Opasno Naglo otopljenje
Vreme obara u nesvest
Autor: I. Mišković | 25.04.2007 - 09:55

Nagla promena spoljne temperature i visok vazdušni pritisak uzrokovali su brojne zdravstvene probleme građanima. Hitna pomoć u većini gradova ima više posla za trećinu, a lekarske ekipe najčešće moraju na teren zbog kolapsa i nesvestica na javnim mestima.
Naglo otopljenje i skok atmosferskog pritiska teško su podneli i stari i mladi. Zato je pre dva dana u Beogradu zabeleženo čak 60 poziva sa javnih mesta u periodu od 11 do 15 sati.
- Toplo vreme koje je nastupilo, naglo je isprovociralo već načete organizme srčanih bolesnika. I neurološki pacijenti su bili ugroženi, pa je zabeležen i povećan broj epileptičnih napada na javnim mestima. Iznenadno otopljenje snizilo je prag tolerancije kod ljudi, pa su često izbijale tuče, gde je za nas bilo posla. Mnogima je pala i koncentracija zbog vremenskih prilika, pa je bilo i udesa - kaže za „Blic“ doktorka Radmila Šehić, načelnica smene u beogradskoj Hitnoj pomoći.
Slično je i u Hitnoj pomoći u Nišu. Učestali kolapsi i privremene nesvestice zadesile su veliki broj građana, prvenstveno zbog neadekvatne garderobe i nedovoljnog uzimanja tečnosti.
Načelnica smene doktorka Snežana Mitrović kaže da su u Nišu na udaru bili pacijenti sa hroničnim oboljenjima srca i pluća.
- Ljudi ne vode računa o promenama vremena. Utople se previše, padne im krvni pritisak i zato gube svest. Na sreću, nije bilo fatalnih ishoda, ali je ipak bilo mnogo posla za naše ekipe - ističe doktorka Mitrović.
Donekle drugačija situacija je u Novom Sadu. I tamo je posla bilo više nego inače, a najčešće su kolabirale devojke. Lekari pretpostavljaju da su uzrok dijete, kao i izostanak doručka usled čega padaju pritisak i šećer.
 
Saveti za toplo proleće
-obavezno slojevito oblačenje
-biti umeren u hrani i piću
-voditi računa o mentalnim i fizičkim aktivnostima
-nadoknaditi izgubljenu tečnost nekom od mineralnih voda
-hronični bolesnici striktno da se pridržavaju terapije

Izvor: Blic

devojčice da malo prekriju bubrege, malo dužim majicama

Obuci se slojevito... to mi nikad nije poslo za rukom...

Za sve postoji prvi put 

Brisel za zelenu planetu
Željko Pantelić, 28. april 2007

Od stalnog dopisnika Brisel
Sve glasniji alarmi o vrlo zabrinjavajućem «zdravlju» naše planete stižu ovih dana od Holivuda i bivšeg američkog potpredsednika Ala Gora, preko šefa britanske diplomatije Margeret Beket, koja je klimatske promene krstila kao najveću pretnju za međunarodnu sigurnost, do serija vrlo negativnih izveštaja o zagrevanju planete.
Ovo se podudarilo sa presušivanjem reka u Holandiji, prolećnom sušom u Belgiji, pretvaranjem najveće italijanske reke Po u malo veći potok i najavama da će leto 2007. godine biti još vrelije nego ono iz 2003. godine.
Krivac broj jedan za zagrevanje planete je ugljen dioksid koji proizvodi efekat «staklene bašte». Glavni proizvođači SO2 su takozvana "prljava" teška industrija, automobili, brodovi i avioni.

Industrijski razvoj Kine, Brazila, Indije i drugih azijskih ekonosmkih tigrova, uz uporno odbijanje Sjedinjenih Država da odustanu od svog rasipničkog načina trošenja energije, doveo je do usijanja u bukvalnom smislu planetu Zemlju.
Ulogu portparola u borbi za zaštitu planete među ključnim igračima na svetskoj pozornici preuzela je EU. "Dvadesetsedmorica" i pored sopstvenih propusta i nedoslednosti, kao što je proizvodnja 20.000 tona ugljen-dioksida zbog mesečnog jednonedeljnog preseljenja Evropskog parlamenta u Strazbur, su jedini veliki proizvođač efekta "staklene bašte", koji je doneo strateške odluke o smanjihvanju emitovanja SO2 za 20 odsto do 2020. godine u odnosu na 1990. godinu i za fiksiranje cilja da energije iz obnovljivih izvora predstavlja jednu petinu ukupne potrošnje do 2020. godine.
Ne samo to: EU je već ispoštovala parametre iz Kjotoa o smanjenju emitovanja gasova koji proizvode efekat "staklene bašte" za pet odsto do 2012. godine u odnosu na 1990. godinu. EU je smanjila emisiju već za osam odsto. Podsetimo: SAD još uvek nisu ni ratifikovale Protokol iz Kjotoa, baš kao što nisu Kina i Indija, pravdajući da bi im to usporilo privredni rast.

Istini za volju ni EU ne vodi drastičnu politiku u borbi protiv smanjivanja emisije štetnih izduvnih gasova. Brisel pokušava da balansira između opasnosti od klimatskih promena na duge staze i kratkoročnih negativnih ekonomskih i trgovinskih efekata.
EU je postavila nove ciljeve koji moraju biti dostignuti do 2012. godine u automobilskoj industriji zajedno sa udruženjem proizvođača automobila u Evropi, Japanu i Južnoj Koreji. Emisija SO2 ne sme da bude veća od 120 grama po kilometru za automobile i 175 grama za kamione, odnosno 160 do 2015. godine. Takođe EU je postavila kao cilj da se trenutna upotreba biodizela poveća sa dva na 5,75 odsto do 2010. godine, posebno etanola.
S druge strane u EU se već duže vreme vodi kampanja za korišćenje javnog prevoza i vozova. Takođe države članice daju značajne poreske olakšice za kupovinu novih automobila, kroz programe EURO, koja značajno manje zagađuju okolinu ne samo zbog smanjenog emitovanja ugljen-dioksida, već i ugljen-monoksida, sumpor-dioksida odgovornog za kisele kiše. Preduzimaju se i više manje restriktivne mere, od naplaćivanje takse za ulazak sa automobilom u grad (London, Stokholm, Oslo) do zabrane ulaska u istorijske centre (Rim).

Vrlo važan program u borbi protiv zagađenja nazvan Auto-nafta program, namenjen poboljšanju kvaliteta vazduha u gradovima, nametnuo je proizvođačima automobila da ugrade takozvane dijagnostičke sisteme koji upozoravaju vozača da auto emituje previše štetnih izduvnih gasova i da mora na popravku. Policija će moći da kontroliše periodično ispravnost automobila. Automobilske kuće će davati pet godina garanciju ili do 80 hiljada pređenih kilometara a posle će vlasnik automobila odgovarati. Na putu je da bude usvojena slična zakonska regulativa i za kamione i autobuse.
Programom «Automobili prijatelji ambijenta», EU se uhvatila u koštac sa smanjenjem emitovanja štetnih gasova i teških vozila (kamioni i autobusi) i već su stavili u pogon niz olakšica koja motivišu špediterske kuće da kupe nova vozila po ekološkim standardima.

SVE VIŠE VOZILA

Prema podacima Evropske komisije 12 odsto ukupne emisije ugljen dioksida u atmosferu u 27 zemalja EU dolazi od putničkih automobila i lakih komercijalnih vozila.
U periodu 1990.-2004. godina usvojena je serija regulativa koja je primorala proizvođače automobila da poboljšaju svoju tehnologiju i povećaju efikasnost sagorevanja koja je značajno smanjila emitovanje SO2.
Međutim to nije bilo dovoljno da neutrališe rekordni rast prodaje automobila u istom periodu pa su porodična vozila povećala emisiju SO2 za čak 26 odsto.

UKIDANjE STARIH AVIONA?

Aviokompanija "Izi džet" pozvala je na ukidanje aviona izgrađenih pre 1990. sa evropskih linija kako bi se smanjile emisije štetnih gasova. Prema rečima kompanije stariji avioni manje su efikasni u potrošnji goriva i zbog toga zagađuju atmosferu.
Prema podacima iz Sistema za avio-analitiku, od 3.622 letilice registrovane u Evropi, 678 su starije od 17 godina, Ovo predstavlja 19 odsto evropske flotile i ako bi bile zamenjene najmodernijim letilicama moglo bi da se smanji između četiri i pet procenta zagađenja.
 

Izvor: Novosti