Postoje osobe koje u vezi, a i inače u životu, uvek pokušavaju sve da zadovolje. To u vezi može imati nekih prednosti, ali i mana, mana koje mogu dovesti do toga da se odnos okonča. Ono što ovakvim osobama, generalno uzev, nedostaje jeste prilagodljivost.

Ovakva osoba uvek, bez izuzetka, stavlja dobrobit veze ispred svoje lične dobrobiti. Ima stav "što je moje, to je i tvoje". Trpeljiva je i požrtvovana. Nije joj potrebno mnogo vremena samo za sebe ni privatnosti, i sasvim je srećna ako puno vremena može da provede s voljenom osobom.

Osobe koje se uvek trude da zadovolje veoma su sklone tome da se ponašaju u skladu s već utvrđenim pravilima. To ima svojih prednosti, ali one će se držati pravila čak i u onim situacijama kada ta pravila ne mogu da se primene, ili kada bi bilo korisno zaobići ih. Recimo, držaće se stereotipne uloge žene/muškarca, ili uobičajene rutine, i biće im teško, nekima čak i nemoguće, da u obzir uzmu nešto što bi bilo van tih okvira. A bračni i porodični život ne mogu baš u svakoj situaciji da se "uglave" u tu vrstu pravila, što ovim osobama donosi velike glavobolje jer im je teško da se tome prilagode.

Pored navedenog, moto ovakvih osoba - "ako nije pokvareno, ne popravljaj" - može da dovede do učmalosti u bračnom životu. S druge strane, one su najčešće veoma verne porodici i bračnom partneru i na njih je uvek moguće osloniti se.

Osobe koje se uvek trude da zadovolje nisu loše, daleko od toga. Samo, nedostaje im prilagodljivost (na primer, žena će svaki put da isprepadano čeka "mušku ruku" čak i za jednostavnu stvar kao što je menjanje osigurača, muškarac će odbiti da pomogne u kućnim poslovima jer je to "ženski posao"), i nedostaje im inventivnost, što može da dovede do teške dosade, ili do sukoba onda kada je prilagođavanje nečemu što izlazi iz rutine neophodno.

Sve u svemu, dobre osobe i dobri partneri, samo da se malo otvore prema različitom od ustaljenog.


Izvor: Krstarica