Kad osetite potrebu, razbesnite se i svoje loše emocije izbacite iz sebe

Stručnjaci ističu da psovanje u kancelariji oslobađa od stresa i da je podjednako korisno i za šefove i za zaposlene

Koliko ste samo puta bili u situaciji da vam je na vrh jezika „čučala“ neka jako „masna“ psovka, a da ste se i sve snage uzdržavali da je izustite. Iako ste odrasli u Srbiji gde se psuje od malih nogu, gde se verbalni duel podmazan banalnim psovkama prenosi s kolena na koleno, još mislite da možete da kontrolišete svoj balkanski temperament i da nema potrebe za pogrdnim rečima. Ipak mnogo toga još sa početka dana nagoni svakog pojedinca da bar jednom dnevno bude u situaciji da „isuče“ jezik i nekog po zasluzi izvređa.

Činjenicu da je upravo naš maternji jezik bogat najsočnijim psovkama odavno smo „svarili“ pa smo i putnike namernike koji su nam u posetu došli sa drugog kraja planete brže bolje naučili da psuju onako po srpski. Bez obzira na to koliko vam je psovanje gnusno pre nekoliko dana i vi ste se našli u situaciji kada vam se umalo nije omaklo. Važite za miroljubivog i staloženog čoveka pa vam jednostavno nije jasno zašto ste baš vi „lepak“za one „nedokucane“ likove.

Žurite na posao i u autobusu gde ionako stojite na jednoj nozi trpite tipa koji vam se nonšalantno naslonio na leđa pa mu vaša kičma služi da održi sopstvenu ravnotežu. Najradije bi mu opsovali sve po spisku, ali pitate se šta ćete postići time osim što ćete se iznervirati pa nećete moći da funkcionišete na poslu. Niste reagovali!

A u firmi? Ništa bolja atmosfera. Kolege „reže“ jedni na druge, podmeću jedan drugom nogu... U vazduhu se oseća obest, ljubomora, pakost, ogovaranje... A vi samo što ne prosvirate onako kao u crtaćima na uši. Što je najgore, kada se vratite kući i kada ste se ponadali da ćete bar malo naći mira u sopstvenom stanu, komšija sprat iznad smislio je da baš u vreme dnevnog reda pravi novi raspored pa premešta nameštaj sa jednog kraja na drugi. I, opet bi mu vi onako i „po babu i po stričevima“ sve od reda, ali kako?

Pa, razbesnite se čoveče! Ne opirite se lošim i negativnim osećanjima, već izbacite sve iz sebe. Proključajte onako muški i opsujte ako treba pa gde puklo da puklo. Recite sve što vas tišti i što vam leži na duši. Ne ustežite se! Možda će vam biti lakše kada vam kažemo da su nedavno posle jednog detaljnog istraživanja, američki psiholozi došli do zanimljivog zaključka da su ljudi koji se brzo, u trenutku i lako razbesne mnogo bolje osobe u kritičkom rasuđivanju.

A na poslu? Šta ako na poslu poželite nekom pošteno da uzvratite na ogovaranje, psovkom? Pa koji problem? Američki stručnjaci i za to imaju rešenje! Oni ističu da psovanje u kancelariji oslobađa od stresa i da je korisno i za šefove i za zaposlene. Profesor Jehuda Baruh sa Univerziteta „Ista Anglija“ tvrdi da psovanje pomaže u stvaranju dobrog timskog rada jer tako radnici kanališu svoje frustracije i učvršćavaju odnose s kolegama.

- Iako ljudi na radnom mestu često psuju, te psovke nikada nisu izgovorene na negativan ili uvredljiv način. Psovanje je socijalni fenomen kojim se pokazuje solidarnost grupe, a odavno je poznato da ono oslobađa od stresa. Šefovi moraju da shvate kakav odnos njihovi radnici imaju prema psovanju. Treba da znaju kada je pravi trenutak da zažmure na jedno oko, a to je prava umetnost - kaže profesor Baruh.

Možda će vam zvučati neverovatno, ali žene psuju mnogo više nego muškarci, pogotovo ako su u društvu koleginica ili prijateljica. Bez obzira na to u kojem se životnom dobu nalaze pripadnice nežnijeg pola psuju, gde god da se nađu. Bilo da su na ulici, prodavnici, restoranu, kafiću... Psovke su postale naša svakodnevica i više nemaju „težinu“ banalnosti. Najčešće se koriste kako bi se izrazilo negodovanje ili kao poštapalica u veselom društvu. Sve u svemu, ponekad je dobro opsovati, ali sa stilom. I potrudite se da, ako već morate to izustite, u pravom trenutku i na pravom mestu. Pa nek’ ide život!

Autor:Dragana Rodić


Izvor: Glas Javnosti

Vracam se ja, jednom, sa faksa autobusom kuci. Na prvom sjedistu do vrata su spavale neke dvije djevojke sa mnogo kofera, ocigledno izmorene od puta. Iza njih je sjedila neka starija zene, jedna od onih kalastura, koja se svo vrijeme puta nije ni naslanjala na sjediste, jer je stalno zvjerala okolo sta se desava.
Kada smo stigli na stanicu one dvije djevojke je probudio vozac, a one su onako prenute iz sna izgubljeno pokusavale da pokupe sve stvari. Naravo tu se nasla ona zena, da im ona kaze, "pa sto se niste probudile ranije, sto ne pazite?!".
A onda biser! Jedna od djevojaka se okrenula i rekla joj "More, mars bre baba u pizdu materinu!".

Haha meni je srce bilo ko kanta, jer mrzim osobe koje zabadaju nos gdje im nije mjesto.

možete li mene zamisliti kako glasno psujem sve i svašta? 

Ovde se prica o naletu emocije (nekakve), pa kao onda je ok izbaciti iz sebe sta nas tisti i ispsovati se ako treba itd, itd. To je ponekad ok ventil. AKo ste sami u sobi pa se izderete na sto ili stolicu ili na imaginarnog neprijatelja/dezurnog uzurpatora vaseg nervnog sistema. Ili ponekad nam se toliko skupi da ispsujemo nekog bliznjeg, to je vise afekt nego stvarna namera, ako nas neko dobro poznaje znace da nam je nastupila zuta minuta, mada nas nista ne opravdava da nekoga psujemo bez preteranog razloga..

Ali psovati bez ikakvog razloga, postapati se psovkama u recenicama, koristiti psovke u vidu slenga - to je privlacno koliko i govnjiva motka.
Zene koje psuju ( i jos ako uz to i vicu, jooooj) su najgrdji oblik stvorenja na kugli zemaljskoj i sa takvim osobama ne mogu ni da delim zapreminski prostor na nekoliko minuta, a kamoli da ulazim u razgovor. Jezim se na samu pomisao, pogotovo osobe koje su toliko nemarne da psuju pred svojom decom, sa sve psovkama koje ja ne bih umela ni da ponovim ni kad se potrudim ...
Isti slucaj i sa muskarcima. Psovaci su mi jednostavno gadni, tj ne smatram ih civilizovanim bicima.

Po naslovu teme odmah sam pomislio da zena ima nekog povucenog muskarca koji ne sme da opsuje nekog koga je uvredio.

Ne slazem se bas sa tim da ne treba psovati uopste, ali treba se kontrolisati ! Po meni neko ko preteruje u psovkama ili uopste ne psuje nije normalan! De si videla Srbina da ne psuje

Svi opsujemo, svako ko je normalan i umeren ima tu dozu povremenih nekih psovki ili neku umerenu dozu psovanja kroz govor (da nije nesto ogavno), ali ja sam pricala o ljudima koji zaista mnogo psuju, a sto je najgore to se nekako vise primeti kod zena, jer uz njh to mnogo vise ne ide nekako. Tj - odvratno je 

Jebes ga...kad neshto zeznem, obicno to kazem...
A znam devojku koja psuje tako simpaticno   

Ajd neka svako kaze svoju omiljenu psovku.

Moja je "krvavu ti majku"   

moja je "jebo te ko te nije"