Orden Republike (slv. Red Republike; mk. Орден на Републиката) je bio odlikovanje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije u tri reda.

Orden Republike prvod, drugog i trećeg reda ustanovio je predsednik Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josip Broz Tito 2. jula 1960. godine kao odlikovanje za građanske zasluge. Odlikovanje se dodeljivao pojedincima, ustanovama, društeno-političkim organizacijama za „lične zasluge na polju javne delatnosti kojom se pridonosi opštem napretku zemlje“. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o odlikovanjima FNRJ od 1. marta 1961. izvršena je izmena naziva ordena, pa je od tada orden imao sledeće redove:

    * Orden Republike sa zlatnim vencem (ranije Orden Republike I reda) - 10. u važnosnom redu jugoslavenskih odlikovanja.
    * Orden Republike sa srebrnim vencem (ranije Orden Republike II reda) - 18. u važnosnom redu jugoslavenskih odlikovanja.
    * Orden Republike sa bronzanim vencem (ranije Orden Republike III reda) - 27. u važnosnom redu jugoslavenskih odlikovanja.

Orden Republike Srpske je ustanovljen 1993. godine sistemom odlikovanja Republike Srpske definisanim Ustavom Republike Srpske u kome se kaže: "ordeni su javno državno priznanje Republike Srpske koje se dodjeljuje licima ili instituciji za izuzetne zasluge prema državi."

Orden Republike Srpske je najviši državni orden. Ovaj orden može biti dodjeljen na ogrlici ili na lenti. Orden na ogrlici se dodjeljuje šefovima stranih država, najistaknutijim ličnostima za izvanredan rad i zasluge te ličnostima i institucijama za značajan doprinos u stvaranju Republike Srpske. Orden na lenti se dodjeljuje istaknutim pojedincima na naročite zasluge u razvoju međudržavne saradnje i za doprinos prema državi.


Ovaj orden je dodjeljen (posljednjih godina) [uredi]

    * Orden Republike Srpske na lenti je 1994 godine dodeljen:

    Radovanu Karadžiću, predsedniku Republike Srpske
    Ratku Mladiću, general-pukovniku, komandantu Glavnog štaba RS
    Nikoli Koljeviću, potpredsedniku RS
    Biljani Plavšić, potpredsednici RS
    Momčilu Krajišniku, predsedniku Narodne skupštine RS
    Vojislavu Maksimoviću, predsedniku kluba poslanika SDS u skupštini i rektoru univerziteta u Srpskom Sarajevu

    * Orden Republike Srpske na ogrlici je 1994. godine dodjeljen:

    Slobodanu Miloševiću,tadašnjem predsedniku Republike Srbije
    Momiru Bulatoviću, predsedniku Republike Crne Gore
    Patrijarhu Pavlu, patrijarhu srpskom

Свака част

Grahovačka medalja je orden, koje je ustanovio i lično dodjeljivao Knjaz Danilo, 1858. godine, odmah nakon bitke na Grahovcu. Naziv medalje potiče od imena mjesta gdje se bitka odigrala. Dodjelivana je svakom Crnogorcu koji je učestvovao u boju, i uspio tursku glavu odsjeći. Knjaz Danilo je namijenio samo za odlivanja boraca sa bitke na Grahovcu, tako da nije mogla biti dodijeljena za neke druge zasluge, kao ni za neke druge bitke.

Legija časti ili Nacionalni orden Legije časti je francuski orden koji je ustanovio Napoleon Bonaparta, tada Prvi konzul Prve republike, 19. maja 1802. godine, kao priznanje za vojne ili civilne zasluge bez obzira na rođenje (prim. u tom smislu je to nešto novo u to doba, i može se smatrati tekovinom Francuske revolucije – u smislu da najviša priznanja mogu dobiti svi francuski građani bez obzira na poreklo, a Francuska revolucija je i inače rodno mesto moderne države i njenih institucija) ili veroispovest pod uslovom da je primalac ordena privržen i podržava slobodu i jednakost kao princip.

Orden je najveće priznanje u Francuskoj i ima pet stepena: Chevalier (Vitez), Officier (Oficir), Commandeur (komandant), Grand Officier (Veliki oficir, ili Vrhovni oficir) i Grand'Croix (Veliki krst).

Moto ordena je Čast i domovina (ili otadžbina - Honneur et Patrie), a sedište Reda Legije časti je u Palati Legije časti na levoj obali Sene u Parizu (u Ulici Legije časti br. 2 - 2, rue de la Légion d'honneur, F-75007 Paris).

Napoleonove ideje za ovaj orden su konačno odnele pobedu nad protivnicima koji su insistirali da se orden dodeljuje isključivo za vojne zasluge. Nakon što je postao imperator, Napoleon je predsedavao prvom ceremonijom dodele Legije časti koja se odigrala u julu (povodom pada Bastilje) 1804. godine u Hôtel des Invalides u Parizu (prim. prev. prvobitno bolnica i dom za ratne i vojne invalide, a danas kompleks muzeja i spomenika posvećenih vojnoj istoriji Francuske), Pariz.

Sam Napoleon, kao imperator, je uvek nosio krst i Velikog orla Legije časti (vidi sliku, na levoj strani grudi; danas je to Veliki krst).

U skladu sa predočenim idealima samog Napoleona kada je ustanovljavao Legiju časti, članstvo u Nacionalnom redu Legije časti (dobitnici ordena) je izuzetno egalitarno: i žene i muškarci, civili i vojno osoblje, bez obzira na njihov rang, čin, rođenje ili veroispovest, mogu dobiti bilo koji orden od pet mogućih Legije časti.

Prijem u Red Legije časti, pri čemu se orden može dodeliti posthumno (prim. prev. to je uvedeno nakon Prvog svetskog rata), podrazumeva 20 godina postignuća u vreme mira za civile ili izuzetnu hrabrost u vojnoj službi za vreme rata. Orden Legije časti za ratne zasluge automatski povlači za sobom dodelu Ratnog krsta (Croix de Guerre), najvišeg vojnog ordena u Francuskoj.

Za vreme Konzulata i Prvog carstva, Napoleon je bio Veliki majstor (grand master) Reda Legije časti, a Veliko veće sedam visokih oficira je vodilo računa o 15 teritorijalnih jedinica, ili "kohorti", gde je orden dodeljivan. Trenutno, Predsednik Francuske (Sarkozi) je Veliki majstor, a orden dodeljuje civilni kancelar uz pomoć veća čije članove imenuje Veliki majstor.

Postoje kvote za broj članova Reda Legije časti (što znači kad se dostigne kvota – dok neko ne umre, ne može se dodeljivati orden – to važi samo za francuske građane jer su samo oni članovi Reda Legije časti):
Légion d'honneur    Kvota    Stanje u 2000. godini
Vitez    125.000    87.371
Oficir    10.000    22.401
Komandant    1.250    3.626
Veliki oficir    250    321
Veliki krst    75    61


Međutim, stranci su izuzeti iz ovoga, i ne primaju se u članstvo Reda Legije časti, ali im se dodeljuje sam orden za izuzetna postignuća ili zasluge.

Francuski građani se uvek primaju u članstvo Reda Legije časti u klasi vitezova (chevalier – najniži stepen). Da bi bili unapređeni u viši stepen, član mora pokazati da je ostvario nove zasluge za Francusku i određen broj godina mora proći između imenovanja i unapređenja u viši stepen. Jedini izuzetak je Predsednik Republike, koji dobija Veliki krst (najviši stepen Legije časti), neposredno nakon inauguracije. Strancima se može dodeliti odmah orden višeg stepena. Šefovima stranih država i ženama ili supruzima monarha se dodeljuje Veliki krst zbog njihovog statusa.

Samo Napoleon je svojevremeno lično podneo 48.000 nominacija za članstvo u Redu Legije časti.

Popularan je vic da polovina Francuske želi orden i članstvo u Redu Legije časti, a da je druga polovina već dobila orden, ali u stvarnosti većina ljudi mora da se zadovolji manje prestižnim "Nacionalnim ordenom za zasluge" koji se dodeljuje za "isticanje u službi".

Veterani iz Drugog svetskog rata, vojno osoblje koje je učestvovalo u Severnoafričkoj vojnoj kampanji i drugim francuskim vojnim operacijama u inostranstvu, kao i ranjeni vojnici, dobijaju orden nezavisno od kvote (tj. ne računaju se za kvotu). Godine 1998., svi još živi veterani Prvog svetskog rata iz svih savezničkih zemalja koji su se borili na francuskom tlu su dobili Legiju časti (vitezovi).

Ukoliko nosilac ordena počini teže krivično delo, orden mu se oduzima automatski. Ako počini lakše krivično delo ili prekršaj, orden mu se može oduzeti takođe.

Tehnički, članstvo u Legiji je ograničeno na francuske državljane. Strani državljani koji su služili Francuskoj ili idealima koje Francuska podržava mogu dobiti orden, što je skoro isto kao i članstvo u Redu Legije časti.
[uredi] Spisak nekih dobitnika u 2009. godini

    * britanski dizajner visoke mode (sa Gibraltara) Džon Galijano, kreativni direktor Kristijana Diora (Christian Dior)
    * britanski pisac J. K. Rouling, autorka serije romana o Hariju Poteru
    * softverski inovator Fransoa Burdonkl (Francois Bourdoncle), suosnivač firme Exalead
    * istoričar Robert O. Pekston (Robert O. Paxton), priznat zbog svojih radova o Višijevskom režimu u Francuskoj tokom Drugog svetskog rata
    * Karol Kidu (Carol Kidu) za rad na unapređenju ljudskih prava (prva državljanka Papue Nove Gvineje koja je dobila ovaj orden)
    * japanski manga umetnik Rijoko Ikeda za popularnu mangu "Lady Oscar" u kojoj se radnja dešava tokom Francuske revolucije
    * Veteran Drugog svetskog rata Settimeo Tiberio za hrabrost tokom Dana D
    * CNN stariji dopisnik Džim Biterman (Jim Bittermann) za svoj novinarski rad tokom skoro 30 godina koliko živi u Parizu
    * Veran Matić, srpski novinar i glavni i odgovorni urednik B92 "za borbu za nezavisnost i slobodu medija"
    * Ružica Đinđić, humanitarni aktivista i udovica pokojnog premijera Zorana Đinđića "za njen aktivni rad u fondaciji koju vodi"

[uredi] Neki od ranijih dobitnika

Kraljica Elizabeta II, Princ Filip i pokojni Lord Mauntbaten, Ser Lorens Olivije – glumac, Kralj Portugala i Brazila Dom Žoao VI, švedski Kralj Karl XVI,

JOSIP BROZ TITO (Veliki krst) 1956. godine,

Akira Kurosava, Peter Međeši (mađarski premijer – 2000. god.), Kvisi Džouns (Quincy Jones – crni američki producent i muzičar), Tomas Hendrik Ilves (predsednik Estonije), Valentino (italijanski modni dizajner),

Vladimir Putin – tadašnji Predsednik Rusije – 2006. god.,

Harold Pinter (britanski dramski pisac), Klint Istvud, Dejvid Linč, Amitabh Bachchan (glumac i bolivudska zvezda), Šimon Peres, Stiven Spilberg, Selin Dion (Céline Dion – kanadska pevačica), Ingrid Betankur (Íngrid Betancourt – kolumbijsko-francuska političarka, spašena posle 6 godina zatočeništva kod FARC-a u Kolumbiji), Đorđo Armani (Giorgio Armani), Dejvid Petreus (David Petraeus – komandant američkih snaga u Iraku), Robert Parker (istaknuti američki kritičar vina), Ričard Dženret (Richard Jenrette – američki investicioni bankar)... itd.

p.s.dobijali su je i nasi ljud...zato sam je stavio!

Krst Domovinske armije (polj. Krzyż Armii Krajowej) je poljsko vojno odlikovanje. Ono je u početku bilo spomen-oznaka koju je 1. avgusta 1966. godine uveo general Tadeuš Bor-Komorovski (Tadeusz Bór-Komorowski) kao uspomenu na podvig vojnika poljskog podzemlja od 1939. do 1945. godine. Dodeljivan je vojnicima Domovinske armije (Armia Krajowa) kao i članovima udruženja koja su joj predhodila (Služba pobedi Poljske - Służba Zwycięstwu Polski i Savez oružane borbe - Związek Walki Zbrojnej).

Prvim Krstom Domovinske armije je posmrtno odlikovan general Stevan Rivjecki (Stefan Rowecki).

Krst Domovinske armije se dodeljivao iz Londona jer nije bio prihvaćen u sistem poljskih dolikovanja sve do 1992. godine kada je postao vojno odlikovanje Republike Poljske koje dodeljuje predsednik Republike Poljske. Prestanak dodeljivanja ovoga odlikovanja je proglašen 8. maja 1999. godine.

Krst Domovinske armije se u poretku poljskih odlikovanja nosi posle aktuelnih državnih odlikovanja

Sa prednje strane odlikovanja se nalazi Kotvica (sidro) - simbol poljske Domovinske armije, dok se na poleđini ordena nalazi natpis ARMIA KRAJOWA (Domovinska armija) između godina 1939. i 1945.

Medalja Petra Mrkonjića je ustanovljena 1993. godine sistemom odlikovanja Republike Srpske definisanim Ustavom Republike Srpske u kome se kaže: "medalje su javno državno priznanje Republike Srpske koje se dodjeljuju licima ili kolektivima za jednokratne izuzetne zasluge i djela, koja su po svojoj prirodi neponovljiva i jedinstvena, odnosno za dobro obavljenu dužnost ili službu ili za učestvovanje u određenom događaju."

Medalja Petra Mrkonjića je vojno odlikovanje koje ima jednu klasu. Dodjeljuje se jedinicama oružanih snaga Republike Srpske za vrijeme značajnih podviga u borbi. Samo u izuzetnim slučajevima, na predlog jedinice se može dodijeliti i stariješini pod čijom komandom je izvojevan podvig.

Natpis na medalji glasi: "Petar Mrkonjić svojim junacima, Republika Srpska".

Dobila je ime po kralju Petru I Karađorđeviću, kome je tokom bune u Nevesinju 1875. godine, u kojoj je učestvovao, bio pseudonim Petar Mrkonjić. Ta buna je više poznata pod imenom Nevesinjska puška.

Medalja za Varšavu (polj. Medal za Warszawę) je poljsko vojno odlikovanje.

Medalja za Varšavu je ustanovljena dekretom Saveta Ministara (Rada Ministrów) od 21. novembra 1945 godine koji glasi:
Vikicitati „u spomen sećanja na herojsku istoriju Varšave u ratu sa hitlerovskim okupatorim, istoriju vojnika koji je branio Prestonicu u septembru 1939. godine, borio se gordo za vreme okupacije i požrtvovano ginuo i tragičnom ustanku, a takođe i u spomen sećanja na pobedničko oslobođenje Varšave od Obnovljene poljske vojske u savezu sa Crvenom armijom i sa ciljem da se nagrade učesnici u borbama za Prestonicu.“
({{{2}}})

    original:

Vikicitati „w celu upamiętnienia bohaterskiej historii Warszawy w wojnie z hitlerowskim najeźdźcą, historii żołnierza, który bronił Stolicy we wrześniu 1939 roku, walczył nieugięcie w okresie okupacji i ginął ofiarnie w tragicznym powstaniu, a także celem upamiętnienia zwycięskiego wyzwolenia Warszawy przez Odrodzone Wojsko Polskie w sojuszu z Armią Czerwoną oraz celem nagrodzenia uczestników tych walk o Stolicę.“
({{{2}}})
Dobijanje medalje [uredi]

Medalja je dodeljivana ljudima koji su učestvovali u odbrani Varšave 1939. godine, učesnicima u borbama poljskog pokreta otpora od 1939. do 1945. godine, učesnicima Varšavskog ustanka i vojnicima koji su imali udela u oslobođenju Varšave u januaru 1945. godine. Medalju je davao Ministar narodne odbrane (Minister Obrony Narodowej) u ime Državne narodne skupštine (Krajowa Rada Narodowa).

U skladu sa dekretom Ministar narodne odbrane je sazivao komisiju koja je utvrđivala pravo na medalju. Godine 1946. ministar je preneo pravo na odlikovanje vođama vojnih okruga, komandirima 1., 2., 3., 4. i 6. pešadijske divizije, komandiru 1. Varšavske konjičke divizije kao i glavnom uredu Saeza vojnika za slobodu i demokatiju (Związek Bojowników o Wolność i Demokrację).

Medalja je potom prihvaćen u poljskom sistemu odlikovanja uredbom od 17. februara 1960. godine. Od 1958. godine pravo na dodeljivanje medalje je dobila Državna skupština (Rada Państwa), a posle 1989. godine Predsednik Republike Poljske.

Do 1984. godine Medaljom za Varšavu je odlikovano oko 135.000 ljudi. Uredbom od 16. oktobra 1992. godine proglašen je završetak odlikovanja ovom medaljom 8. maja 1999. godine.
Opis medalje [uredi]
Platno na kome se nalazi medalja

Medalja za Varšavu je prema dekretu bila krug prečnika 33 mm, svetlo bronzane boje. Na prednjoj strani medalje se u sredini nalazila slika Varšavske sirene sa štitom i mačem (sa grba Varšave), a u donjem delu su se nalazila tri urezana talasa. Sirena je okružena prstenom, na kome se u donjem delu nalazi natpis Za varšavu (ZA WARSZAWĘ), a u gornjem delu su se nalazile godine: 1939 – 1945, među kojima se nalazi sirenin mač. Pozadina medalje je bila glatka bez slika i natpisa. Godine 1946. medalja je promenjena, pa je već 1947. godine dodeljivana izmenjena medalja. Nova verzija se razlikovala po tome što više nije bilo urezanih talasa na prednjoj strani već su oni bili samo iscrtani, a na pozadini se nalazio natpis u 4 odeljka razdvojena vodoravnim linijama: RP / OBROŃCOM / BOJOWNIKOM / OSWOBODZICIELOM (Republika Poljska/ Braniocima/ Ratnicima/ Oslobodiocima), a ispod njega dva hrastova lista. Oznaku su projektovali Stanislav Loza (Stanisław Łoza) i Stanislav Gepner (Stanisław Gepner).

Medaljaza Varšavu je u redu poljskih odlikovanja nošen posle Bronzanog Medalje "Zaslužnih na polju hvale" (Medal "Zasłużonym na Polu Chwały"), potom dodatno posle Medalje tridesetogodišnjice narodne Poljske (Medal 30-lecia Polski Ludowej).

Orden Njegoša je ustanovljen 1993. godine sistemom odlikovanja Republike Srpske definisanim Ustavom Republike Srpske u kome se kaže: "ordeni su javno državno priznanje Republike Srpske koje se dodjeljuje licima ili instituciji za izuzetne zasluge prema državi."

Orden Njegoša ima tri reda. Njime se odlikuju pojedinci, preduzeća, ustanove i druge organizacije za izvanredne radne podvige i zasluge u privredi, nauci i kulturi te duhovnom razvitku i opštem napretku Republike Srpske.
 Ovaj orden je dodjeljen (posljednjih godina) [uredi]

    * Ukazom predsednika Republike Srpske od 9. januara 1994. godine list "Glas srpski" odlikovan je Ordenom Njegoša prvog reda.
    * Za posebne zasluge i doprinos za Republiku Srpsku, a povodom krsne Slave MUP-a, Svetog Arhangela Mihaila, Predsednik Republike Srpske Dragan Čavić je 20. 11. 2003. godine posmrtno odlikovao Ordenom Njegoša prvog reda Željka Markovića, načelnika Centra javne bezbjednosti Srpsko Sarajevo.
    * Predsednik Republike Srpske Dragan Čavić odlikovao je Gimanziju u Banjoj Luci Ordenom Njegoša prvog reda, povodom stote generacije maturanata. Ovo priznanje primio je najbolji učenik stote generacije Miljan Petković.
    * Bivši predsednik Skupštine grada Srpsko Sarajevo, bivši gradonačelnik Srpskog Sarajeva, jedan od najistaknutijih ljudi u SDS-u, Predrag Lasica posmrtno je odlikovan 25. juna 2005. godine od predsednika Republike Srpske Dragana Čavića Ordenom Njegoša drugog reda. Na predlog mitropolita Dabrobosanskog gospodina Nikolaja, Sinod Srpske pravoslavne crkve odlikovao je Predraga Lasicu Ordenom Svetog Save drugog reda.
    * Predsednik Republike Srpske Mirko Šarović odlikovao je 13. 05. 2002. godine JODP za telekomunikacije Republike Srpske Ordenom Njegoša I reda za sveukupni razvoj Republike Srpske.
    * Srpsko pjevačko društvo "Jedinstvo", Banja Luka, 1996. godine je odlikovao Predsednik Republike Srpske Ordenom Njegoša trećeg reda.
    * Kolo srpskih sestara, Banja Luka, je odlikovao Predsednik Republike Srpske Ordenom Njegoša trećeg reda.
    * Ordenom Njegoša prvog reda 2001. godine odlikovano je KUD Veselin Masleša, Banja Luka.
    * Ministar nauke i kulture Republike Srpske Mitar Novaković u prisustvu predsednika Narodne skupštine i Vlade Republike Srpske, Dragana Kalinića i Mladena Ivanića, uručio je 12. 09. 2002. godine šefu Kancelarije francuske ambasade u Banjoj Luci Ivu Manvilu Orden Njegoša trećeg reda. Manvil je prvi strani državljalin odlikovan ordenom Republike Srpske. Orden mu je dodijeljen za uspješnu višegodišnju diplomatsku misiju i unapređenje kulturne saradnje Republike Srpske i Francuske.
    * Orden Njegoša drugog stepena Republike Srpske, odlikovanje kao najboljem naučniku Rusije u 1993. godini dobila je Jelena Jurjevna Guskova, doktor istorijskih nauka iz Moskve.
    * Akademik prof. dr. Rajko N. Kuzmanović, generalni sekretar Univerziteta u Banjoj Luci, predsednik Ustavnog suda Republike Srpske, redovni član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske i njen predsednik je nosilac ordena Njegoša drugog reda.
    * Za uspješan rad Duhovna Akedemija Svetog Vasilija Ostroškog i Bogoslovija Svetog Petra Sarajevskog u Srbinju je odlikovana državnim odličjem, Orden Njegoša, 2001. godine od predsednika Republike Srpske i Gramatom mitropolita Dabrobosanskog Nikolaja.
    * Preduzeće "Srpske šume" je odlukom predsednika Republike Srpske Dragana Čavića nosilac Ordena Njegoša prvog reda.
    * Peter Handke, austrijski književnik, odlukom predsednika Srpske Rajka Kuzmanovića, 4. jula 2008. godine, povodom Vidovdana, odlikovan je Ordenom Njegoša I reda za priznati rad i zasluge za kulturni i duhovni razvitak kao i za posebne zasluge na polju javne djelatnosti kojima se doprinosi opštem napretku Republike Srpske.

Medalja zasluga za narod je ustanovljena 1993. godine sistemom odlikovanja Republike Srpske definisanim Ustavom Republike Srpske u kome se kaže: "medalje su javno državno priznanje Republike Srpske koje se dodjeljuju licima ili kolektivima za jednokratne izuzetne zasluge i djela, koja su po svojoj prirodi neponovljiva i jedinstvena, odnosno za dobro obavljenu dužnost ili službu ili za učestvovanje u određenom događaju."

Medalja zasluga za narod ima jednu klasu i dodjeljuje se za zasluge stečene u borbi protiv neprijatelja, za oslobađanje zemlje te za doprinos u izgradnji i razvitku Republike Srpske. Njome se u miru odlikuju pojedinci, ustanove i druge organizacije za doprinos u razvitku i napretku Republike Srpske.

Natpis na medalji glasi: "Za krst časni i slobodu zlatnu, Republika Srpska".
[uredi] Ova medalja je dodjeljena (posljednjih godina)

    * Za posebne zasluge i doprinos za Republiku Srpsku, a povodom krsne Slave MUP-a, Svetog Arhangela Mihaila 20. 11. 2003. godine, Predsednik Republike je odlikovao Medaljom zasluga za narod Jedinice za podršku Centra javne bezbjednosti Banja Luka i Srpsko Sarajevo.
    * Ovu medalju je dobio(posmtrno) Nedeljko Nagraisalović (Javorani), vojnik Vojske Republike Srpske.Koji je dobitnik i medalje za vojne zasluge.
    * Ovu medalju je dobio psmrtno Mirko Dabić nišandžija na tenku T-55 u 16.MTB 1.KK,koji je poginuo prilikom akcije oslobađanja Srpskog Broda.