SRBIJA JE DEPONIJA EVROPE

Srbija je preplavljena falsifikatima, u prodavnicama se za malo para nude "milke" umesto "milka" čokolada i "orbet", a ne "orbit" žvake

Strane kompanije lošu robu prodaju kod nas, a mi to kupujemo jer se zakon ne poštuje, a inspekcije ne rade svoj posao, upozorava Goran Papović

BEOGRAD - Tržište hrane u Srbiji preplavljeno je plagijatima! Na ulici se po jeftinijoj ceni prodaju "milke" umesto "milka" čokolade, "orbet" je "zamenio" "orbit" žvake, a "nutela" pravi "nutella" krem! Kupci često i ne primete da je razlika između originala i falsifikata samo u jednom slovu u nazivu proizvoda, ali shvate da su prevareni onda kada probaju proizvod!
Potpredsednik nacionalnog udruženja za zaštitu potrošača Goran Papović kaže za Press da je to posledica nerada tržišne, sanitarne i zdravstvene inspekcije.
- Kada na ulici čujete "tri 'milke' za sto dinara", bolje je da proverite šta stvarno piše na omotu. Ona naoko ima skoro istu ambalažu, međutim, kad pažljivo pročitate natpis na čokoladi, shvatićete da je ona "milke", a ne "milka", što je pravilno ime poznate čokolade. Na ulici za jeftine pare možete da kupite i "nutelu", koja se u stvari pravilno piše "nutella", ali i "orbet" žvake, koje isto izgledaju kao i original "orbit", ali se u kvalitetu mnogo razlikuju. To je samo trik koji koriste kompanije da bi prodale robu lošeg kvaliteta. Nažalost, Srbija je postala deponija Evrope. Strane kompanije lošu robu prodaju kod nas, a mi to kupujemo jer se zakon ne poštuje, a inspekcije ne rade svoj posao. Pogledajte ulice. Na svakom ćošku možete da nađete neki otvoreni gepek sa hranom i improvizovanu tezgu - kaže Goran Papović.
Pomoćnik ministra trgovine Srđan Srećković priznao je da je država u najvećoj meri kriva što su potrošači neinformisani o svojim pravima kada nešto kupuju.
- Građani su kod nas neobavešteni i priznajem da je u velikoj meri država kriva što je tako. Čak i prilikom kupovine robe široke potrošnje oni "nasedaju" na niske cene jer ne znaju da obavezno treba da provere rok proizvodnje i deklaraciju proizvoda. Tržišna, zdravstvena i sanitarna inspekcija rade po službenoj dužnosti, a da bismo suzbili sivo tržište, uveli smo i otvoren broj telefona na koji ljudi mogu da se jave i prijave svaku nepravilnost - objašnjava Srećković.
I. PEŠIĆ

U ponudi i "abibas" šortsevi

Dok su plagijati hrane opasni po zdravlje građana, jer često sadrže loše sirovine i nedozvoljene supstance, plagijati odeće i obuće "opasni" su po novčanike. Svako u Srbiji zna da na buvljaku ili kineskoj pijaci za malo para mogu da se kupe falsifikate majica, pantalona, haljina ili košulja čuvenih svetskih modnih kreatora - "dolče i gabana", "guči" ili "riplej". Proizvođači majica, trenerki i sportske opreme dosetili su se da prodaju i "abibas" opremu, za koje lakoverni kupci pomisle da su iz čuvenog "Adidas" programa. Takva roba se, po tvrdnjama građana, "iskrza i raspadne posle nekoliko nošenja", pa oni koji su želeli da prođu jeftinije u stvari plate duplu cenu za željeni proizvod.

"Otvorena linija" tržišne inspekcije

Republička tržišna inspekcija ima dežurnu službu koja svakoga dana od 7.30 do 22 sata prima prijave građana. Služba radi i vikendom, a na broj 011/3227-371 građani mogu da prijave sve neregularnosti koje su primetili prilikom kupovine robe. Po pravilu, sva roba mora da ima jasno obeležen sastav na ambalaži, istaknut rok trajanja i cenu. Inspekcija reaguje i ukoliko neko prodaje hranu na ulici, a u saradnji sa zdravstvenom i sanitarnom inspekcijom ima pravo da napiše prijavu i da zatvori objekat u kom se hrana drži u nehigijenskim uslovima.
U inspekciji kažu da je broj poziva veliki. Najčešće prijavljuju preprodavce hrane na ulicama, ali i prodavnice koje prodaju hranu kojoj je prošao rok ili drže hranu u nehigijenskim uslovima.

Izvor: Press

Najčešće primedbe nezadovoljnih potrošača tržišnoj inspekciji
Kad se „mileke“ prodaje kao čokolada „milka“
Autor: M. Škrbić | 14.05.2007 - 10:27

Loše deklarisana roba, nekorektno i nelojalno ponašanje trgovaca, kao i niz prevara, najčešći su razlozi zbog kojih se građani Srbije obraćaju Tržišnoj inspekciji. Da pritužbe građana nisu neosnovane govori podatak da je samo za godinu dana Tržišna inspekcija podnela prijave protiv 14.574 preduzeća.

Prema rečima Vere Despotović, načelnice Republičke tržišne inspekcije, građani se najčešće obraćaju inspekciji žaleći se na neispravnost proizvoda koje su kupili i na nekorektno postupanje servisera.
- Kad im se obrate za popravku ili održavanje proizvoda, serviseri na razne načine prolongiraju rokove, bilo zbog nedostatka rezervnih delova ili zbog nepotpune pokrivenosti tržišta servisnom mrežom. Potrošači se, takođe, žale da složeni tehnički proizvodi nisu snabdeveni korisničkim uputstvom na srpskom jeziku i da imaju dodatne troškove prilikom predaje uređaja na servisiranje u garantnom roku. Takvi prigovori su, najčešće opravdani i inspekcija nalaže da se ovakvi zahtevi potrošača usvoje - kaže Vera Despotović i dodaje da je tržišni inspektor dužan da podnese i zahtev nadležnom pravosudnom organu za novčano kažnjavanje prekršilaca, što je praksa u radu tržišnih inspektora.
Prema njenim rečima, na osnovu presuđenih slučajeva u prethodnoj godini, najčešće izrečene kazne za preduzeća i preduzetnike po Zakonu o zaštiti potrošača iznose pojedinačno 100.000 dinara, a za odgovorno lice u preduzeću 20.000 dinara, mada ima izrečenih kazni i u iznosu od 200.000 do 400.000 dinara za firme i 50.000 za direktora preduzeća.
- U poslednje vreme se javljaju pritužbe na prodaju robe putem uzorka i prezentacija proizvoda. Tom prilikom se građanima nudi zaključenje tipskih ugovora i unapred im se uzima novac kao kaucija za proizvod koji treba da bude naknadno isporučen, bez prava na odustanak od kupovine i bez prava na povraćaj unapred plaćenog iznosa za slučaj odustanka - kaže Despotović i dodaje da nekorektni tipski ugovori u vezi sa tako izvršenom kupoprodajom, po Zakonu o zaštiti potrošača, ne mogu biti na štetu potrošača. U praksi Tržišne inspekcije, takvi prigovori potrošača se smatraju opravdanim.
- Iako zaštitu prava intelektualne svojine najčešće traže nosioci tih prava, a ne i sami kupci falsifikovanih proizvoda, pod nadzorom Tržišne inspekcije nalaze se proizvodi koji su povučeni sa tržišta zbog krivotvorenja. Posebno se vodi računa o proizvodima koji mogu da ugroze zdravlje potrošača, kao što su čokolade „mileke“, koje se prodaju na ulicama i pijacama u Beogradu, Pančevu i drugim otvorenim prostorima. Ovakvu robu tržišni inspektori plene po opštem nalogu izdatom svim područnim jedinicama ovog sektora u Ministarstvu trgovine, turizma i usluga - objašnjava Vera Despotović.

Izvršeno 127.091 kontrola
U toku 2006. godine, Tržišna inspekcija izvršila je 127.091 kontrolu, a u istom periodu podneto je 14.574 prijava od čega je:
-101 prijava krivična
-621 prijava za privredni prestup
-13.791 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka
-61 prijava sudu časti


Izvor: Blic