za tu sliku se vec zna da je montaza

za ovu gore sliku , pa i sasa matic vidi da je fotošopirana

Sad vi mene ubeđujete, a ja to i rekla, da se montaže lako provale. 

a zar ga nisu skenjali u vugla

Ja sam čuo da je bilo nešto na fazon:


Rezultat:

Zvaćemo Bouns da ga identifikuje i obducira

Svet traži dokaz Osamine smrti
D. SAVIĆ | 05. maj 2011. 20:51 | Komentara: 2

Odluka predsednika SAD da ne objavi fotografije ubijenog Bin Ladena podelila svet. UN: Zalažemo se za razotrkivanje svih činjenica o akciji

NEMA nikakve sumnje da smo ubili Bin Ladena - kategoričan je predsednik SAD Barak Obama. Eho koji stiže sa raznih strana sveta, međutim, odjekuje upravo suprotnim - dozom sumnje.

Odluka šefa Bele kuće da ne objavi fotografije ubijenog Osame bin Ladena “zbog interesa nacionalne bezbednosti”, podgrejala je nevericu, raspalila teorije zavere i podigla glasove onih koji žele da vide dokaz.

- Značajno je za nas da obezbedimo da vrlo uznemirujuće slike nekog ubijenog u glavu ne cirkulišu okolo kao podsticaj za dodatno nasilje ili propagandno oruđe. To nije ono što mi jesmo. Mi te stvari ne nosimo kao trofeje - objašnjavao je Obama, dodajući da, pošto su urađeni DNK testovi, “nema nikakve sumnje” da je ubijen Osama bin Laden.

“NEVIDLjIVI” U DVORIŠTU
Objavljivanje fotografije američkog helikoptera koji je, zbog mehaničkih problema, ostao “nasukan” u dvorištu Bin Ladenove kuće u Pakistanu, privuklo je pažnju eksperata. Oni tvrde da su komandosi u operaciji koristili novu, “nevidljivu” verziju poznatog “blek hoka”. Američki stručni časopisi analiziraju rep helikoptera, konstatujući da se ne radi o tradicionalnoj verziji “blek hoka”, već o unapređenoj, koja ima ugrađenu tehnologiju “nevidljivog” bombardera F-117.

Prema Obaminom mišljenju, objavljivanje fotografija ne bi imalo svrhe, već bi mogle da posluže raspirivanju nasilja i kao sredstvo propagande ekstremista. Obama zaključuje da je “Bin Laden zaslužio pravdu koju je dobio” i misli da su “Americanci i ljudi širom sveta zadovoljni što ga nema”.

Akcija američkih komandosa donela je, istina, trenutne pohvale Obaminoj administraciji, kako unutar tako i izvan SAD. Ali protok vremena otvara sve više pitanja - od toga kako je bilo moguće da je u jednom od najbezbednijih pakistanskih gradova godinama nesmetano živeo najtraženiji svetski terorista do pravnih okvira u kojima je operacija izvedena.

Više od 80 odsto Amerikanaca, pokazala je anketa, podržava način kako je predsednik SAD rešio problem Osame bin Ladena. To je Obami dalo podstrek da izjavi kako će, bez sumnje, uvek biti onih koji će sve negirati, ali da je “činjenica da više nećete videti Bin Ladena da hoda zemljom”.

Ono što, međutim, ne ostavlja mnogo prostora za spokoj, jeste činjenica da su Amerikanci podeljeni u vezi sa ratom protiv terorizma. Dok američka državna sekretarka Hilari Klinton ističe da se borba protiv Al kaide nastavlja, iako je ubijen njen vođa Osama bin Laden, 44 odsto Amerikanaca smatra da SAD i njihovi saveznici pobeđuju u ratu protiv terorizma. Značajan broj, 45 odsto, smatra, međutim, da je rezultat - nerešen.


SMRT SE NE SLAVI
Da li je radovanje zbog ubistva Osame bin Ladena bilo u redu pitanje je koje postavlja sve više Amerikanaca, među njima i oni koji su izgubili najbliže u napadima Al kaide. Vatikan, Udruženje konzervativnih sinagoga u SAD, kao i baptistički teološki seminari jedinstveni su u oceni da smrt bilo kog ljudskog bića, čak ni najgoreg neprijtelja, nikada ne treba slaviti.


Američki funkcioneri pokušali su da suzbiju i skepticizam zbog američke verzije akcije protiv Bin Ladena, insistiranjem da je lider Al kaide ubijen tokom pucnjave u kompleksu u kome se skrivao nedaleko od Islamabada. Bela kuća je provobitne dezinformacije o tome da je Bin Laden bio naoružan, pripisala pometnji i suženoj percepciji učesnika u akciji, uobičajenoj za takve situacije.

Vest da je Bin Laden bio nenaoružan u trenutku ubistva navelo je, međutim, neke u Evropi, a posebno na Bliskom istoku, da optuže Vašington za kršenje međunarodnog prava, napominjući da u SAD malo ko dovodi u pitanje ispravnost te operacije. Austrijanci su tako, pokazalo je istraživanje u ovoj zemlji, sa olakšanjem primili vesti o ubistvu vođe Al kaide, ali su istovremeno kritikovali okolnosti ubistva, tražeći dokaze.

Čak 61 odsto Austrijanaca se slaže sa kritikom eksperta međunarodnog prava u vezi s ubistvom Bin Ladena, i smatra da on nije smeo da bude ciljano ubijen na stranoj teritoriji. Velika većina, 62 odsto, pozdravila bi hapšenje Bin Ladena, kao i njegovo privođenje pred lice pravde.

UPOZORENjE
Pakistan je upozorio SAD da bi još jedna neodobrena akcija hvatanja osumnjičenih terorista, poput ubistva Osame bin Ladena, imala “katastrofalne posledice”. Na pitanje novinara da li je akcija koju su izveli Amerikanci bila nezakonita, šef pakistanske diplomatije Salman Bašir je odgovorio da će o tome da sude istoričari i dodao da, uprkos svemu, odnosi Pakistana i SAD idu u dobrom pravcu.

No, čak 40 odsto upitanih sumnja da je Bin Laden godinama živeo u vili u Pakistanu i da je tamo i ubijen. Takođe, 69 odsto anketiranih ne veruje u priču prema kojoj 80 naoružanih elitnih vojnika nije moglo da savlada nenaoružanog Bin Ladena, bez da ga ubije. Zbog toga 94 odsto Austrijanaca zahteva objavljivanje video-snimka akcije komandosa, kao i sahrane Bin Ladena.

Visoki komesar UN za ljudska prava, Navi Pilaj, pozvala je na “potpuno obelodanjenje svih istinitih činjenica” kako bi se utvrdila legalnost ubistva lidera Al kaide Osame bin Ladena.

- Zalažem se za razotkrivanje svih činjenica i smatram da svi, a ne samo moja kancelarija, imaju pravo da znaju šta se tačno dogodilo - rekla je Pilaj novinarima u Oslu.

UN, dodala je, osuđuju terorizam ali imaju i osnovna pravila o tome kako se sprovodi antiteroristička aktivnost.

- Ona se mora povinovati međunarodnim zakonima - dodala je Pilaj i objasnila da “na primer, nisu dozvoljena mučenja ili ubistva bez sudskog procesa”.

Britanska agencija Rojters objavila je fotografije napravljene sat vremena posle akcije američkih "foka" i ubistva Bin Ladena u Pakistanu, na kojima se vide tri ubijena muškarca, ali ne i oružje.

Promena priče Bele kuće o tome kako je izveden napad samo je povećala sumnje u uveravanja da su američke specijalne snage poslate u skrovište Bin Ladena u Abotabadu, u Pakistanu, bile spremne da ga zarobe živog:

- Da se predao, odnosno pokušao da se preda, mi bismo to prihvatili - rekao je američki državni tužilac Erik Holder u Senatu, dok Pilaj podseća da su “SAD jasno rekle da im je namera bila da uhapse Bin Ladena ukoliko to bude moguće”.

SAMO ALERGIJA...
HILARI Klinton je opisala 38-minutnu operaciju lova na Bin Ladena, koju je pratila sa visokim zvaničnicima Bele kuće, kao “najintenzivniju” u životu. Klintonova, sa rukom preko usta, odavala je utisak nepetosti i iznenađenja. Na molbu da to prokomentariše, rekla je da se ne seća šta je tačno gledala u času kada je snimljena: “Možda sam samo pokušala rukom da sprečim kašalj zbog prolećne alergije... nema to dubljeg značenja”.


Izvor: Novosti

znaci alergija ga ubila

Ruski nauk u slučaju Osama

Borba protiv terorizma jednostavno traži zajedničku akciju svih sila.



Likvidacija Osame bin Ladena ne znači i likvidaciju terorizma, slaže se većina onih kojima je praćenje ove vrste kriminalne delatnosti u opisu radne dužnosti. Mnogi su čak skloni da smaknuće lidera Al Kaide posmatraju tek kao jednu od stepenica u daljem razvoju međunarodnog terorizma, a pre svega – islamskog.

Pri tome, većina analitičara se poziva na primer Severnog Kavkaza i uporne pokušaje Rusije da, jednom za svagda i barem na svojoj teritoriji, reši ovaj problem. Naime, u užarenom kavkaskom delu najveće zemlje na svetu, u više navrata su izvođene „uspešne operacije koje su za cilj imale uništenje vojnih komandanata čečenskih terorista“. Svakako najupečatljiviji je bio primer Džohara Dudajeva, bivšeg sovjetskog oficira i predsednika, samozvane, Čečenske republike Ičkerije. Likvidiran je sa dve laserski navođene rakete u trenutku kada je koristio satelitski telefon. Mesto na kojem se tog trenutka nalazio zabeležio je specijalni avion sličan američkom „Avaksu”.

Kako se, međutim, pokazalo, efekti svake od pomenutih akcija bili su kratkotrajni. Već posle izvesnog vremena pojavljivali su se novi komandanti, još opasniji i još suroviji. Ukratko, Rusija i danas muku muči sa dobro organizovanim jedinicama onih koji se, kako kažu, bore za čečensku nezavisnost.

Kako je ovih dana izjavio Vladimir Vasiljev, predsedavajući Komiteta za bezbednost Državne dume Rusije, vidljivo je da se teroristi uče na svakom od svojih poraza. „Oni izvlače pouke, i njihove akcije su sve složenije, kako u zemlji tako i svuda po svetu. Ne smemo da gajimo iluziju da će se stvari poboljšati samo likvidacijom vrhovnog vođe“, objasnio je Vasiljev za američki list „Kriščen sajens monitor“.

Naravno, hitar odgovor od strane terorista na ubistvo Bin Ladena svakako treba očekivati, ali to neće biti suštinska najava budućih akcija, Jednostavno, na medijsku eksploataciju jednog događaja neophodno je odgovoriti na sličan način. Prave akcije, one koje se temeljno i dugoročno planiraju, nisu ni vezane samo za jednog čoveka, pa tako ni za njegov nestanak. I sigurno neće biti ishitrene, slažu se stručnjaci, Ali, kako kažu, nema sumnje da će biti ubitačne.

Strani posmatrači uočavaju, međutim, još jedan važan detalj. Naime, Rusija je pozdravila američku akciju likvidacije Osame bin Ladena i iz saznanja da je time i njen način borbe protiv čečenskih terorista dobio potvrdu. Naime, tokom oba čečenska rata (prvog: decembar 1994–avgust 1996, i drugog: avgust 1999–maj 2000) i tokom „mirnih perioda između njih i posle“, rusku pobunjenu republiku obilazile su bezbrojne međunarodne delegacije „humanitaraca“, „mirotvoraca“, „posmatrača“... I svaki put je u izveštajima ovakvih ekipa bilo naglašeno da je upotreba sile od strane ruske armije i policije u borbi protiv pobunjenika bila – preterana. Ubistvo nenaoružanog Bin Ladena pokazalo je da je u nekim situacijama delovanje pripadnika antiterorističkih jedinica, jednostavno, uslovljeno situacijom koja se razrešava u deliću sekunde, instinktivno, i bez mnogo razmišljanja.

Kako podseća internet agencija „Njuzru“, samo u proteklih nekoliko dana u Čečeniji su likvidirana dvojica emisara Al Kaide. Prvo je 21. aprila ubijen izvesni Muhamed, poreklom iz Saudijske Arabije. Izdali su ga za pare. Nasledio ga je, na kratko, Doger Sevdet, poznatiji kao Abdula Kurd, poreklom Turčin. Ubijen je 3. maja.

Nema sumnje da će pozivi Moskve Vašingtonu na zajedničko delovanje protiv međunarodnog terorizma sada naići na barem malo više razumevanja. Posle likvidacije Bin Ladena pripravnost je u SAD podignuta na najviši stepen. Borba protiv najveće pošasti našeg doba, jednostavno, traži zajedničku akciju. Jer sve ono što ne mogu zvanične službe pojedinačnih država, teroristi mogu. Mobilniji su, ne nedostaje im podrška jednog broja islamskih država, finansije im, očigledno, nisu problem, kao ni nabavka neophodnog naoružanja, dokumenata...

Izvor: Politika

Bin Laden u rašljama pakistanskih obaveštajaca

Nemački ekspert Mihael Poli tvrdi da je vođa Al Kaide bio samo marioneta islamističkog terorističkog pokreta.



Posle pogibije Osame bin Ladena u obračunu sa američkim komandosima ne jenjavaju sumnje da rat protiv (islamističkog) terorizma, ipak, nije okončan. Sumnje nisu neosnovane, tvrdi Mihael Poli, nemački ekspert za pitanja političkog razvoja na indijskom potkontinentu i u njegovom zaleđu.

„Kičma islamističkog terorističkog pokreta jeste ISI (engleska skraćenica naziva pakistanske obaveštajno-bezbednosne službe) – Bin Laden je bio marioneta ispred razgranatog sistema”, pojasnio je Poli u telefonskom razgovoru za „Politiku”.

On je obrazložio, kako kaže, lično mišljenje da bi se okrenuo analizi sa kakvim terorizmom bi (zapadni) svet mogao da se suoči i kada. „Izvesno je da su SAD i ISI postigli sporazum o obustavljanju pomoći teroristima širom sveta, kao i o obustavljanju aktivnosti onih grupa i grupacija na koje ISI ima direktan uticaj... Dok sporazum ostaje na snazi, biće mira u svetu!”

Među poznavaocima nagodbi zapadnih sila i Pakistana Mihael Poli uživa ugled. Stasao je u obaveštajnom miljeu, a njegove analize prihvaćene su kao orijentacioni dokumenti u Berlinu i u Pulahu, u oba sedišta nemačke službe, pri čemu su prosleđivani i preko Atlantika u sedište CIA.

Obaveštajni izvori i niz indicija, takođe, ukazuju na umešanost pakistanske službe u terorističke aktivnosti Al Kaide i srodnih organizacija.

Najzanimljivija informacija u ovom trenutku potiče iz rasprave evropskih obaveštajnih eksperata u Vojnoj školi u Parizu, neposredno posle smrti Osame bin Ladena: najtraženiji terorista nije jatakovao u garnizonskom gradu Abotabad, nadomak pakistanske Vojne akademije.

„Bio je talac obaveštajne službe i imao ograničenu slobodu kretanja”, tvrdi izvor iz okruženja bečkih ustavobranitelja koji je prisustvovao skupu. U obaveštajnim kuloarima kolportira se i podatak da je zdanje u kome je Bin Laden boravio, vlasništvo pakistanske obaveštajne službe, a zemljište pripada – vojsci. Nameće se zaključak da je Bin Laden, kako se u žargonu kaže, „čuvan na ledu”.

Šta je bio povod, zadržavanju Bin Ladena u „kućnom pritvoru”, a šta predmet nagodbi SAD i ISI-ja?

Suština povezanosti sa islamističkim teroristima jeste strah Islamabada od indijske agresije. Odnosno težnja da se, makar ucenom, obezbedi naklonost zapadnih sila. Igra na kartu terorizma pokazala se u više navrata efikasna.

Među uticajnim pakistanskim političarima preovladavao je stav, odmah posle osnivanja države, da je svako sredstvo dobrodošlo, ako obezbeđuje opstanak. Jedno od tih sredstava bio je naum da se sile zapadnog sveta stave pod pritisak, ne bi li se iznudilo njihovo zauzimanje za „pakistansku stvar”.

Taj zadatak poveren je službi ISI. Od osnivanja 1948. godine ISI ne odgovara ni vladi ni predsedniku kada je o akcijama reč koje se svrstavaju u domen državnih prioriteta. Jedan od prioriteta bio je i jeste pružanje podrške militantnim muslimanskim pokretima širom sveta, pre svega u Indiji, Bangladešu i Avganistanu. To je, nedavno, potvrđeno u diskusiji hamburškog nedeljnika „Cajt” u kojoj su učestvovali imenovani i neimenovani zvaničnici pakistanske službe.

U vreme vojne diktature generala Zia ul Haka, 1977. i 1978. godine, unapređeni su odnosi ISI-ja sa američkom CIA, koja je od tada glavni finansijer pakistanske službe. Povod umešanosti CIA bio je naum da se zajednički organizuje pokret otpora protiv ruskih okupatora. U zaleđini tog cilja, ISI je vrbovala armiju od oko stotinu hiljada fanatičnih džihadista. Ovaj podatak, uzgred, prva je saopštila bivši pakistanski predsednik Benazir Buto.

Agenti ISI-ja unapređeni su od SAD u „oči i uši Amerike” u tom delu sveta. Međutim, rukovodstvo se u tom periodu otelo kontroli Lenglija, odnosno Vašingtona.

Sporazumu koji je, izvesno, prethodio pokušaju hapšenja Osame bin Ladena kumovale su dve stavke, tvrdi se u evropskim obaveštajnim krugovima. S jedne strane, ISI-ju je neophodna intenzivnija podrška Amerikanaca, ne bi li ponovo uspostavili potpunu kontrolu nad talibanskim pokretom u Avganistanu i delimično nad grupacijama u zabrđima Pakistana. S druge strane, CIA, ali i druge službe SAD, po nalogu Vašingtona teže da po svaku cenu očuvaju najtešnje veze sa ISI-jem: smatraju da ISI jedini garantuje da u slučaju prevrata pakistansko atomsko naoružanje ne dospe u pogrešne ruke.

Izvor: Politika