Simbolično hodanje protiv seksualnog nasilja nad decom

Tanjug   | 26. 09. 2015. - 13:56h | Foto: M. Vukelić   | Komentara: 0
U Beogradu je danas prvi put organizovano hodanje protiv seksualnog nasilja nad decom, koje je počelo kod Skupštine Srbije, a simbolično završeno kod spomenika Pobedniku na Kalemegdanu.



Ta ruta nije slučajna, to je onaj put ka oporavku koji u psihološkom smislu znači put od žrtve, osobe koja je preživela seksualno nasilje, do pobednika. To je proces oporavka od seksualne traume", rekla je Tanjugu direktorka Incest trauma centra Dušica Popadić, koji je organizator tog skupa zajedno sa Ženskom parlamentarnom mrežom.
 
Pozivajući se na rezultate prvog nacionalnog istraživanja o seksualnom zlostavljanju dece koji su juče predstavljeni, Popadić kaže da zabrinjava što porodica nije prva adresa na koju se deca obraćaju ili, ako se i obraćaju, porodica neadekvatno reaguje.
 


"U svakom školskom odeljenju, četiri deteta preživelo je seksualno naselje, a četiri deteta poznaju neko drugo dete koje je doživelo seksualno nasilje”, kaže Popadić.

Prema njenim rečima, u dve trećine slučajeva seksualnog nasilja, deca su se obratila nekome, ali polovina onih kojima su se deca to saopštila nije preduzela ništa.
 
"Deca osnovnog školskog uzrasta su se obraćala nekom članu porodice, a srednjoškolskog uzrasta su se obraćala vršnjacima. Medju njima polovina ništa nije učinala", rekla je Popadić.
 
Samo u sedam odsto slučajeva, kako je navela, postojala je prijava nadležnima za krivično gonjenje.
 
Hodanje protiv seksualnog zlostavljanja dece predvodile su glumica Mirjana Karanović i kantautorka Aleksandra Kovač, a gost je bio je Metju Mek Kvariš iz Škotske, koji je poslednje dve godine prepešacio 16.000 kilometara u 32 zemlje da bi se poboljšala situacija dece koja su preživela seksualno nasilje, a koji se zalaže za ukidanje zastarevanja seksualnih delikata nad decom.

Popadić kaže da u Evropi samo Srbija i Velika Britanija imaju tu meru koja podrazumeva da neko ko je preživeo seksualno nasilje može tokom čitavog života da ga prijavi, a ne kao što je bilo po starom zakonu, samo šest godina nakon što je prestalo seksualno nasilje.
 
Karanović je rekla je Tanjugu da su mnoge teme koje su decenijama ili vekovima bile sakrivane kao neke porodične tajne i lične sramote počele da se otvaraju.
 
"Zbog ličnog zdravlja, zbog zdravlja društva je bitno da se bolne teme otvaraju i da ljudi koji su preživeli te traume shvate da nisu u tome sami, da postoje i drugi ljudi koji imaju slične doživljaje u životu i da postoje ljudi koji imaju veliku želju da pomognu”, kaže Karanović.

Na kraju skupa, koji je podržao i predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović, Aleksandra Kovač je sa dečjim horom izvela pesmu Incest trauma centra, koja je ujedno i pesma kampanje "Prekinimo ćutanje" koju vodi taj centar i kampanje Saveta Evrope.


Izvor: Blic

 

Ima da nas proglase "gradom sa najviše parada". Očekujem jednu epizodu u saut parku, posvećenu nama.

Objektivno, ovo je jedina setnja koja ima neku svrhu...

Svi se bore za neka svoja prava, a niko da zastiti decu...

после оне прошлогодишње геј параде имали смо војну, по први пут у модерној историји... и та парада је мало лечила его просечног Србина повређен после парадирања гејева у њиховоме града, и то без да их се сме тући, млатити ил бар палити града...

Ове године после геј параде имамо јебену поплаву коректности... прво параду поноса Рома, праћену дирљивим новинским натписима о двоструко дискриминисаној особи пошто је и циганка и лезбејка...њеним мукама и писањима књига. Јбга тражили су хет трик ал не нађоше цигана педера параплегичара...

Сада ходање против сексуалног насиља на децом... и капирам да ту није крај... јер изгледа су Срби извали колико је уносно конкурисати пројектом за новац који дели влада жељна позитивног публицитета, узети лову, исфолирати пар предавања и семинара и платити неколико клинаца да се прошетају, направе изложбу, симулирају активизам.

а једини реалан бољитак јесте да се организатор параде, шетње, ходања ил пројекта... овајдио за износ неког кредита, за кола ил летовање по егзотичним дестинацијама... ил шта већ.

Углавном... аплаудирајте. И ако знате неког Цигана, педера, паралегичара који слабо види... нек се јави, има паре да млатимо шетајући га около.

Siluju nam decu, a mi ĆUTIMO!


Više od polovine osoba kojima su se deca u Srbiji požalila da su seksualno zlostavljana nije preduzelo - ništa!


Ovaj šokantni podatak izneli su juče predstavnici Incest trauma centra tokom Aktivne šetnje protiv seksualnog zlostavljanja dece.


- Malo ljudi stvarno radi nešto da spreči ovaj problem. Svi kada čuju, kažu “jao, strašno”, a onda nastave svojim putem, izbegavajući da se mešaju. A upravo dok mi razgovaramo dva deteta neko zlostavlja - kaže Dušica Popović, direktorka Incest trauma centar.

Ta organizacija zalaže se za uvođenje razgovora na temu seksualnog nasilja u nastavne programe od obdaništa pa sve do fakulteta.

Buđenje: Više desetina ljudi učestvovalo je u šetnji
Više desetina ljudi prošetalo je juče od Skupštine Srbije do spomenika Pobedniku na Kalemegdanu. Među njima su bili škotski glumac i aktivista Metju Mekvariš, pevačica Aleksandra Kovač, glumica Mirjana Karanović i predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost Meho Omerović.

Transparenti sa natpisima “Hodam protiv seksualnog nasilja nad decom”, bubnjevi i pištaljke skretali su pažnju Beograđana na taj veliki problem našeg društva. Trasa koja je odabrana predstavlja put ka oporavku koji u psihološkom smislu znači put od žrtve do pobednika.
Pročitajte još
ŠETNJOM DO POBEDE Simbolično hodanje protiv seksualnog nasilja nad decom
- Ja sam dečji glumac iz Škotske. Ujak me je seksualno zlostavljao u detinjstvu, pa svojom šetnjom želim da skrenem pažnju na veliki problem. Svaka peta osoba pretrpela je seksualno nasilje. Svi moramo da progovorimo i da zaustavimo osobe koje čine nasilje i na taj način da zaštitimo decu - kaže Metju Mekvariš.

Metju je posetio 32 zemlje Evrope od maja 2013. do februara 2015. godine. Hodajući je prevalio 16.000 kilometara i veoma je počastovan time što i u Beogradu može da utiče na rešenje problema seksualnog nasilja nad decom.
Aleksandra Kovač je u pratnji učenika muzičke škole otpevala svoju pesmu “Prekinimo ćutanje”.

- To je pesma koja ima dva zadatka. Da da utehu žrtvama seksualnog nasilja i da podigne svest o toj temi. Ovo je jedna od mnogobrojnih akcija u kojima sam učestvovala. Kampanja se zove “Jedan od pet”, jer statistika Saveta Evrope kaže da je jedno od petoro dece seksualno zlostavljeno u našoj zemlji - kaže Aleksandra.
 

Mirjana Karanović: Umešajte se!
Glavnog krivca za problem seksualnog nasilja nad decom Mirjana Karanović vidi u društvu koje je, kako kaže, čak kažnjavalo decu kada su javno govorila o tome. „Ćutalo se i skrivalo sve do sada, a to nije nešto što se dešava tamo negde, već ovde kod nas. Važno je da ne okrećemo glavu. Ako imate trunke ljudskosti, umešajte se i pomozite deci koja su seksualno zlostavljana! Ta deca nisu sama u tome, mi želimo da im pomognemo da prevaziđu traume”, kaže Mirjana.

Izvor: Blic

Ово је толико тачно да боли више од најистинитије истине.

У мојој пишљивој општини која једва броји двадесетак хиљада становника раније (пре 15 или више година) је постојало неколико манифестација. Главна је била Споменар која је организовала смотру ветерана фолклораша из Србије и региона, онда Карађорђевачка прела, Пасуљијада и још неколико мањих. У последње време се окотило десетине и десетине манифестација које ничему паметном не служе. Сада имамо три пасуљијаде, две роштиљијаде (иако ово поднебље нема никакву традицију гледе роштиља), кукурузијада, пшеницијада, питијада, погачијада, сланинијада, шункијада, дани вишње, трешње, јабуке, купуса и ко зна чега још. Да не причам о разним удружењима грађана и њиховим имбецилним "пројектима" у фазону биоскоп на отвореном, тројком против дроге, шетњом поред Бегеја за инвалиде или поведите децу у природу да праве хербаријум. Колико се сећам...кад сам ишао у основну школу то је била обавезна настава... мислим на прављење хербаријума а не да сад пишеш пројекат и добијеш 50.000 динара за ту активност.
Све би то било ок да то плаћају неке приватне фирме па ко их јебе. Не, све је то лова из буџета...небитно да ли је општински, покрајински или републички. Једино је битно коме припада тај активиста или пројектант па ће на основу своје политичке опције добити кинту од одређеног органа власти.
А нико се не би сетио да са том ловом (по мојим проценама се бар 50 милиона динара годишње сјебе у мојој општини на кркање пасуља, чикенфестирање и остале будалаштине) направи неки погон и запосли три човека. То је сувише компликовано

Pa kad jeste komplikovano. Plus, ne mozes da stavis da to vodi koga ti hoces nego nekog ko zna da radi

A ima ne samo do politicara i bliskih im ljudi i lake zarade nego i do obicnog sveta. Sedim u nekom drustvu skoro, vec dugo su u Beogradu i pricamo o njihovom gradu. Covek o kom se prica, im ga je preporodio (ja naivna nisam da mislim da on nije imao nikakve koristi od toga, ali ipak, zive osetno bolje, grad im je uredjeniji i za ono sto treba i ne treba kukaju bas njemu da im resi). I pored svega, nesto ga ne mirisu. Za kraj price, recenica koju izgovara jedan od njih: "Ma samo on nama (da bas tako nama) da zavrsi ...... pa neka ide".