Preko Jugoslavije, sa piste u Nikšicu, 1948. godine isporuceni „spitfajeri” jevrejskoj državi koja se borila za opstanak

+++

Na aerodromu na Kapinom polju, tri kilometra od Nikšica, danas tumaraju stada ovaca na ispaši. Iako postoji lokalni aeroklub, vazduhoplovne aktivnosti su retkost. Ovaj aerodrom ušao je istoriju 15. aprila 1941. godine kada je sa njega odleteo i zauvek zemlju napustio kralj Petar Drugi Karadordevic, a za njim clanovi vlade i sanduci puni državnog zlata.

Ovaj aerodrom ima i „nezvanicnu” istoriju. Pre 60 godina, kada se tek stvorena jevrejska država borila za opstanak u ratu sa arapskim susedima, preko Nikšica su u operaciji obaveštajnih službi prebacivani avioni tipa „spitfajer” iz Cehoslovacke u Izrael. Akcija „Velveta” iz 1948. godine, kako su je nazvali Izraelci, na ovim prostorima i danas je prekrivena velom tajne.

– Nigde nema pisanih tragova, nisam našao nijednog svedoka koji bi govorio o tome, verovatno zato što je operaciju u Jugoslaviji vodila Udba, a dosijei o akcijama ove službe i danas su nedostupni. S druge strane, o operaciji „Velveta” postoje podaci iz ceških i, pre svega, izraelskih izvora. Postoje cak i fotografije izraelskih „spitfajera” u Nikšicu – kaže istoricar Bojan Dimitrijevic iz Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, cije su istraživanje o operaciji „Velveta” ovih dana citirali agencija „Asošijeted pres” i izraelski list „Džeruzalem post”.

Da bi prelet „spitfajera” ostao tajna za velike sile u vreme kada je hladni rat vec pocinjao, preduzet je niz mera. Sa aviona je u mestu Kunovice u Cehoslovackoj skidano sve što je ukazivalo na ovu zemlju. Iscrtavane su jugoslovenske oznake, pod kojima su piloti leteli do Nikšica. Takvi „spitfajeri” nisu privlacili pažnju, jer ih je u naoružanju imala i Jugoslavija. Tek u Nikšicu su iscrtavane plave Davidove zvezde na beloj kružnoj podlozi, oznake sa kojima su avioni preletali u Izrael.

Niko od izraelskih pilota nije spominjao Nikšic, vec „Alabamu”, kako je šifrovano nazvana tajna izraelska baza u Titovoj Jugoslaviji. Letaci su imali izraelske uniforme, ali sa praznim džepovima, bez dokumenata i bilo kakvih licnih stvari. Piloti su dobili jasno uputstvo šta da rade u slucaju prinudnog sletanja u Jugoslaviji. „Uvek budite u dodiru sa Udbom. Ne pominjite Izrael, niti govorite o bilo cemu, samo pitajte za tajnu policiju”, kaže se u instrukciji koja se cuva u izraelskim arhivama.

– I sam prelet, u tehnickom smislu, bio je podvig. „Spitfajerima”, na kojima su tokom Drugog svetskog rata leteli cehoslovacki piloti u sastavu RAF-a, pa su ih posle rata Britanci poklonili Cehoslovackoj, skinuto je naoružanje da bi bili što lakši i ugradeni su im dodatni rezervoari. Naoružanje i druga oprema su prebacivani transportnim avionima C-46 sa panamskim oznakama do Nikšica, odnosno „Alabame”. Tu ih je cekao veliki transporter C-54 koji je „spitfajere” i C-46 vodio na preletu do Izraela – objašnjava Dimitrijevic.

Stvaranje države Izrael proglašeno je 14. maja 1948. godine, a vec sutradan su se britanske snage povukle iz tog regiona. Istog dana države Arapske lige (Egipat, Irak, Jordan, Jemen, Liban, Saudijska Arabija i Sirija) napale su Izrael cije je vazduhoplovstvo u tom trenutku bilo tek u nastajanju, na brzinu je osposobljeno nekoliko starih britanskih aviona. Prema podacima iz „Vojne enciklopedije”, u pocetnoj fazi rata jevrejska država se našla u kriticnom položaju, ali joj je naruku išla loša vojna organizovanost arapskih vojski.

Bojan Dimitrijevic u svom istraživanju navodi da je izraelski državnik David Ben Gurion u svom dnevniku 27. maja 1948. godine napravio belešku iz koje se vidi da je Cehoslovacka dala pozitivan odgovor Izraelu na zahtev za kupovinu 50 „spitfajera”. Jugoslovenske vlasti su 15. jula dozvolile prelet preko Nikšica, s tim da Izrael plati 200 dolara po toni opreme. Ugovor za kupovinu 50 cehoslovackih aviona sklopljen je u septembru, dogovorena je cena od 23.000 dolara po avionu.

Prva grupa aviona poletela je iz Kunovica prema Nikšicu 24. septembra, odakle je tri dana kasnije odletela za Izrael. Iz Cehoslovacke je zatim poslato vozom 10 rasklopljenih „spitfajera” u kontejnerima do jugoslovenskih luka, odakle su brodovima prevezeni u Izrael. Sledeca grupa poletela je prema Nikšicu 18. decembra, ali su nad Jugoslavijom uleteli u snežnu oluju pri cemu se jedan „spitfajer” srušio, a drugi prinudno sleteo. Avioni su morali da se vrate u Cehoslovacku. Sutradan su opet poleteli i posle trocasovnog leta izašli su iznad Jadrana, a zatim su, prateci obalu, stigli do Crne Gore i Nikšica. Iz „Alabame” prvi deo ove grupe je poleteo za Izrael 23, a drugi 26. decembra 1948. godine. Narednih dana transportnim avionima prevezena je i zaostala oprema, da bi 31. decembra iz Nikšica poleteo transporter C-46 koji je evakuisao osoblje iz tajne baze u Crnoj Gori.

Avioni koji su stigli preko Jugoslavije ucestvovali su u izraelskim ofanzivama u oktobru i decembru 1948. godine, kada je ratno vazduhoplovstvo jevrejske države vec imalo oko 70 aviona i oko 100 pilota. Istaknuti izraelski vojni istoricar Meir Pail, u izjavi za agenciju AP, nije imao dileme da li su avioni isporuceni preko Jugoslavije bili znacajni za odbranu Izraela.

– Bez te pomoci u naoružanju verovatno ne bismo pobedili u ratu za nezavisnost 1948/49. godine i možda država Izrael ne bi preživela. S naše tacke gledišta, to je bio blagoslov – rekao je Mail, inace i veteran tog rata.

Izrael je iz tog rata izašao sa vecom teritorijom, a Savet bezbednosti UN je 11. avgusta 1949. godine priznao ugovore o primirju sklopljene izmedu jevrejske države i arapskih zemalja.

Propada aerodrom burne prošlosti

Danas je na nikšickom aerodromu, prostranoj livadi koja zahvata prostor od Kocana i Poljica do Budoških bara, sve manje aviona iako na njemu postoji aeroklub sa avionom „utva 75” i jedrilicom „blanik L-23” i 90 clanova, od kojih 40 ima pilotske ili jedrilicarske dozvole. Ograda koja je bila izgradena oko aerodroma je porušena. Okolno stanovništvo zna za price o posleratnoj obuci pilota i o udesima, ali se o tome cetrdesetih godina prošlog veka govorilo samo upola glasa, bez ikakvih zvanicnih informacija. Rajko Erbez (85) kaže da je u Nikšicu živelo nekoliko jevrejskih porodica, ali su one napustile Nikšic po izbijanju rata i o njihovoj sudbini ne zna ništa. Lokalno stanovništvo nije bilo logisticka podrška tajnoj izraelskoj bazi.

Tajna za Britance i Sovjete

Operacija prebacivanja „spitfajera” u Izrael morala je da bude cuvana u dubokoj tajnosti, jer se Jugoslavija plašila da bi Velika Britanija i Sovjetski Savez mogli da je sabotiraju, izjavio je za agenciju AP izjavio istoricar vazduhoplovstva Cedomir Janjic. London je u to vreme optuživao Beograd za napad na dva razaraca Kraljevske mornarice koji su u Jadranskom moru naleteli na mine, a sukob jugoslovenskog rukovodstva sa Josifom Staljinom bio je na vrhuncu. Zanimljivo je da izraelski istoricari navode da je Tito pristao da pomogne jevrejskoj državi na nagovor nekoliko jugoslovenskih Jevreja „koji su zauzimali kljucna mesta” u komunistickoj vladi i vojsci.

Milan Galovic - Rade Vukicevic POLITIKA

Alal vera, tema koja je sve ove godine obavijena misterijoznim velom tajne.
Jako malo se o ovome zna i moze naci, slike su prava retkost...

st.george bravooo i hvala za fotke i tekst!
   

Svaka cast na temi i tekstu, bas zanimljivo. , a to da stvari propadaju, to je strasno. Svuda bre neka katastrofa i letargija. Sta sre to desava, pa niko neve da cuva istoriju na pravi nacin, vec je samo cimaju ako treba da se busaju u prsa. Mora da taj aeroklub u Niksicu nema kintu za gorivo i sl. Steta.

Zbog ovoga sam se svojevremeno polomio da nadjem Bilekovog Spitfire-a "kratkokrilca"