Развој

Настао је услед потребе да се дотадашњи јуришни авиони америчке производње Ф-84 Тандерчиф који су се налазили у наоружању ЈРВ замене савременијим авионом за подршку, који се може користити и за одређене задатке ваздух-ваздух. Узор, при конципирању, је био јуришни авион СЕПЕЦАТ Јагуар (SEPECAT Jaguar), који је настао као резултат кооперације британске и француске авиоиндустрије. Концепцијска сличност између ова два авиона је очигледна (оба су двомоторни висококрилци са ојачаним стајним трапом и сличним распоредом наоружања и подвесних тачака). Због ограничења у извозу савременијих мотора, већег потиска, конструктори су морали да се задовоље старијим VIPER 632, слабијег потиска, због чега је Орао последично имао много лошије карактеристике од свог узора. Ситуација се нешто привидно поправила са уградњом коморе за додатно сагоревање. То је било нужно, побољшало му је каракеристике у полетању и маневру, уз велики утрошак горива. Филозофија и логика је, да се допунско сагоревање првенствено користи за постизање надзвучне брзине и маневрисање при извршавању ловачких задатака. Подршка се одвија на малим висинама, при чему се не користи допунско сагоревање, због повећања топлотног одраза, што повећава ризик од дејства ракета земља-ваздух. Поред тога, на малим висинама се мора штедети гориво због веће потрошње. Произилази да Орао, у борбеним условима, може користити допунско сагоревање само у полетању! Овај проблем је решаван на авионима из ове категорије са стартним (geto) ракетама, које се, после узлета и престанка рада, одбацују
Увођење нових технологија

При развоју авиона Орао, Ваздухопловнотехнички институт је увео многе нове технологије, које се нису до тад користиле на домаћим авионима. То је био веома значајан технолошки скок, у односу на претходне авионе Галеб и Јастреб. Гледано у томе контексту, Програм Орао има посебне заслуге и историјски значај. Нове технологије, које су уведене при развоју авиона Орао:

    * Интегрална структура авиона, производи се с фрезовањем.
    * Жиро платформа, као подсистем нападно навигацијског система.
    * Хоризантални стабилизатор и крмило висене су јединствена површина.
    * Све командне површине су без аеродинамичке и статичке компезације, са чиме су значајно смањени отпор и маса авиона.
    * За погон командних површина, интегрисани су хидраулички серво покретачи.
    * Уведена је вештачка стабилизација (пригушивачи) око све три осе, са аутопилом око уздужне осе.
    * Уграђено је пилотско седиште са функцијом спашавања на нултој брзини и висини.
    * Аутоматско кочење при слетању.
    * Кочни падобран итд.
Команде лета

Реализован је најмодернији систем команди лета, у својој механичко-хидрауличко-електронској категорији. Пилот своју жељу,при управљању авионом, "саопштава" преко померања палице, што се преноси кинематиком до разводника хидрауличког покретача. Поред ове команде на разводник, из рачунара (UPSU), пристиже електронски сигнал (преко серво вентила) за позиционирање разводника, као резултат функција пригушивача и аутопилота по оптимизираним законима управљања. Разводник се позиционира према резултујућем сигналу (улазу). Сагласно томе позиционирају се хидраулички серво покретачи, односно командне површине. Захваљујићи овом ефикасном систему, са авионом Орао се лако и прецизно управља у свим условима лета. Томе доприноси и допунска функција аутопилота. Када је авион у неправилном положају, притиском пилота на "инстиктно" дугме исти се аутоматски враћа у нормалан положај, са крилом у правцу хоризонтале.

Увођење ваштачке стабилизације је нужност за авионе овакве кофигурације, односа момената инерције, већег распона брзина лета и центраже!
Наоружање

Ј-22 Орао је наоружан да два двоцевна топа калибра 23 mm совјетског порекла, домаће производње, са по 200 граната. Поред топовског носи и велики избор класичног подвесног наоружања као што су фугасне бомбе од 100 kg, 250 kg и 500 kg као и лансере за невођена ракетна зрна калибра 57 mm и 128 mm. У периоду модернизације РВ и ПВО Југославије непосредно пред избијање грађанског рата набављена је одређена количина савременог подвесног авионског наоружања западног порекла. Јуришна верзија Орла могла се видети на аеро-митинзима широм Југославије наоружана са ТВ навођеним противтенковским ракетама АГМ-65 Маверик америчке производње, бомбама Дурандал француске производње намењеним онеспособљавању полетно-слетних стаза и касетним бомбама Бл-755 британске производње.
Први суперсонични лет [уреди]
Орао број 25101, који је летео брже од брзине звука.

Орао број 25101, којим је управљао пробни пилот Марјан Јелен, постигао је већу брзину лета од брзине звука, 22. Новембра 1984.. То је је постигао у понирању, под углом од 25 степени, изнад аеродрома Батајница.[1]
Борбена дејства

Прва борбена дејства Ј-22 Орао је извршио за време грађанског рата у Југославији. У условима слабе или готово никакве противничке ПВО Орао је скоро неометано дејствовао по хрватским снагама. У томе периоду, распада државе, сви авиони Орао су опремљени системом пасивне заштите од дејства ракета земља-ваздух. То су били топлотни мамци, бакље.

Према непотврђеним информацијама авиони Орао су за време НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године успешно дејствовали против формација ОВК на Косову.

Док је трајала производња овог авиона произведено је више од 200 комада. Колико их се данас налази у оперативној употреби и колики су укупни губици овог авиона у ратним дејствима на овим просторима није познато.
Варијанте

    *

      Предсеријски Орао

Први развој је био са старим технологијама градње структуре од предходних авиона Галеб и Јастреб. Последично је била већа маса, што заједно са непостајањем коморе за додатно сагоревање је условљавало лошије перформансе, посебан проблем је био у полетању. У овом стандарду је произведено 35 предсеријских авиона и опремљени су као извиђачи ИЈ-22 (ИЈ - Извиђач Јуришник).

    *

      Двосед предсеријски

Тренажна (двосед) верзија предсеријског авиона Орао, НИЈ-22.

    *

      Серијски Орао

Варијанта са интегралном структуром, коморама за додатно сагоревање и опремљена за борбену намену у задацима подршке је дефинисана као серијски авион Ј-22 Орао.

    *

      Двосед серијски тренажни авион НЈ-22 Орао.


Корисници
Тренутни корисници

Flag of Serbia.svg Србија

    * У Ваздухопловству и ПВО Војске Србије се тренутно налази 33 Орла у верзијама Ј-22 (16), НЈ-22 (7), ИЈ-22 ( и ИНЈ-22 (2). Сви оперативни авиони верзија Ј-22 и НЈ-22 се налазе на аеродрому Краљево-Лађевци у 241.ЛБАЕ "Тигрови", док се извиђачке верзије (ИЈ-22 и ИНЈ-22) налазе у 2. Извиђачком Одељењу. Обе јединице су у склопу 98. авиацијске базе. Неки Орлови се тренутно налазе на Батајничком аеродрму јер нису у летном стању, као и један Ј-22 који је у летном стању и користи га Сектор за летна испитивања (бивши ВОЦ) Техничко-опитног центра.

Flag of Republika Srpska.svg Република Српска

    * 1991, након проглашења независне државе Словенија, 238.ЛБАЕ се са аеродрома Церкље евакуише у Бања Луку. Повлачењем ЈНА из БиХ Босански Срби проглашавају Републику Српску и стварају њене оружане санге, Војску Републике Српске, коју су чинили бивше људство и техника ЈНА које је остало у Босни међу којима су и 12 Орлова. Орлови су прво виђени у операцијама против Хрватске Војске, Хрватског Вијећа Одбране и Армије Републике БиХ. За време ратних дејстава РВ и ПВО ВРС је изгубила 4 Орла, што услед пријатељске ватре Српске ПВО, што од дејства хрватских снага. 1996 двосед НЈ-22 је избачен из употребе због истека ресурса и недостатка резервних делова. Тренутно се у републици Српској налази 7 авиона Ј-22 Орао. 2006. Војска Републике Српске и Војска Федерације БиХ су се ујединиле у Оружане Снаге БиХ. Будућност авиона је неизвесна јер се у наоружању Ваздушних снага и ПВО ОС БиХ од ваздухоплова из РС налазе само хеликоптери Газеле и Ми-8, а према речима званичника ОС БиХ неће имати млазну авиацију јер за то тренутно нема средстава.

Бивши корисници

Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФРЈ

Орао Ј-22 ЈРВ број 25168.

    * Прве ескадриле ЈРВ које су биле наоружане Орловима биле су 353.ИАЕ (Извиђачка авиацијска ескадрила) у Мостару и 351.ИАЕ у Церкљу. Те јединице су користиле извиђачку (ИЈ-22) и наставно-извиђачку верзију (ИНЈ-22) Орла. Пре распада СФРЈ, само три ловачке-бомбардерске авиацијске ескадриле (ЛБАЕ) су биле потпуно наоружане Орловима у, а то су: 238.ЛБАЕ у Церкљу, 241.ЛБАЕ у Скопљу и 242.ЛБАЕ у Подгорици. У ЈРВ су биле још три ескадриле у којима су до пола били уведени Орлови у наоружање као 252.ЛБАЕ у Батајници. Након распада СФРЈ једна ескадрила Орлова је остала у РВ и ПВО Војске Републике Српске, док су остали прешли у СРЈ.

Савезна Република Југославија СР Југославија

Ј-22 Орао ЈРВ на неком аеромитингу.

    * Након Распад распада СФРЈ, већина ваздухоплова ЈРВ је остало у Савезној Републици Југославији. Од укупног броја авиона који су служили у ЈРВ, 15 их је избачено из употребе и изложено испред Музеја ваздухопловства. Авиони који су остали у употреби летели су у следећим јединицама: од 1992 до 1996 у 241.ЛБАЕ "Тигрови" и 242.ЛБАЕ "Орлови"; од 1996 до 2006 у 241.ЛБАЕ "Тигрови", 252.ЛБАЕ "Куријаци са Ушћа" и 353.ИАЕ "Соколови". За време НАТО агресије, око 12 Орлова је уништено од стране НАТО авиације на земљи. Пошто није имао руску електронику, Орао је могао несметано да лети на Борбене мисије против терориста ОВК, јер НАТО системи за ометање нису могли да му науде. Постоји непотврђена информација да је један Орао оборио америчку крстарећу ракету Томахавк.

Румунија Румунија

    * Румунско ваздухопловство је користило авионе ИАР-93 (7. ловачко-ломбардерски пук и 49. ловачко-бомбардерски пук из Крајове), касније их је избацило из употребе.

Изложени примерци
Ј-22 Орао у Музеју ваздухопловства

Већина произведених Орлова је избачена из употребе и петнаест њих је изложена углавном у Музеј ваздухопловства у Београду.

СОКО ИЈ-22 Орао
    25001, прототип изложен у Музеј ваздухопловства у Београду.
    25710, изложен у Тополи.
    25719, изложен у Музеј ваздухопловства у Београду.
    25721, изложен у Музеј ваздухопловства у Београду.
    25723, изложен у Музеј ваздухопловства у Београду.
    25724, изложен у Музеј ваздухопловства у Београду.

СОКО НИЈ-22 Орао
    25606, изложен у Музеј ваздухопловства у Београду.

СОКО Ј-22 Орао
    25101, изложен на улазу у Панчевачки аеродром (Орао који је први пробио звучни зид).
    25107, изложен у Музеј ваздухопловства у Београду.
    25118, изложен у Музеј ваздухопловства у Београду.
    25120, изложен у Музеј ваздухопловства у Београду.
    25168, изложен на улазу у Лађевачки аеродром.

НJ-22 Orao двосед
    25505, изложен у Музеј ваздухопловства у Београду.
    25506, изложен у Музеј ваздухопловства у Београду.
    25509, изложен у Музеј ваздухопловства у Београду.
    25511, изложен у Музеј ваздухопловства у Београду.

Наоружање

    * 2x топ 23/2 mm GSh-23L са 200 зрна,
    * до 2800 kg подвесног наоружања на пет носача на трупу и крилима




divan avion!!!!nema sta.....