Orden Suvorova je bio visoko sovjetsko odlikovanje uvedeno tokom Velikog otadžbinskog rata, ukazom Vrhovno saveta SSSR-a od 29. jula 1942. godine, zajedno sa odlikovanjima Kutuzova i Aleksandra Nevskog. Orden je dobio naziv po Aleksandru Suvorovu, ruskom vojskovođi iz XVIII veka. Posle raspada Sovjetskog Saveza, ovo odlikovanje je uvršetno u odlikovanja Ruske federacije.

Prvi ukaz o dodeli ovog odlikovanja donet je 28. januara 1943. godine kada je odlikovano 23 maršala i generala SSSR-a. Prvi Orden Suvorova pod numeracijom № 1 bio je uručen maršalu Sovjetskog Saveza Georgiju Žukovu. Do 1992. godine ukupno je dodeljeno 7.267 ordena (393 prvog, 2.862 drugog i 4.012 trećeg stepena).

Orden bratstva i jedinstva (slv. Red bratstva in enotnosti; mk. Орден братство и единство je bio odlikovanje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije u dva reda.

Orden bratstva i jedinstva ustanovio je Vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito 15. avgusta 1943. godine Ukazom o odlikovanjima u Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije. Kasnije, 9. juna 1945. godine, Predsedništvo Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije je donelo Zakon o ordenima i medaljama Demokratske Federativne Jugoslavije prema kojem je Orden bratstva i jedinstva dobio dva reda. Odlikovanje se dodjeljivalo za „lične zasluge u širenju bratstva među narodima i narodnostima, u stvaranju i razvijanju političkog i moralnog jedinstva naroda“.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o odlikovanjima FNRJ od 1. marta 1961. izvršena je izmena naziva ordena, pa je od tada orden imao sledeće redove:

    * Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem - 12. u važnosnom redu jugoslovenskih odlikovanja.
    * Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem - 21. u važnosnom redu jugoslovenskih odlikovanja.

Orden zasluga za narod (slv. Red zaslug za ljudstvo; mk. Орден заслуги за народ) je bio odlikovanje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije u tri reda.

Orden zasluga za narod prvog, drugog i trećeg reda je ustanovilo Predsedništvo Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugosavije, 9. juna 1945. godine, zajedno sa Medaljom zasluga za narod. Odlikovanje se dodeljivalo „za naročite zasluge u izgradnji socijalizma i socijalističkih samoupravnih odnosa, za organizovanje i učvršćivanje opštenarodne obrane, sigurnosti i ne zavisnosti zemlje, kao i za zasluge u oblasti privrede, nauke i kulture“.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o odlikovanjima FNRJ od 1. marta 1961. izvršena je izmena naziva ordena, pa je od tada orden imao sledeće redove:

    * Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem (ranije Orden zasluga za narod I reda) - 11. u važnosnom redu jugoslovenskih odlikovanja.
    * Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima (ranije Orden zasluga za narod II reda) - 20. u važnosnom redu jugoslovenskih odlikovanja.
    * Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom (ranije Orden zasluga za narod III reda) - 30. u važnosnom redu jugoslovenskih odlikovanja.

Orden narodne armije (slv. Red dela; mk. Орден на Народната армија) je bio odlikovanje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije za vojne zasluge u tri reda.

Orden narodne armije prvog, drugog i trećeg reda je ustanovio 29. decembra 1951. godine Prezidijum Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, kao odlikovanje „za lične zasluge u izgradnji i jačanju oružanih snaga FNRJ ili za lične uspehe u rukovođenju jedinicama oružanih snaga FNRJ u njihovom učvršćivanju i osposobljavanju za odbranu nezavisnosti FNRJ“. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o odlikovanjima FNRJ od 1. marta 1961. izvršena je izmena naziva ordena, pa je od tada orden imao sledeće redove:

    * Orden narodne armije sa lovorovim vencem (ranije Orden narodne armije I reda) - 13. u važnosnom redu jugoslovenskih odlikovanja.
    * Orden narodne armije sa zlatnom zvezdom (ranije Orden narodne armije II reda) - 22. u važnosnom redu jugoslovenskih odlikovanja.
    * Orden narodne amrije sa srebrnom zvezdom (ranije Orden narodne armije III reda) - 31. u važnosnom redu jugoslovenskih odlikovanja.

Orden narodne armije sa lovorovim vencem
   

Orden narodne armije sa zlatnom zvezdom
   

Orden partizanske zvezde (slv. Red partizanske zvezde; mk. Орден партизанска звезда) je bio odlikovanje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije u tri reda.

Orden partizanske zvezde prvog, drugog i trećeg reda ustanovio je Vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito 15. avgusta 1943. godine Ukazom o odlikovanjima u Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije. Odlikovanje se dodeljivalo za vojne zasluge. Orden I reda se prvobitno dodeljivao za „umešnost u komandovanju i naročite zasluge u borbi“, Orden II reda za „hrabrost i podvige boraca“, a Orden III reda za „hrabrost i požrtvovnost u borbi“. Kasnije su se sva tri stupnja odlikovanja dodeljivala „starešinama oružanih snaga SFRJ, za uspešno komandovanje jedinicama oružanih snaga, za umešnost u rukovođenju brobenim delovanjima i za pokazanu naročitu hrabrost u ratu“.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o odlikovanjima FNRJ od 1. marta 1961. izvršena je izmena naziva ordena, pa je od tada orden imao sledeće redove:

    * Orden partizanske zvezde sa zlatnim vencem (ranije Orden partizanske zvezde I reda) - deveto u važnosnom redu jugoslovenskih odlikovanja.
    * Orden partizanske zvezde sa srebrnim vencem (ranije Orden partizanske zvezde II reda) - 17. u važnosnom redu jugoslovenskih odlikovanja.
    * Orden partizanske zvezde sa puškama (ranije Orden partizanske zvezde III reda) - 29. u važnosnom redu jugoslovenskih odlikovanja.

Orden pobede (rus. Орден Победы) je bio najviše vojno odlikovanje u Sovjetskom Savezu. Ustanovljen je Ukazom Prezidijuma Vrhovnog Saveta SSSR-a 8. novembra 1943. godine, zajedno sa Ordenom slave. To je jedno od najređe dodeljivanih odlikovanja na svetu, a dobijali su ga samo generali i maršali za „vođenje ratnih operacija na jednom ili više frontova koje su uspešnim okončanjem donele radikalnu promenu situacije u korist Crvene armije“. Tokom svoje istorije bio je dodeljen 20 puta (od čega 5 puta strancima), s tim što je orden dodeljen Leonidu Brežnjevu posthumno opozvan.
 Istorija [uredi]
Dodela nagrade britanskom generalu Montgomeriju

Orden je predložio pukovnik N. S. Neelov u junu 1943. godine i tom prilikom je predložio naziv „Orden za vernost domovini“, ali je priznanje ipak dobilo sadašnji naziv u oktobru iste godine.[1] Orden je zvanično ustanovljen 8. novembra 1943, a prvi put dodeljen 10. aprila 1944. godine Aleksandru Vasilevskom, Georgiju Žukovu i Josifu Staljinu. Kasnije su ga dobili i glavnokomandujući savezničkih snaga. Gotovo svi ordeni su dodeljeni za vreme Drugog svetskog rata, osim onog koji je 1978. dobio Leonid Brežnjev ali je taj orden opozvan 21. septembra 1989. godine.

Orden pobede je mogao biti dodeljen više puta istoj osobi (što je i učinjeno tri puta), ali za razliku od ostalih sovjetskih ordena nije na sebi imao serijski broj. Broj je bio zapisan samo u sertifikatu koji se dobijao uz nagradu. Nakon smrti nosioca, orden se vraća državi i danas se oni čuvaju u Dijamantskom fondu u Kremlju.
Detalji izrade [uredi]

Orden je izrađen od platine u obliku petokrake zvezde sa zracima između krakova. Prečnik mu iznosi 72 mm i ukrašen je sa 174 dijamanta ukupne težine 16 karata (3,2 grama), dok su krakovi zvezde izrađeni od veštačkih rubina. U sredini se nalazi srebrni medaljon sa zlatnim prikazom Kremlja, Spaske kule i Lenjinovog mauzoleja okruženih granama lovora i hrasta. Između lovora i hrasta nalazi se crveni steg sa natpisom „Pobeda“. Na nebu u pozadini, ukrašenim plavim emajlom, nalazi se natpis „SSSR“.[2]

Nije poznato ko je osmislio sadašnji dizajn ordena, ali ga je lično odabrao Staljin 20. oktobra 1943. godine.

Orden rada (slv. Red dela; mk. Орден на рад) bilo je odlikovanje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije u tri reda.

Orden rada prvog, drugog i trećeg reda ustanovilo je Predsedništvo Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije, 1. maja 1945. godine. Odlukom Prezidijuma i Veća naroda Narodne skupštine Federativne narodne republike Jugoslavije od 28. novembra 1947. godine, pored Ordena rada ustanovljena je i Medalja rada. Ovo odlikovanje dodeljivalo se „pojedincima, organizacijama udruženog rada, drugim organizacijama i jedinicama oružanih snaga SFRJ, koji postignu lične uspehe u privredi i za rad od posebnog značaja za napredak zemlje u ostalim društvenim delatnostima“.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o odlikovanjima FNRJ od 1. marta 1961. izvršena je izmena naziva ordena, pa je od tada orden imao sledeće redove:

    * Orden rada sa crvenom zastavom (ranije Orden rada I reda) - 15. u važnosnom redu jugoslovenskih odlikovanja.
    * Orden rada sa zlatnim vencem (ranije Orden rada II reda) - 25. u važnosnom redu jugoslovenskih odlikovanja.
    * Orden rada sa srebrnim vencem (ranije Orden rada III reda) - 33. u važnosnom redu jugoslovenskih odlikovanja.

Orden ratne zastave (slv. Red vojne zastave; mk. Орден на военото знаме) je bio odlikovanje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, sedmo u važnosnom redu jugoslavenskih odlikovanja.

Orden ratne zastave je ustanovio Prezidijum Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije 29. decembra 1951. godine. Orden je bilo odlikovanje za vojne zasluge, a dodeljivalo se "vojnim starešinama, koji tokom rata pokažu ličnu hrabrost, samopožrtvovnost i umešnost u komandovanju, kao i za istaknutu ulogu i izgradnji, učvrščivanju i osposobljavanju oružanih snaga SFRJ".
Literatura [uredi]

Orden svetog Save je ustanovljen 1883. u doba vladavine kralja Milana Obrenovića.

Ovim ordenom su u početku Kralj a potom i Srpska pravoslavna crkva odlikovali najzaslužnije ljude za duhovni, prosvetiteljski i humanitarni rad. Orden danas dodeljuje Patrijarh i Sveti sinod. Orden se dodeljuje pojedincima, instituciji tj. uručuje se i nosi je osoba koja je na njenom čelu. Postoji orden prvog, drugog i trećeg reda.

Ovaj orden su do sada (poslednjih godina) dobili:

    * Bogoljub Karić - privrednik sistem "Braća Karić"
    * Dejan Bodiroga - košarkaš
    * Vlade Divac - košarkaš (drugog reda)
    * Vladeta Jerotić - književnik i psihijatar
    * Miroslav Mišković - privrednik "Delta"
    * Milka Forcan - privrednik "Delta"
    * Slobodan Radulović - privrednik "C Market"
    * Obrad Spremić - privrednik "Simens"
    * Draško Petrović - privrednik "Telekom Srbija"
    * Nenad Bogdanović - gradonačelnik Beograda
    * Marko Petrović - "Dunav osiguranje"
    * Siniša Nikolić - Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda
    * Miroslav Gligorijević - privrednik "Titan Cementara Kosjerić" (drugog reda)
    * Milijana Okilj - Arhitekta iz Banja Luke, Zavod za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljeđa R. Srpske

Orden slobode (slv. Red svobode; mk. Орден на слободата) je bio najviše vojno odlikovanje u Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Dodeljivao se za izvanredne uspehe u rukovođenju i komandovanju vojnim jedinicama, a njime su bili odlikovani i strani državljani.

Ustanovljen je 9. juna 1945. godine, a do 1955. dodeljivalo ga je Predsedništvo AVNOJ-a, odnosno Prezidijum Narodne skupštine FNRJ, a posle Predsednik Republike.

Predloge za odlikovanje Ordenom slobode donosili su Savezno izvršno veće, republička izvršna veća, savezni sekretar za spoljne poslove i savezni sekretar za narodnu odbranu.

Posle raspada SFRJ, Orden slobode je uvršten u odlikovanja Savezne Republike Jugoslavije.
Nosioci ovog odlikovanja [uredi]

    * SFRJ
          o Josip Broz Tito, odlikovan 1947. godine.
          o Ivan Gošnjak, odlikovan 1951. godine.
          o Peko Dapčević, odlikovan 1951. godine.
          o Kosta Nađ, odlikovan 1973. godine.
          o Koča Popović, odlikovan 1973. godine.
          o Leonid Brežnjev, odlikovan 1976. godine.
          o Georgij Žukov, odlikovan 1956. godine.

    * SRJ
          o Dragoljub Ojdanić, odlikovan 16. juna 1999. godine.
          o Nebojša Pavković, odlikovan 16. juna 1999. godine.