Posto mi se cini da je ovo najgori osecaj, treba mi misljenje psihologa kako se izboriti sa tim? Naravno, ne moraju samo psiholozi da odgovaraju...

Ave Ina, morituri te salutant 

Elem... a sta je uzrok toj grizoj savesti? Mora se valjda poci prvo od uzroka.
Inace taj prekorni glasic u glavi ja smatram veoma korisnim i trebalo bi vise ljudi da ga ima. 

Pa vidis, griza savest je posleica nekog uzroka. Tebi je taj uzrok poznat, da nije ne bi bilo ni grize savesti. A ako vec znas uzrok, onda se i samo resenje namece. A tu je vec problem. Hoces li ili neces prihvatiti resenje ?? Koliko zelis da prevazidjes svoj ego koji ti govori suprotno.

Ja ne bih sad iznosila problem ovako javno, zanima me samo kako se vi borite sa tim, da li zivite sa tim ili prelazite preko toga, koliko vam treba da oprostite sebi, da li uopste ikada oprostite... Radi se o ozbiljnim stvarima, skoro zivota i smrti...

lightsoft, ne radi se o egu. Ispravila bih ja sve kad bi se dalo ispraviti... 

Upravo tako.
Mislim da je bolje pitanje: Da li je ovaj osećaj krivice opravdan ili neopravdan?
Nakon što bi naravno razložila postupak koji je uzrokovao tu grižu savest.

Edit: Ali s obzirom da nećemo saznati uzrok, možemo samo da komentarišemo i nagađamo kao u blablaonici kako se ljudi inače teše i leče osećaj krivice.

Evo nekih:
Izvinjenje.
Vreme.
Ignorancija.
Shoping
Alkohol. 
.
..
Indulgencija 

Tu vec gresis. Uvek se sve propusta kroz ego. Da li ce nesto u realnosti moci da se ispravi ili ne, to ego ne zanima. Ego je cista tvoja subjektivitnost. Koliko ces ti uspeti da ga zaobidjes, toliko ce ti biti umanjeni neki osecaji, a time dobijas i drugacije sagledavanje stvari. Realnost ostaje realnost. Ti ovde sada to, kao da ne razlikujes. Zelis se osloboditi grize savesti, koja je u tebi, zbog necega koje je van tebe. Ne mozes promeniti ono sta je van tebe, ostaje da sredis ono sta je u tebi. A to i u prvom postu trazis. Da se oslobodis grize savesti, a ne da menjas njen uzrok. Sada si sama sa sobom u sukobu. Savest ti govori jedno, ego govori drugo. Ti sama moras izabrati sta ces slusati.
Ego nas dosta puta izvlaci ali ume i da nas tako slatko upropasti.

To je sklop raznih okolnosti, ne zavisi samo od mene... Ali pokusacu od sutra nesto i da uradim. Hvala vam...

Samo od tebe. Kako budes prihvatila, tako ces se osecati.

Ih, kad pomognes nekome jos na prvoj strani. Nista lepse..   

Ljude i treba da grize savest kada urade nesto pogresno...zato je valjda i tu...da nam ometa zivot do smrti zarad jedne greske

Grižnja savesti može poticati iz nekog realnog uzroka, neke slučajnosti, ili namernog postupka, ili od nemoći i neprihvatanja stvari onakvih kakve jesu.

Prvo je neophodno da sama sa sobom razjasniš šta je pogrešno a šta ispravno. Da li si ti pogrešila, da li su okolnopstio do toga dovele. Recimo ako je (ovo je užasan primer) dete trčeći za loptom podletelo pod kola možda i nije bila samo tvoja greška nego i sticaj nesrećnih okolnosti.

Zatim treba da sagledaš posledice greške i shvatiš šta još uvek možeš da ispraviš bar u nekoj meri. Da se iskreno obratiš onom prema kome si pogrešila, objasniš mu svoje pokajanje i želju da se popraviš.

I na kraju da kreneš u ostvarivanje te ispravke.

Ko što reče Spasitelj: Idi ženo i ne greši više.

dobro je dok se osjeca griza savjesti...

to je negdje i dobar znak...da ima sanse da smo i kao licnosti kompletni i da nam ima spasa

ako se nista ne moze uraditi po pitanju osobe ili situacije gdje sam se ogrijesila,onda strogo vodim racuna u buducim stvarima kako se postavljam...negdje se iskupljujem na taj nacin sto sebi ne dozvoljavam da u slicnim situacije reagujem na nacin koji ce me dovesti do toga da se jedem kao mlad mijesec...

oprostim sebi...siroko...ali ne i blagonaklono...uvijek mi je gorak ukus u ustima,ali to valjda i ide u zivotni staz...

Ako se uvek trudis da postupis ispravno i stvari uradis na najbolji moguci nacin, onda je mnogo lakse sa sobom rascistiti ako do problema dodje...

Covek moze da pogresi i u najboljoj nameri...

Ako je situacija takva, moze da se "pegla" ...

Griža savesti... ne valja kad je osećamo, ali ne valja i kad je nema.

Ona, dakako, može biti i subjektivna. Dakle, da uopšte nema uporište u realnosti, nego je neki naš konstrukt, ''trip''.
Jako je važno utvrditi da li je ona subjektivna ili objektivna, pa se tek tako može delotvorno na nju uticati.

nikad nisam osecao nesto slicno

Osecaj grize savesti?-hmmm sta bi bilo da ga nema?Moj profesor kaze da kada ga ne bi bilo(osecaj grize savesti)covek tek tada ne bi puno prednjacio nad zivotinjama"Cuvajte se deco vi samih ljudi i onog zivotinjskog sto svaki od njih nosi na sebe jer niko ne zna sta se krije u nekome".A vreme ce polako zalecit sve,jer konacno-PANTA REI(sve tece sve se menja)

Griza savesti je vrlo dobar osecaj.
Uci ljude poniznosti i postovanju...
S druge strane, oni koji imaju taj osecaj, znaju gde su granice sujete i kada ih predju...
I profesor je u pravu...

Nisam siguran da je poniznost ono shto je potrebno danashnjem choveku

potrebna je covjeku uopste

a danasnjem,rekla bih,vise nego ikada.

to je onaj osjecaj koji se ima pred cudom prirode,recimo.
prema stvarima koje nas nadilaze,onaj osjecaj vezan za saznanje da spram nekih i stvari i dogadjaja jesmo sitni...
ponizni jesmo kada prisustvujemo dogadjajima koji nas uvjere u jednu istinu koja i nije toliko strasna, a to je da nismo svemoguci i da postoje stvari spram kojih smo nemocni....ponizni jesmo kada shvatimo koliko je nase znanje krhko...

mislim da Anea nije mislila na "puzati pred drugima"...
vec zauzdati svoj ego...
uostalom,bolje ona da objasni sta je sa tim mislila...
ovo bi moje glediste

za grizhu savesti ne znam, ali poniznost je ono shto sprechava propast i predstavlja kontru sujeti.
sujeta posledica straha i koren svih grehova ... poniznost je shvatanje svog mesta u svetu i hrabrost da se sa svetom suochimo ... ne vidim to kao savijanje kichme pred nekim

pokušavam sada da se prisetim nekog trenutka kada sam osetila grižu savesti... ili sam operisana od tog osećaja, ili sam presveta velikomučenica, nema treće 
retko se kajem što nešto nisam drugačije uradila, mada dosta razmislim o svemu, i ako postoji šansa da se popravi situacija u sadašnjosti, bez ustručavanja to uradim. mada postoji deo koji se zadržava dugo u meni, i on dolazi u obliku snova. na javi ja znači kontrolišem sebe da ne plašem nad prosutim mlekom, dok mi snovi govore da imam neraščišćene delove u prošlosti. to mi ne vredi ignorisati

Pa, to je to... samo sto bih dodala da poniznost i ponizenje nisu isto...
Poniznost nas uci boljima, ponizenje ogorcenima...

Zaboravila sam da kazem da je griza savesti znak da smo naucili neke stvari... i da ih ne treba ponavljati... tj. da postoji zelja da se one vise ne ponavljaju...

Ја сам моју грижу савести исправио тако што сам упутио искрено извињење савкоме коме сам учинио неко зло те вечери... али још увек имам неки осећај благе анксиозности чим помислим на то...