Medicinski aspekti uvreženih obicaja, uglavnom štetnih po zdravlje, kao što su raznorazna gatanja

Opasni srpski obicaji
 Dr Tatjana Đordevic

       Srpska tradicija je poznata po mnogim dobrim stvarima ali u sklopu folklora dobijamo i "nuspojave" - kao što su srpski narodni obicaji vezani za gatanje, "gledanje" – u razne stvari kao npr. karte, šolju, pasulj i sl. Moderna verzija ovih štetnih obicaja su – pasijans, astrologija, tarot, "salivanje strave" i druga gatanja. Suština ovih obicaja je u prizivanju zlih duhova, pomocu kojih se treba saznati ta, uvek neizvesna, buducnost. Srpsko maloverje i primitivan duh provlaci se pokolenjima – od paganskih vremena, pa sve do danas. Koren ovih zala nalazi se u našoj neinformisanosti, a za to, naravno, postoje i krivci.

       MATERIJALI ZA MAGIJSKE OBREDE: Materijali koji se koriste u ovim magijskim radnjama potencijalno su patogeni i mogu da uzrokuju teška oštecenja organizma. Ti materijali mogu biti biološkog porekla kao npr. krv i kost životinje, delovi sa leša, kao i voda u kojoj se leš kupao, a od neorganskog materijala tu su: olovo, razne "energizovane" vode, zemlja i slicno. Svaki laik, bez minimuma medicinskog znanja može da zakljuci koliko je sve ovo bezumno. Navedeni materijali mogu biti kontaminirani raznim toksinima i mikrobiološkim agensima, koje je vrlo teško indetifikovati, a koji mogu direktno oštetiti telesno zdravlje ili izazvati bolesti nakon odredenog vremena sa veoma lošom prognozom. Posebni problem predstavlja nepotpuna anamneza, jer pacijenti kriju poreklo svoje bolesti i posete "isceliteljima". Sveštenicima i lekarima dobro su poznate tragicne posledice lecenja ljudi kod ekstra sensa, bioenergeticara, vracara i drugih.

       MAGIJSKI RITUALI: Duhovna štetnost ovih obicaja poznata je, i zna se da nose prokletstva. Ali, šta se dogada u našem organizma, u našim celijama pri dejstvu vradžbina.
       Ruski naucnik, prof. dr Berestov, neuropatolog, u svojim istraživanjima, i duhovno-medicinskim iskustvom u radu sa ovim pacijentima, iznosi nesumnjive dokaze o psihosomatskoJ degradaciji (propadanju) ovih osoba: psihicko rastrojstvo, sa veoma teškim posledicama i maligne bolesti sa smrcu bolesnika, ili njihovih najmilijih, pa nažalost i dece.

       SALIVANJE STRAVE: U našem narodu veoma rasprostranjen obicaj je i "salivanje strave". Neupucenost u posledice ovog obreda uzima strašan danak. Za izvodenje obreda koristi se istopljeno olovo koje se baca u vodu. Olovo je, inace, mek, sivi metal, koji se topi na 327 stepeni C. Pri topljenju olova nastaje olovni oksid, koji je veoma toksican, pa su trovanja moguca vec tada. Posle, rastopljeno olovo reaguje sa vodom i nastaje olovni hidroksid. Kada se ova voda unese u organizam (gatare preporucuju da se ova voda pije), olovo u jonizovanom obliku putuje kroz organizam i zatim se deponuje u kostima, gde se ugraduje umesto kalcijuma. Poseban problem predstavlja što se u izvesnim stanjima (stres), olovo može pokrenuti iz kostiju i ponovo ugrožavati organizam. Zatim se olovo ugraduje u molekul hemoglobina umesto gvožda i nastaju teške hemoliticke, "olovne“ anemije, i pad hemoglobina u perifernoj krvi. Inace, olovo u jonizovanom obliku predstavlja metabolicki aktivan centar citave kolicine olova u organizmu i odgovoran je za toksicne efekte.

       Akutna trovanja olovom su uglavnom profesionalna (rede se javljaju), dok su navedeni toksicni efekti karakteristicni za hronicna trovanja olova, kada se mogu javiti i promene na desnima – olovni rub, kao i teška oštecenja centralnog nervog sistema (CNS). Olovo se iz organizma eleminiše preko jetre i bubrega što dovodi do teških oštecenja ovih organa. Ako se u posudi u kojoj se topi olovo nalaze masnoce u tragovima tada se olovo rastvara u njima i putuje u CNS gde dovodi do olovne encefalopatije (oštecenja mozga), ali i do pareza i paraliza eksremiteta ("viseca šaka" i "visece stopalo").
       Simptomi trovanja mogu biti i atipicni (neprepoznatljivi i teški za dijagnozu) kao npr. hronicni umor, glavobolje, nemir, poremecaj sna, bol u kuku itd. Na polnim organima zbog toksicnih oštecenja nastaje steralitet, kod žena dolazi do pobacaja.
       Dijagnoza trovanja olovom se postavlja odredivanjem kolicine olova u kostima, dok ostale laboratorijske analize nisu pouzdane.
       Terapija: akutnog trovanja podrazumeva urgentnu hospitalizaciju, a lecenje je simptomatsko. U zakasnelim stadijumima, lecenje je bez uspeha.

       UROKLJIVO OKO: Jedan od najvažnijih aspekata vracarske parkse je urok ili urokljivo oko. Po predanju Pravoslavne crkve, pojava "urokljivog oka" tj. vracanje ocima, uzima se veoma ozbiljno, kao dejstvo demonske sile, koja deluje preko onih koji joj služe. U tom smislu, vrše se molitvene radnje nad detetom koje se krštava. Urokljivo oko može biti stvarni uzrok duhovne i fizicke slabosti. Prepodobni Amvrosije Optinski kaže da "od urokljivog oka, ljubomore i zavisti, i od nevidljivih duhova moli sveštenik za spas porodilje i novorodencadi..."

       U radu "Rec života" duhovnika Aleksandra Santajeva kaže se: "Ljudsko oko je provodnik svetlosti, koju zraci srce. To što izlazi iz srca, izražavaju i, delimicno, reprodukuju oci i sa svoje strane upucuju k srcu. U kontekstu toga što nam Sveto pismo porucuje, urok predstavlja mracnu mržnju, koja se nalazi u zlom srcu – ili po njegovoj zlobi i grehovnom razvratu, nalazeci se zbog toga pod uticajem davola, ili nameran uticaj služitelja tame". Kako govori Tajnovidac, sveti apostol Jovan Bogoslov: "A koji mrzi brata svojega, u tami je, i u tami hodi, i ne zna kuda ide, jer mu tama zaslijepi oci".
       Covekova mržnja je stvarna sila, nezasita požuda koja se projavljuje kroz svoje posrednike; ostvarujuci se posredstvom bolesti, nesrece, vracanja za smrt, pomracenja razuma... Nema i ne može biti "dobrih" magova, "belih" odnosno dobrih po opredeljenju, jer svi oni, i gatare, i iscelitelji, i ekstrasensi, i astrolozi - što oni ne govore sami za sebe – dobijaju svoju carobnjacku veštinu iz jedne baze, na cijim vratima je napisano "Ad". On nastavlja i kaže da na verujuce hrišcane, nikakva magija i gatanja nemaju uticaj.

       Preporuka majkama je da umesto "crvenih koncica" – protiv uroka i slicnih "amajlija", vode decu u crkvu, i što cešce ih pricešcuju, i mole se za njih. Cena "iscelenja" koje deca dobijaju kod gatara je velika, jer prividnim spoljašnjim isceljenjem od neke bolesti, dete potpada pod vlast zlog duha koji se ranije ili kasnije pojavljuje u njegovom životu, i uzrokuje strast ka bezakonju, zlobi, razvratu i pijanstvu. Kaže se i da se majke moraju cuvati od razvrata tela, jezika i ociju, i da ne odlaze "svemugucim" babama i gatarama. Na ovaj nacin, uništicete sopstveni život, a vaše dete unapred osuditi na propast. Deca su dar od Boga, koji moramo voleti i cuvati.

A to su sve hriscanski obicaji jer je Hrist medj Srbima bio id vajkada ili mozda i nije