Ako ti kazes.
Doduse to je samo jedna teorija, I mozda ima smisla, ali ne znaci da je ispravna.  Meni vise izgleda da je to bilo zbog neceg drugoga, ali kao sto ti rece, nije za forum

nije ispoštovao svoj deo dogovora i jbg.
najinteresantnije je odkud kamera b92 u momentu atentata,da snimi ekskluzivu 

Rekao je cin agent (slobin cuvar) iz haga da mu je ponestalo novca posle atentata. I sloba je platio ceh.

Ah...ko ga je i zasto ga je ubio? To nije vazno , vazno da ga nema. Ne postoji dzaba u narodu ona stara:" Koga nema, bez njega se moze" ,dodala bih : I hoce!. Videsmo skoro Sladju i ostatak podmlatka DS-a kako se osramotise i osramotise sliku i priliku jedne harizmaticne licnosti, coveka ispred svog vremena, nekoga ciji nisam bila fan ali prepoznah potencijal koji nameju njegovi naslednici. Da li je bio spijun,da li je radio samo za prosperitet Srbije, da li je bio krimos, da li je ubijen jer je previse pricaoo Kosovu tih dana....Ne znam nista ali znam da su ga svi zaboravili, dzaba forsiranje preko TV-a. Gotovo je , covek je mrtav kao da nije ni postojao. Tako ide kod nas.

Napiši ime samo jednog političara koji nema veze sa krimosima raznog kalibra.
Mali primerčić kako se to radi u Somboru i Apatinu:

Tabloid je pozvan

Sombor: sistematièno organizovan grad

 

Veæ su povezani. Sad ih treba i vezati.

 

Vlasnici su svega i vrlo su opasni. Koga oni "oznaèe" taj ima grdne probleme. Mnogi su to veæ osetili na svojoj koži. Zato ih se pošteni graðani i plaše. Njihovi izvršioci su klasièni kriminalci koji im služe za razna zastrašivanja i ucene... Više se ni ne kriju... Zašto bi.... pa vlast su! Ako hoæeš da se sakriješ "pokaži se da te svi vide - kaže se u ovoj analizi "strukture vladanja Somborom"

...

 

Grupa službenika iz opštinske uprave Sombora uputila je Tabloidu svoje viðenje, svojevrsnu malu analizu aktuelnog "kadrovskog" potencijala ovog nekada bogatog i prosperitetnog grada 

Bez okolišanja smatraju da se zapetljano "somborsko klupko" može otpetljati jedino ako se shvati i prihvati ko ga i kako zapetljava.

Prema ovom viðenju, "somborsko klupko" sastoji se od "organizatora" i "grupa".

U organizatore ubrajaju sledeæe "inokosne subjekte":

1. Goran Bulajiæ, predsednik Gradskog odbora DSS u Somboru, bivši direktor "Somborplina", bivši predsednik opštine Sombor, bivši direktor pošte u Somboru, sada direktor somborske filijale Republièkog zavoda zdravstvenog osiguranja;

2. Veljko Stojnoviæ, potpredsednik Gradskog odbora DS u Somboru, pomoænik pokrajinskog sekretara za lokalnu samoupravu i meðunarodnu saradnju, zamenik gradonaèelnika Sombora;

3. Živorad Smiljaniæ, predsednik Opštinskog odbora SPS u Apatinu, èlan izvršnog odbora glavnog odbora SPS, predsednik Opštine Apatin, èovek sa najviše funkcija u Srbiji.

Šefovi "grupa" su prema toj sistematizaciji: 

1. Milorad Veljoviæ i Saša Torlakoviæ (DSS),

2. Dr Branislav Bojiæ i Nemanja Deliæ (DS)

3. Jovan Koraæ i Gordana Vuloviæ (SPS)

Svaka grupa ima svoju podgrupu, svoje saradnike i izvršioce.

 

 

Kako se skupiše

 

Goran Bulajiæ, zajedno sa Veljkom Stojnoviæem organizator pokreta Otpor protiv režima Slobodana Miloševièa. U vezi s njim su mnoge afere od kojih su najpoznatije Kranjska gora i Kraða somborskog budžeta. Od tada traje njihovo druženje i meðusobna zavisnost. "Vezani" su jedan za drugoga, a njihovi interesi se prožimaju. Privatizacija je Bulajiæevo polje interesovanja. U tu svrhu zadužio je Milorada Veljoviæa, steèajnog upravnika koji je sve firme pozatvarao, a zatim ih u bescenje rasprodao. Bio je u "prisnim" odnosima sa bivšom predsednicom Trgovinskog suda Biljanom Nastasiæ pa je tako i uspevao u svemu što je zamislio. Biljana je roðena tetka èoveka u najmanju ruku sumnjivih kvaliteta Boleta Vitkoviæa. Primer za "uspešnu privatizaciju" je firma "Somborstan" koju je njen bivši direktor Mirko Zorica privatizovao bez i jednog dinara (njegov sin Vladimir je šef najuticajnijeg odseka u policiji).

Povezan je sa Udruženjem boraca odakle mu stiže zaštita i preko kojeg pere pare. Osnivaè je i nevladine organizacije koja služi za iste potrebe.

Sašu Torlakoviæa, glumca Somborskog pozorišta, koriste kao paravan da bi se graðanima prikazali kao pošteni i uspešni. Naravno, i Saša se u ovoj grupi dobro novèano opario.

Veljko Stojnoviæ, Goranov ratni drug i desna ruka. Polje interesovanja mu je graðevinska infrastruktura. Pored ostalih afera bio je organizator, zajedno sa Goranom Bulajiæem, Kraðe somborskog budžeta. Hronièni je alkoholièar. Za njega važi pravilo "Zgrada tebi, a jedan stan meni". U Somboru niko ne može da dobije plac za izgradnju ukoliko se pre toga nije "dogovorio" sa njim. Ovo je javna tajna.

Dr Branislav Bojiæ mu je desna ruka. Siva eminencija Demokratske stranke. Starijoj æerki je u Beogradu kupio dvosoban stan koji je luksuzno opremio, dok mu je mlaða æerka uživalac droga. Èesto je viðana u društvu sa Peðom, zvanim Bosanac, koji je poznati diler droge visokog ranga. Nekoliko puta je dovožena u bolnicu na ispiranje i reanimaciju, ali je moæni doktor uspevao da zastraši sve koji to znaju da se o tome ne bi prièalo. Bojiæ je u poznatoj aferi "Penzije" sa naèelnikom somborske policije dogovarao koji æe lekari biti "prikaèeni" glavnim osumnjièenim. Tako je rešavao konkurenciju i prikrivao svoju delatnost. Voli da se hvali kako je "pun ko brod". U podzemlju važi za èoveka od reèi.

Nemanja Deliæ, gradonaèelnik Sombora, alkoholièar je. Zna èesto u vrlo pripitom stanju da upada na tuðe sveèanosti, demonstrira silu, uzme mikrofon i peva... i tako otera sve goste. Niko mu ne sme ništa. Dobar je prijatelj sa Boškom Vitkoviæem, zvanim Bole, èovekom iz kriminalnog miljea koji se bavi prodajom droge. Vlasnik je diskoteke "Opera" u Somboru. Uživa u prebijanju policajaca. Zbog dobrih veza u policiji uvek je uspevao da zastraši, a nakon toga da plati prebijene policajce. Tada bi nastupili posrednici iz policije i stvar bi legla. Poslednje prebijanje inspektora policije, u društvu je bio i Nemanja Deliæ koji je sve sa oduševljenjem posmatrao, koštalo ga je zatvora. Bole kontroliše sve u Somboru, a Deliæ ga vešto koristi. U poslednje vreme kupuje obradivo zemljište kako bi oprao pare od droge. Dobar prijatelj mu je Dragomir Šagovnoviæ iz Novog Sada, bivši somborski inspektor, èiji broj mobilnog telefona imaju svi somborski kriminalci. Dok je radio u Somboru niko mu nije smeo ništa reæi, odmah bi odjurio kod svojih drugova iz podzemlja i prodao informaciju. Više nisu znali šta æe sa njim, s obzirom da ima jake politièke veze. Kada je otišao za Novi Sad, svi su mislili daje agoniji kraj, ali... Nemanja Deliæ se dobro "ugradio" u druženje sa ovim izuzetno okrutnim kriminalcem. Bole se oprobao i u graðevini. Naravno, pomogao mu je Veljko da izdejstvuje dozvole. Policija gleda, zna šta se radi i ne sme ni da pisne. Nedavno je bila racija u Operi. Uèestvovala je i žandarmerija. I šta se desilo? Ništa. Ceo grad prièa da policija nije našla ništa. Sve su znali: i kad dolaze, sa kim... i na kraju policija se obrukala. Bolje bi bilo da nisu ni dolazili.

Živoradu Smiljaniæu polje interesovanja su investicije. Životna želja mu je da privatizuje Rekreacioni centar - banju Junakoviæ. Zato tu i ulaže ogromne pare misleæi da æe sve biti njegovo. Daèiæ mu zabranio privatizaciju pa je trenutno ljut na njega. Redovno se konsultuje sa Goranom Bulajiæem i Veljkom Stojnoviæem, da usaglase delovanje. Svog druga Jovicu Koraæa zadužio je za finansije i sve mutne radnje koje iz toga proistièu. O tome su novine veæ pisale. U Somboru je postavio Gordanu Vuloviæ, koja je vlasnica dve omladinske zadruge (jedna u Novom Sadu i jedna u Somboru) i jednog preduzeæa koje je registrovano na SPS u Somboru. Ona vuèe sve poluge finansija. Èlan je glavnog odbora SPS. Saradnici su joj vrlo moæni ljudi iz sveta politike. Ne preza ni od èega. Više puta je osuðivana na uslovne kazne zatvora, ali nikad nije odležala ni jedan dan. Uvidom u njeno poslovanje može se zakljuèiti o kakvom je "biznismenu" reè.

 

Kako im to uspeva?

 

- Svi se poznaju izmeðu sebe i saraðuju,

- Jedni drugima se ne mešaju u interes,

-  Svako od njih ima svoje saradnike i mreža se širi,

- Vlasnici su svih politièkih partija, tako da im je potpuno svejedno koja je politièka opcija na vlasti,

- Èlanstvo ovih politièkih partija je upoznato sa njihovim kriminalnim rabotama, ali je nemoæno da bilo šta menja, jer imaju podršku iz vrha svojih politièkih partija, èesto iz samog neznanja za posao kojim se ova dobro organizovana kriminalna grupa bavi.

- Na èelu policije podržavaju onog ko je nesumnjivi poslušnik. Važno je samo da štiti njihove interese. Hapse sitne prestupnike kako bi imali što više rešenih dela, ali kada se uðe u suštinu tih kriviènih dela, onda se vidi da je to siæa. Rezultate prikazuju pompezno u svim sredstvima informisanja kako bi zamazali oèi graðanima. Primer je sluèaj "Staparskog groblja"... Na taj naèin štite sebe i odvlaèe pažnju od sebe.

- Razne predstavke i žalbe podnose i sami policajci, ali one završavaju u kanti za otpatke. Za to se brine Dragomir Šagovnoviæ, šef odseka unutrašnje kontrole za Vojvodinu. Njegov telefon imaju svi kriminalci, za svaki sluèaj, da se naðe.

- U sudstvu je Rajko Boriæ , a u tužilaštvu Vladimir Šakiæ...

- Smatraju da je jako važno da se sada finansijski pozicioniraju, dok još nije završen prelazak u kapitalistièki društveni poredak.

- Vlasnici su svega i vrlo su opasni. Koga oni "oznaèe" taj ima grdne probleme. Mnogi su to veæ osetili na svojoj koži. Zato ih se pošteni graðani i plaše. Njihovi izvršioci su klasièni kriminalci koji im služe za razna zastrašivanja i ucene... Više se ni ne kriju... Zašto bi.... pa vlast su! Ako hoæeš da se sakriješ "pokaži se da te svi vide" - to je njihov stil i naèin života.

NIkada bleeeeee92 nije objasnila odkuda SAMO njihova kamera kada je Djindjic ubije,

Kako da su samo oni imali ekskluzivna parav- u prvih par sati da obavestavaju o atentatu i smrti Djindjica.
(Da nije bila kamera na tom mestu da bi nalagodavci iz prve ruke znali da li je zadatak ubicama uspesno obavljen i  da li je Djindjic upucam????)
Zasto niko ne uzima za ozbiljno izjave  sefa obezbedjenja Zorana Veruovica o drugom, trecem mestuku....?????
Mnogo zasto a malo pravih odgovora .

Kada to pojasni veran Matic i ostala sabratija koja je sad prebegla u RTS bice mnogo jasnije u vezi sa atentatom, ima li zaista politicke pozadine ili je surovanje sa mafijasima, neispunjavanje nardjenja stranih sluzbi,......

čudi me da to obožavatelji lika i dela đinđića,nikad nisu postavili to pitanje 

skoro neko postavi to pitanje na b92,Todorović iz radikala kad ga je ovaj pitao nešto za Šešelja,a novinar mu odgovori da nije on pozvan u emisiju da postavlja pitanja već da odgovara 

Ja sam 2 godine nakon atentata postavio to pitanje nekim "novinarima" bleeee92, koji su, uzgred budi rečeno, podobijali silne nagrade za "objektivno izveštavanje, doprinos razvoju novinarstva i slobode medija, i nisu znali ili hteli da kažu.
Dečica od 2 godine su mi jasnije pričala no što su oni odgovarali na to pitanje.
Inače ovo pitanje je postavljeno Bebi Popoviću, tvorcu onog pamfleta o izveštavanju oko atentata i malom Bogu u vreme "Sablje".
Samo je Dušan Mihajlović stalno tražio da Beba progovori i svemu tome.
Toliko o istini koju kroje oni koje je Djindjić hteo da skloni na marginu u DS-u-tadiću, Čedi,....

Пише: Нил Кларк

Текст о Зорану Ђинђићу је изашао у Гардијану 14. марту 2003.

Са свих страна стижу почасти убијеном српском председнику, председник Буш предводи у похвалама за његов „снажан руководећи пример”, док га канадска влада уздиже као „гласника демократије”, а Тони Блер се диви његовој енергији коју је посветио „реформисању Србије”.

Посмртнице у западним новинама га готово једногласно називају бившим студентским лидером који је храбро водио побуну против тиранина-диктатора, да би коначно успео да преусмери своју земљу ка новој демократској ери.

Али иза ове „СNN” верзије светске историје, стварна каријера Зорана Ђинђића изгледа доста другачије. За све оне који се данас уједињују против Западне „доктрине смене режима” важно је да запамте да Ирак није прва земља где су Америка и остале Западне земље спровеле промену режима који се није уклапао у њихове стратешке циљеве. Пре три године је „дошао ред” на југословенског председника Слободана Милошевића.

У својој недавно објављеној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како је Америка напунила цегере српске опозиције са 70 милиона долара, приликом организовања пуча против Милошевића 2000-те. По личном наређењу Мадлен Олбрајт, посебно је формирано, у оквиру америчке владе „Субверзивно одељење за Југославију”, да би се бавило организовањем „спонтаног дешавања народа”, које ће евентуално резултирати у рушење Милошевићевог режима.

У исто време, постоје докази да су организоване криминалне групе, под контролом Зорана Ђинђића и надзором америчких обавештајних служби, извршиле серију атентата против кључних сарадника председника Милошевића, попут министра одбране Павла Булатовића и Жике Петровића, директора ЈАТ-а.

Када су коначно „Слобо” и његови социјалисти свргнути са власти, Америка је почела са „реформом” владе у Београду онако како је то најбоље служило америчким интересима. Новог председника Коштуницу, „сви” су дочекали са букетима цвећа, али Зоран Ђинђић- „човек америчке владе”, је био тај који је контролисао полуге власти- и у томе сигурно није разочарао своје Вашингтонске спонзоре.

Први приоритет му је био да почне програм „економске реформе”- у ствари спровођења „новог економског светског поретка” распродајом „будзашто” државних ресурса Југославије западним корпорацијама. Тада је још увек, преко 70,000 Југословенских предузећа било у друштвеном власништву, и већина је била под управом радника и руководећих комитета, са свега 5% приватног капитала. По закону нико није могао да прода више од 40% имовине предузећа, 60% је остајало увек под контролом радника.

Ђинђић је кренуо убрзаном акцијом да измени те законе, тако да је велика распродаја државних ресурса ускоро могла да почне. Након две године, у току којих су хиљаде друштвених предузећа распродате у бесцење, углавном корпорацијама из Западних земаља које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999, (у форми извештаја Светске Банке) почели су да стижу хвалоспеви Ђиђићу и његовом „укључивању међународних банки у српски приватизациони процес”.

Али овде нису били у питању само национални ресурси за које је Ђинђић добио наређења да их распрода. Дошло је време да се и Милошевић лично уклони, и то за награду од 100 милиона долара; без обзира што је уклањање Милошевића представљало легално киднаповање и директно кршење важећих југословенских закона- чак су у ту сврху послали у Београд авион Британског ратног ваздухопловства да пребаци Милошевића у амерички финансиран суд у Хагу, где му је суђено у монтираном процесу.

Када такав „човек” (Ђинђић) распрода националне ресурсе своје државе, свог бившег председника и своје најјаче политичке противнике, шта му је друго преостало да прода? Своју земљу? У јануару ове године, Ђинђић је управо то и урадио. Упркос противљењу већине грађана своје земље, западни „весник демократије” је поступио по налогу „међународне заједнице”, и након 74 година постојања, је избрисао државу Југославију са политичке мапе света. Стратешки гол такве акције је било успостављање шаке слабих и завађених западних протектората, што је под Зораном Ђинђићем успешно остварено.

Понекад, и најбоље извршени планови могу да подбаце. Упркос Западним изливима жалости- за Ђинђићем ће у Србији туговати само мањина. За велику већину Срба он ће остати упамћен као велеиздајник који се „обогатио” распродајом властите земље, и то онима који су против те земље водили тако дивљачки рат, пре свега неколико година. Ђинђићеве „хваљене” реформе су једино успеле да доведу до повећања цена свих комуналија, незапослености преко 30%, паду зарада преко 20% и резултирале су у то да данас две трећине Срба живе испод границе сиромаштва.

Још увек је нејасно ко је испалио хитац који је усмртио Ђинђића. Највероватније да је и то била подземна мафијашка операција; његове везе са подземљем су му коначно дошле главе. Али, ма колико то звучи сурово, данас је пуно оних у Србији који би драге воље повукли „тај обарач”. Приликом моје задње посете Београду, био сам запрепашћен, не само са поражавајућом економском кризом, него и са нивоом мржње према Ђинђићу, коју је скоро свако отворено показивао у контакту са мном. Ђинђићева је популарност у то време, према статистичким истраживањима, пала испод 10%.

Лекција коју можемо да научимо на примеру Србије, а која важи за Западне „организаторе” промена режима широм света, је веома проста. Ви можете да ломите народну вољу нехуманим санкцијама, да их засипате бомбама. Можете чак, ако желите, да силом рушите њихове владе које вам не одговарају, и да им након тога наметнете вашу вољу доводећи на власт једног Хамида Карзаиа, генерала Томи Франкса, или да поставите Зорана Ђинђића да имитира „царског конзула”. Али немојте да се заносите, да можете да натерате те понижене народе, да свим тим „царским конзулима”, на крају за „све то” још и одају пошту.

Превод: Миодраг Новаковић

Извор: www.guardian.co.uk/world/2003/mar/14/serbia.comment

Taj snimak i zvanični zapisnik događaja se ne poklapaju, da budem precizna flagrantno se razlikuju.

Hronika
U Specijalnom sudu saslušan nemački veštak
Vizbaden potvrdio optužnicu

Veštačenje atentata na premijera Đinđića isključilo teoriju trećeg metka i pucnja iz nekog drugog pravca
Dodatna merenja na mestu zločina ništa nisu promenila: stražari dovode Jovanovića na uviđaj

Bernd Salziger, veštak balističar Instituta za kriminalističku tehniku iz Vizbadena u Nemačkoj, "odbranio" je juče naučni nalaz te ustanove o tome kako je ubijen premijer Srbije Zoran Đinđić. Salziger je pet sati odgovarao uglavnom na pitanja odbrane, ostajući pri svim navodima iz pisanog nalaza koji potvrđuju optužnicu i nalaz beogradskih veštaka.
Balističar eminentnog instituta izjavu je dao iz kancelarije u Vizbadenu, uz direktan prenos video linkom na monitore Specijalnog suda. Saslušanje je obavljeno uz pomoć dvoje simultanih prevodilaca. Pored Salzigera, u prostoriji sa njim bilo je još pet osoba, među kojima i sudija Specijalnog suda Biljana Sinanović.

Prema veštačenju iz Vizbadena, u atentatu su ispaljena dva metka iz pravca Ulice admirala Geprata. Prvim je u desnu stranu grudi pogođen premijer Đinđić, dok je stajao okrenut leđima ulazu u zgradu vlade. Metak prolazi kroz njegovo telo, izlazi na levom boku i pravi oštećenje na štaci u njegovoj levoj ruci, kao i okrznuće na levoj podlaktici. Taj metak se odbija ka dvorištu u pravcu koji je nemoguće rekonstruisati. Premijer pada u unutrašnjost zgrade, licem nadole.

Drugi metak pogađa u sedalni predeo telohranitelja Milana Veruovića, koji stoji pored automobila, leđima okrenut atentatoru. Posle prolaska kroz njegovo telo, zrno menja pravac, udara u zid pored vrata, raspada se na više delova, koji pogađaju desnu nogu premijera koji leži na podu. Delovi metka prave oštećenja i na stepeništu u zgradi.

Trećeg metka nije bilo i nema nijednog dokaza da je pucano iz bilo kog drugog pravca. Ovako u najkraćem glasi nalaz nemačkih eksperata, koji su advokati juče desetinama pitanja pokušali da ospore.

– Koji je pravac kretanja projektila koji je pogodio premijera nakon kontakta sa štakom – pitao je veštaka advokat Božo Prelević, zastupnik Milana Veruovića.

Salziger je tada uzeo štaku, istu kao što je ona koju je posle povrede noge koristio premijer u trenutku kada je ubijen. Pokazujući na sebi mesto ulazne i izlazne rane na premijerovom telu, veštak je uzeo štaku u levu ruku i namestio je u istu liniju sa ulaznom i izlaznom ranom.

– Metak je posle izlaska iz tela imao brzinu od 250 metara u sekundi i nije nađen, niti je moguće precizno rekonstruisati ugao skretanja. Nisu nađena ni druga oštećenja od tog metka – kazao je veštak.

– Da li smatrate da su tragovi koji su vam dostavljeni za veštačenje validni, imajući u vidu promet ljudi ispred ulaza u vladu posle atentata – pitao je advokat Milivojević.

– Dostavljeni su nam ćebe, oružje, delovi metka, štaka, odeća, kao i opisi telesnih povreda. To su balistički validni dokazi i smatram da su sjajno obezbeđeni – odgovorio je veštak.

– Od čega potiče trag krvi na žardinijeri ispred ulaza – nastavio je branilac.

– To pitanje nije u mojoj nadležnosti – kazao je Salziger.

Pitanja je sledeći postavljao advokat Nenad Vukasović čiji je klijent Zvezdan Jovanović optužen da je pucao u premijera. Odgovarajući na njegova pitanja, veštak je sa još više detalja govorio o drugom metku koji je pogodio Veruovića, ističući da je po izlasku iz njegovog tela zrno imalo padajuću putanju.

– Metak je imao snagu da izazove oštećenje na zidu. Da je udarilo direktno i zid, zrno bi se zgužvalo kao limenka od "koka-kole". Taj projektil je promenio pravac posle udara u kosti. Posle toga može da skrene u bilo kom pravcu – rekao je Salziger.

– Koliko je vremena proteklo od trenutka izlaska metka iz cevi puške do izlaska zrna iz tela premijera Đinđića – bilo je sledeće pitanje.

– Oko 0,175 sekundi – kazao je veštak.

– Kolika je snaga udara u telo po kvadratnom centimetru – nastavio je Vukasović.

– Metak kalibra .308 vinčester ima masu od 0,4 grama. Zrno pogađa telo mase oko 75 kilograma. Napušta telo brzinom od 250 metara u sekundi. Ako je osoba stajala mirno, dobija se prenosni impuls od 4,23 njutna u sekundi, a telo bi se okrenulo brzinom od 0,56 metra u sekundi. Preneta je energija od 2014 džula. To je kao kada bi flašu vode od jednog litra, pod uglom od 45 stepeni bacili na neku osobu sa rastojanja od dva metra. Kako će telo pasti ne zavisi samo od pravca projektila, već od težišta tela pre hica – odgovorio je veštak.

Odgovarajući na niz pitanja Aleksandra Đorđevića, branioca Sretka Kalinića, veštak je rekao da je po nalazu iz Beograda utvrđeno da su obe čaure nađene na krovu ispred prozora u Ulici admirala Geprata ispaljene iz puške "hekler und koh G3", da ništa ne osporava tvrdnju da je pucano iz tog oružja i da "treba negirati da su ispaljena tri hica".

– Dobar dan, ja sam Milorad Ulemek, prvooptuženi – predstavio se Legija veštaku pre nego što je otpočeo svoju seriju pitanja. On je zamolio da se u sudnicu iz sudskog depozita donese premijerova štaka.

– Da li je moguće da nijedna kap krvi nije nađena ni na vratima, ni na zidu iza premijera – pitao je Ulemek.

– Premijer je nosio odeću koja je mogla da spreči izbacivanje tkiva – rekao je balističar.

Salziger je objasnio da je njegova specijalnost balistika i da institut u kome radi nema odeljenje koje se bavi sudskom medicinom, zbog čega su za taj deo nalaza korišćeni podaci beogradskih obducenata. Ulemek je tražio da kamere zumiraju malo oštećenje na premijerovoj štaci sa zadnje strane. Kamera je snimila štaku sa vidljivim oštećenjem od metka. Bilo je očigledno da je štaka polomljena i na još jednom mestu.

– Ne znam ništa o ovom oštećenju. Moguće je da je nastalo od delova rasprsnutog metka, ali ne mogu da kažem ništa više na osnovu snimka – kazao je Salziger.

Suđenje se danas nastavlja.

-----------------------------------------------------------

Legija u sudnici

Prvooptuženi Milorad Ulemek Legija zamolio je sudiju Natu Mesarović da mu dozvoli da sedi u sudnici, pored svog branioca Slobodana Milivojevića, a ne u prostoru iza staklenog zida, kako je uobičajeno. Ulemek je obrazložio da želi da se odmah konsultuje sa advokatom oko pitanja koja će postaviti. Kada je jedan od stražara rekao da može da garantuje bezbednost, Ulemeku je dozvoljeno da ostane u sudnici. On je sa braniocem seo za poseban sto. Milivojević je sedeo sa njegove desne, a stražar sa leve strane.

-----------------------------------------------------------

Prvo svedočenje stranih veštaka

Jučerašnje saslušanje bilo je prvo svedočenje stranih veštaka u istoriji domaćeg pravosuđa. Dopunski nalaz zatražen je od stručnjaka iz Vizbadena zato što se njihov prvi izveštaj razlikovao od nalaza domaćih eksperta u pogledu mesta na kojem je stajao premijer. U svom drugom nalazu, nemački balističari potvrdili su sve tvrdnje naših veštaka.
Dorotea Čarnić
objavljeno: 07.11.2006.
Politika



na 2:40