NUKLEARNO gorivo curi već godinama iz svojih spremišta u "Vinči", ali to u ovom trenutku ni u najmanjoj meri ne povećava radioaktivnost u vazduhu. U Ministarstvu nauke kažu da je zasada apsolutno sve pod kontrolom i potpuno bezbedno, ali za budućnost ne mogu da garantuju. Institutu "Vinča" je neophodno vratiti "dobar glas", mada pre svega moraju da se naprave nova odlagališta za otpad, jer postojeća grize vreme.
- To gorivo curi već dugo, i tu nema ništa novo - napominje prof. dr Uranija Kozmidis-Luburić, državni sekretar u Ministarstvu nauke. - Bezbednost se ni najmanje ne dovodi u pitanje, ali da bi tako ostalo, neophodno je obezbediti nova odlagališta.
Da nema mesta nikakvoj panici, pa čak ni bilo kakvoj zabrinutosti, uglas nas uveravaju iz Instituta "Vinča", Ministarstva nauke i Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE) sa sedištem u Beču. Ipak, sasvim su im različita gledišta na to kako naši stručnjaci obavljaju posao.
Na zamerke da svoj posao ne obavljaju dovoljno dobro, iz "Vinče" odgovaraju - pitanjem:
- Zašto bi nam Međunarodna agencija, u okviru VIND projekta, davala rekordne iznose novca ako nisu zadovoljni kako radimo? - pita se dr Jovan Nedeljković, direktor Instituta. - Novac niko ne daje tek onako. Nas najmanje jednom u dve nedelje obilaze stručnjaci iz MAAE i daju preporuke i smernice. Ne poričem da imamo dobrih i loših faza u poslu, ali sve završavamo u roku i po zacrtanim fazama. Rešavamo probleme na koje nailazimo u hodu, a da bismo bili još efikasniji, neophodno je i da država stane iza nas, pre svega finansijski, a zatim i na druge načine.
Da država ima u planu da vrati ugled jednom od najpoznatijih domaćih instituta, potvrđuju i u Ministarstvu nauke. Način na koji će to da uradi, međutim, ne ide baš naruku sadašnjem kadru u "Vinči".
- Tačno je da je u okviru projekta VIND najviše novca obezbeđeno baš za "Vinču", ali to je zato što smo rizični, a ne zato što dobro obavljamo posao - kažu u Ministarstvu nauke. - Srbija spada u zemlje visokog rizika što se tiče nuklearnog otpada, i ovom institutu neophodna je reorganizacija. Zato je upravo u pripremi velika studija na tu temu. Nekada, u vreme stare Jugoslavije, "Vinča" je bila sinonim za nuklearna istraživanja, a danas je od svega ostalo samo ime. Nama i jeste cilj da joj vratimo ugled. Ponovo mora da se napravi nuklearno jezgro, pokrenu istraživanja...
Sada je, međutim, diskutabilno da li ova institucija, koja je decenijama važila za balkanskog giganta, uopšte opravdano nosi naziv naučnog instituta. Naročito kada se uzme u obzir da od 750 zaposlenih, svega 150 ima doktorsku titulu.
- Sadašnja situacija nam pokazuje da je to konglomerat od 46 različitih projekata. Tu se razni ljudi bave različitim stvarima. Institut je postao skupina svega i svačega - nastavlja državni sekretar. - Neophodno je odrediti šta ko tačni radi.
"Vinča" bi od svojih sponzora jedva dobila prelaznu ocenu i po drugim osnovama.
- Problem je i u efikasnosti - zaključuje prof. dr Uranija Kozmidis-Luburić. - I ne radi se tu o nedostatku novca. Njega je uvek bilo. Prisutne su stare navike i neprofesionalan odnos prema poslu. Kako bi se drugačije objasnilo to što je na tenderu za izgradnju hangara tri, "Energoprojekt" dobio posao još u martu 2005. godine? Tek je danas dignut pod krov.

MLEKO U PRAHU
U "VINČINE" hangare, osim sopstvenih istrošenih radioaktivnih delova, stiže i medicinski otpad iz cele Srbije, kao i opasni industrijski materijali. Čuva se sve za šta se proceni da ima povišen nivo radioaktivnosti. Tako se u jednom od hangara i dalje skladište zalihe mleka u prahu, zaplenjenog pre nekoliko godina, jer je utvrđen povišen stepen radioaktivnosti. Sav je vinčanski otpad domaćeg porekla (gorivo nije otpad), a nema ni ostataka iz bivših republika.

HANGARI
MATERIJAL je bezbedno smešten u dva hangara, ali su oba popunjena. Zato je u toku izgradnja trećeg, čiji se završetak očekuje za dva meseca. Treće skladište, čiju gradnju plaća država, deo je programa VIND, u kome Institut bezbedno treba da se oslobodi nuklearnog goriva i radioaktivnog otpada. Novi hangar biće bezbedniji od sadašnja dva.

TRANSPORT
PREGOVORI u vezi sa transportom nuklearnog goriva iz Instituta "Vinča" u Rusiju neće čekati novi saziv vlade. Sledeći sastanak u Agenciji za nuklearnu energiju u Beču zakazan je za 13. maj, kada bi naša delegacija trebalo da potpiše ugovor sa ruskom. Otpad bi u Rusku Federaciju trebalo da stigne najkasnije 2010. godine. Prevoz će koštati oko 20 miliona dolara.

BAZENI
SVA se radioaktivnost "slila" u vodu u bazenu pa u vazduhu nije zabeležen ni najmanji porast ozračenosti. Ovaj "proces" u "Vinči" beleže već godinama, ali ne smatraju da to na bilo koji način ikome može da šteti. Direktor Instituta, dr Jovan Nedeljković podeća na to da u Srbiji ima deset "spotova" na kojima se meri nivo zračenja: u Vinči, Beogradu, Kladovu... i svuda je nivo godinama, pa i sada - nepromenjen.

BURAD
SPREMIŠTA u "Vinči" čuvaju osam hiljada buradi od po dvesta litara nisko i srednje radioaktivnog otpada, skidanog sa radioaktivnih gromobrana, medicinskih aparata, industrijskih postrojenja... Ove supstance ostaju radioaktivne i po nekoliko stotina godina. Ipak, ovako upakovane, ne ugrožavaju stanovništvo čak ni u slučaju požara ili zemljotresa, mada ne treba zaboraviti to da i ova burad imaju ograničeno trajanje.

Izvor: Novosti