Опремање основних школа на Косову и Метохији(хуманист� :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Преносимо вам разговор преседника удружења за штампно издање српских новина у Црној Гори
http://www.srpskenovinecg.com/

Удружење Јефимија из Београда у цивилној акцији на Косову и Метохији

Само село Велика Хоча заслужује да се нађе на рути сваког ходочашћа на Косово и Метохију, кроз Србију. Од тог мјеста треба направити златну туристичку тачку, јер тамо је манастир и 12 цркава од којих најстарија датира још из доба Стефана Немање. Без овог села нема историје српског сликарства и српске архитектуре, али ни српске духовности. Тамо се још узгаја вино које је пио Душан силни, готово и на исти начин. Зашто би мјесто са таквим богатством било гладно и зашто би његови становници зависили од нечије помоћи

Ако не направиш први корак, никада нећеш стићи на циљ. Вођен овим геслом, Јовица Вратница, млади Београђанин, уз подршку своје супруге Маје и уз помоћ пријатеља, одлучио је да учини нешто конкретно. Тако је почетком ове године настало мало удружење „Јефимија“ са великим циљем: да се помогне опстанак Срба на Косову и Метохији и да се њихов живот, скопчан са бројним ограничењима, што је могуће више унаприједи.
Удружење ''Јефимија'' настало је ради економског развоја, очувања природних и културних добара и локалне заједнице на Косову и Метохији – објаснио је Јовица Вратница своју идеју. Како су пољопривреда и сточарство најзаступљеније дјелатности на Косову и Метохији, а број културноисторијских споменика велики и природне љепоте овог дијела Србије изузетне, ми сматрам да је то довољан услов за бављење туризмом на Косову и Метохији.
ОЧЕВИНА
Моје везе са Косовом су духовне и породичне. Поријеклом смо из Толоша, крај Подгорице, али мој отац је рођен у Пећи, у Метохији, гдје су моји преци доспјели, као и већина других црногорских насељеника, још у доба краља Николе. Иако је моја породица морала да напусти тај крај почетком Другог свјетског рата, сјећање на Метохију дубоко се урезало и моје памћење, кроз бројне приче које сам наслиједио од свог оца. Зато сам често одлазио на Косово и Метохију, одржавао контакте са рођацима и другим људима, ширио круг пријатеља, вјерујући да је њима баш сада наша помоћ, подршка, па макар и само присуство, као израз солидарности, најпотребније, прича Јовица о томе како је дошао на идеју да оснује ово мало удружење.
Данас у Пећи више нема мојих рођака, сви су се повукли заједно са војском, кад држава Србије више није могла да им гарантује безбједност, након погибије једног нашег зета. Али ја и даље осјећам потребу да будем на тој земљи и да јој припадам колико могу. Разговарао сам са многим људима о њиховим животима у условима кад им је ограничено кретање на 300 до 500 метара, и када у том кругу живе годинама, али су ме ријечи једне жене потакле на дјелање: Ви дођете, видите нас и вратите се у своје животе, али то нама не помаже, рекла је она, не без туге и са мало пријекора.
НЕ БЕЗ ТУГЕ
Знао сам да је највећи проблем ових људи што већ деценијама немају прилику да свој рад понуде неком тржишту јер им је ограничено кретање и комуникација, па углавном живе од разних донација и помоћи – каже Јовица. То урушава њихово урођено осјећање достојанства, оно исто осјећање захваљујући којем су до сада опстали на Косову, на тој територији која се вјековима уназад није умирила ни за трен. Њима је потребно да докажу да могу да опстану од свога рада и своје упорности и љубави за земљу коју су наслиједили од својих предака и да нема силе која ће их подићи. То су људи врло поносити и јаки, то им се мора признати. Схватио сам да је оно што је њима потребно, у ствари, веза која ће им омогућити да своје предивне производе, потпуно еколошке и аутохтоне, извезу на неко тржиште. И управо «Јефимија» треба да буде један од тих линкова ка спољашњим свијету, како би се омогућило да српске енклаве на Косову и Метохији, упркос ограничењима, стекну плодотворну везу са свијетом и укључе се у размјену добара, износи Јовица своје идеје о томе како бисмо могли да подржимо опстанак Срба на Косову и Метохији.
ЖЕДНИ ПОРЕД ВОДЕ
Само село Велика Хоча заслужује да се нађе на рути сваког ходочашћа на Косово и Метохију, кроз Србију. Од тог мјеста треба направити златну туристичку тачку, јер тамо је манастир и 12 цркава од којих најстарија датира још из доба Стефана Немање. Без овог села нема историје српског сликарства и српске архитектуре, али ни српске духовности. Тамо се још узгаја вино које је пио Душан силни, готово и на исти начин. Зашто би мјесто са таквим богатством било гладно и зашто би његови становници зависили од нечије помоћи – пита се Јовица и додаје да удружење «Јефимија» припрема мале туристичке руте, са ограниченим бројем посјетилаца, баш таквим мјестима на Косову и Метохији.
У групи од нас седам путника, за Видовдан, Косово и Метохију, у организацији удружења «Јефимија», посјетиле су и двије Рускиње, које су одушевљене оним што су видјеле. Нисмо могле да претпоставимо да је тако лијепо и како се живи овдје, иако смо настојале да, пратећи медије, сазнамо што више. Та прва искуства казују нам да је најбоље и путовати у малим групама, ради безбједности и због скромних капацитета домаћинстава која нас дочекују, али то само подиже ексклузивност ове понуде – закључује Јовица, напомињући да је удружење настало с благословом владике Артемија, као и да се нада да ће и даље радити у сарадњи са Српском православном црквом.

Пружањем услуга смјештаја у својим домаћинствима, као и домаћих производа гостима, становништво би могло да заради, а поред уживања у прелијепом аутентичном сеоском амбијенту, гости би такође могли да посјете неки од културноисторијских споменика, како би се упознали са културним добрима овог краја – каже Јовица Вратница из удружења «Јефимија». Што већи број посета једном мјесту помогао би српској заједици да економски ојача, али и да се повеже са осталим дјеловима Србије, као и свијета. Све то би имало један широки значај за становништво овог дијела Србије, али за све оне који би посјетили Косово и Метохију.