Puca kako ko stigne

TRINAESTOGODIŠNJI dečak ubio šest godina mlađeg brata. I to jednim hicem iz lovačke puške svog dede. Iz istog naoružanja za koje je imao dozvolu, prošle godine u leto (kasnije se ispostavilo psihički bolesnik) Nikola Radosavljević, ubio je devetoro svojih komšija.
Na mladića N. M. nepoznata osoba ispalila pun šaržer iz pištolja i usmrtila ga na licu mesta, usred Beograda. U sačekuši na Novom Beogradu drugi mladić izrešetan je hicima iz automatske puške. Na kuću jednog navijača u Novom Sadu bačena je bomba. Ispod vozila poznatog biznismena podmetnut je eksploziv razorne moći...
To su samo neki od naslova u dnevnim novinama. Takvih, nažalost, ima svakoga dana. I - sve ih je više.

Podaci

U Srbiji se, dakle, ne puca samo na slavama, svadbama i kad se rodi sin. Oružje se poteže na svakom mestu. I to ne samo ono za "te prilike" nego i duge cevi, pa čak i bombe, automati svih vrsta, eksploziv, snajperi... Ubija se, naravno, i iz oružja za koje počinioci imaju uredne dozvole, ali do tragedija, najčešće, dolazi iz oružja u ilegalnom posedu.
Zvanična statistika govori da se svega pet do deset odsto krivičnih i prekršajnih dela u našoj zemlji počini oružjem koje je u legalnom posedu.
Neki analitičari kažu da se deset puta više gine u saobraćajnim nesrećama nego što se dešavaju ubistva iz svih vrsta naoružanja. Možda, statistički, i jeste tako, ali retke su situacije kada je neko namerno nekoga unesrećio u saobraćajnom udesu. Svakako, češće su situacije kada se vatreno oružje koristi s jasnom namerom - da se nekome oduzme život.
O tome koliko su Srbi naoružani postoje različiti podaci. Jedni govore o tome da Srbi spadaju u najnaoružanije narode na svetu, dok drugi analitičari tvrde da to nije tako. Kada je u pitanju broj onih koji legalno poseduju neku vrstu oružja, onda su brojke - približne. Zvanični podaci kazuju da u Srbiji 1.138.590 ljudi ima u legalnom posedu neku vrstu oružja.
Prema aktuelnim podacima MUP Srbije, otprilike, svaki sedmi građanin u našoj zemlji ima legalno oružje. I to, 509.455 ima dozvolu za držanje pištolja i revolvera, 470.000 za lovačke puške i karabine, a sve ostalo je trofejno oružje.
Po međunarodnoj studiji iz Ženeve, iz avgusta prošle godine, građani Srbije u legalnom posedu imaju nešto manje oružja od Iraka, iako tamo dugo besni rat. Prema njihovim navodima, u Srbiji na sto stanovnika ima 38 registrovanih cevi, a u Iraku 39. Ispred su samo građani Sjedinjenih Američkih Država, Jemena, Finske i Švajcarske. Visoko šesto mesto Srbije Švajcarci nisu obrazložili, nitu su naveli da li u njihovu procenu ulazi i oružje koje poseduju građani Kosova i Metohije.

Jaci od vojske

InaČe, prosek zemalja Evropske unije govori da na sto stanovnika dođe 11 cevi. U Srbiji, prema njihovim procenama, ta brojka iznosi 14,7 registrovanih komada oružja, u Crnoj Gori 13,2, BiH 9,3, a u Hrvatskoj 8,4. I po ovoj proceni smo na vrhu lestvice.
Druga, tamnija strana medalje je koliko građani Srbije, zaista, poseduju oružje? Odnosno, koliko njih ilegalno drži naoružanje i, što je najgore, sve češće ga koristi u krvavim obračunima?! Naravno, tu se procene još drastičnije razlikuju.
Centar za kontrolu lakog i malokalibarskog oružja za jugoistočnu Evropu raspolaže podatkom da u Srbiji postoji velika količina lakog (po vojno-policijskoj terminologiji - streljačkog i pešadijskog) oružja. Ukupan broj procenjuje se na oko tri miliona komada, od čega u legalnom posedu 1,1 milion, a u ilegalnom neverovatnih 900.000 komada, dok je ostatak u vlasništvu vojske, policije i privatnih agencija za obezbeđenje.
U ovom centru navode da su njihovi istraživači došli iz "anonimnih, ali poverljivih izvora" i do podatka da u Srbiji postoji 1,5 miliona neregistrovanih cevi. No, kako oni koriste metodologiju zemalja Evropske unije, po kojoj na ukupan broj legalnih dolazi 20 odsto ilegalnih posednika oružja, onda Srbija, u proseku ima 900.000 neregistrovanih komada oružja.
Vojni izvori, pak, govore da građani Srbije, što u legalnom, što u ilegalnm posedu imaju više od dva miliona komada oružja. To je, prema ovom izvoru, više nego što zajedno imaju vojska i policija.
- U izmišljenom sukobu između građana, sa jedne, i vojske i policije, sa druge strane, veće šanse, ako bi se gledalo po broju dugih i kratkih cevi, imaju građani - procene su vojnih stručnjaka.

Nesigurnost

Posle svih ovih podataka, postavlja se pitanje, zašto se građani ilegalno naoružavaju?
- U nesigurnim vremenima ljudi strah pokrivaju naoružavanjem - smatra analitičar Zlatko Nikolić. - Na srpskom crnom tržištu oružja pištolja, kojima su izbrisani serijski brojevi, ima u izobilju. I jeftini su. Toliko skladištenje ilegalnog vatrenog naoružanja posledica je višedecenijskog ratovanja, razvijene korupcije i kriminala. U takvim okolnostima, razlog za naoružavanje je bio je strah za život. Na državnim organima je da sada to iskorene.
Kako razoružati Srbe? Odnosno, kako od njih oduzeti nelegalno oružje i, eventualno, smanjiti broj onih koji legalno drže oružje, a rizični su po bezbednost okoline? Da li su građani dovoljno uključeni u tu
borbu? Koliko je i ko od nas spreman da sarađuje sa državnim organima, ukazujući na one u našem okruženju koji su naoružani do zuba, iako za to nemaju dozvolu?
Sva ta pitanja su, zasada, bez odgovora. Država je sprovela nekoliko akcija legalizacije oružja, ali bez nekog većeg uspeha. U onoj koja je završena februara prošle godine, samo 8.000 građana je zatražilo oružni list za svoje, dotle nelegano, naoružanje. I to, najviše za pištolje, revolvere i lovačke puške. Pri tom, građani su policiji predali nepunih hiljadu cevi.
Najveća predaja ilegalnog oružja bila je tokom vanrednog stanja i policijske akcije "Sablja", koja je usledila nakon atentata na premijera Zorana Đinđića. Policija je tada oduzela oko 10.000 komada raznog oružja, a građani su samoinicijativno predali 35.304 ubojitih cevi. U tom periodu predato je i 23.484 zahteva za legalizaciju oružja koje je bilo u posedu građana.
- Smatram da legalizacije nisu bile uspešne. Ne verujem da je i jedan kriminalac otišao i predao svoje oružje. To su učinili obični ljudi, oni kojima je to oružje ostalo u nasledstvu, ili su ga doneli sa ratišta i jedno vreme držali kod kuće. I to svako iz svojih razloga - upozorava Boško Ljubinković, vrstan poznavalac istorije naoružanja.
On, pri tom, skreće pažnju na to da treba razlikovati opasnost od oružja koje je u posedu, mahom, kriminalaca mlađe generacije, od onoga koje je trofejno i koje građani čuvaju kao porodično nasleđe.

Blage kazne

Jedan od glavnih razloga što veliki broj građana ilegalno drži oružje je i blaga kaznena politika. Ranije je to bilo regulisano Zakonom o oružju i municiji, a od stupanja na snagu Krivičnog zakonika Srbije, njegovim članom 348, koji reguliše kažnjavanje za nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija. Zavisno od oružja (otežavajuća okolnost je posedovanje oružja za koje se ne može dobiti dozvola - automatsko i bombe), kao i količine, zaprećene su kazne do osam godina zatvora.
U praksi, međutim, najčešće se izriču kazne od tri meseca zatvora ili uslovne. U obzir se uzima priznanje počinioca i njegovo kajanje, a dodatno i ako ranije nije bio osuđivan.
- Svako ko nema profesionalne razloge da ima oružni list, osim vojske, policije i privatnih obezbeđenja, ne bi trebalo da poseduje oružje - smatra Zoran Dragišić, docent na beogradskom Fakultetu za bezbednost. - Ne postoji nijedan valjan razlog da se ne donese zakon koji bi regulisao rad privatnih firmi koje pružaju usluge fizičko-tehničke zaštite, a njih je oko 40.000, kao i pod kojim uslovima bi oni mogli da drže oružje
Zaključak je jednostavan. Srbija mora da pronađe načina da razoruža sve koji ilegalno poseduju oružje i da disciplinuje one koji imaju dozvolu za držanje oružja, a često ga zadenu za pojas iako za to nemaju odobrenje. U suprotnom, ulični rat će biti sve žešći.

Otkup

DRŽAVA može da reši problem neregistrovanog oružja kod građana Srbije - otkupom - smatra kriminolog Dobrivoje - Biba Radovanović, dekan Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. On ističe da jedino akcije otkupljivanja po tržišnim cenama, uz redovne rigorozne kontrole i stroge kazne, mogu da smanje brojku od nekoliko miliona komada "crnog" oružja.
- I posle više legalizacija, najveći deo arsenala i dalje je izvan državne kontrole. Upravo ovaj, tamni, broj oružja u Srbiji sredstvo je za izvršenje većine krivičnih dela i svakovrsnih drugih nesreća. On smatra da brojka od oko 1,1 miliona komada cevi, koliko je registrovano u Srbiji, nije, na prvi pogled, strašna. Problem i razlog za brigu, međutim, čine procene koje govore da je neprijavljenog oružja u državi bar - tri puta više:
- Vrlo je teško napraviti računicu koliko na crno postoji dugih i kratkih cevi. Pretpostavlja se da je zbir neprijavljenog i oružja registrovanog za držanje, a koje građani nose - najmanje tri puta veći od zvanične evidencije.
Kada se govori o oružju "u narodu", smatra Radovanović, veoma je bitan psihološki karton nacije. Tradicija, ratnička prošlost, uspomene iz ratova i dokazivanje muškosti zaokružuju razloge zašto su pune privatne "soške".
- Srbi su poznati kao prek narod, sklon naglim reakcijama. U takvim situacijama, koje su, po pravilu, praćene smanjenom sposobnosti za rasuđivanje i konzumiranjem alkohola - oružje se lako poteže - zaključuje Radovanović. (R. Dr.)

Lako do oruznog lista

OKO 17.000 građana Srbije svake godine podnese policiji zahtev za izdavanje oružnog lista. Od tog broja, čak 70 odsto se, posle određenih provera, pozitivno reši. Više od polovine zahteva odnosi se na izdavanje dozvola za lovačku pušku.

Love sa 5 pusaka

POSEBNA priča je lovačko naoružanje. Koliko je lov u Srbiji popularan govori i podatak da građani poseduju 447.343 komada lovačkih pušaka i karabina. Pri tom, registrovano je, svega, 90.000 lovaca, pa ispada da svaki od njih lovi sa po pet cevi. Kod nas se i ova vrsta oružja nabavlja i registruje pod uslovima kao i druge dozvoljene vrste. Budući vlasnik mora da bude punoletan i poslovno sposoban, obučen za rukovanje, ne sme biti osuđivan za krivična dela sa elementima nasilja, niti kažnjavan za prekršaje iz javnog reda i mira i Zakona o oružju i municiji.
Lovačko oružje neće dobiti ni osobe protiv kojih se vodi krivični ili prekršajni postupak. Policija ima ovlašćenje da ne izda odobrenje, ako se proceni da bi time bili ugroženi javni red i mir, ili bezbednost drugih građana. Zbog tih stvari godišnje se oduzme oko pet hiljada cevi.
Priča o pooštravanju uslova za dobijanje dozvole i za lovačko naoružanje aktuelizovana je prošlog leta, kada je psihički bolesnik Nikola Radosavljević, napravio masakr u Jabukovcu, kod Negotina. Tada je najavljeno da će psihijatrijski pregledi i lekarska uverenja biti obavezni, ali do danas takva ideja nije zaživela.
- Besmisleno je da za vozačku dozvolu treba lekarsko uverenje, a za oružni list ne - smatraju stručnjaci. Oni misle da bi zdravstveni pregledi trebalo da se obavljaju periodično, jer ako je neko danas psihički zdrav, ne znači da će to biti i za godinu dana.

Izvor : Vecernje novosti