KULTURA, kada je najdragocenija imovina, nije nikada prošlost.

Ovu pouku posvetio je, početkom sedamdesetih, Pećkoj patrijaršiji Andre Malro. Posetio je tih godina ovaj sanjar, kosmetske manastire. Zanesen njihovom lepotom, video je i "dramatičnost grozdova manastirskih kupola i tugu ogromnih freski, od poda do plafona.

- Ali sam, pre svega, osetio moć. Ne samo moć kulture, već i istorije srpskog naroda - dodao je Malro.

SRPSKI DRAGULJ

PEĆKA patrijaršija danas, konačno na listi svetske baštine u opasnosti. Zato je, valjda i zaštitio Unesko. Doduše, svetski čuvar baštine u pisanom dokumentu prevideo je, osim što je svetsko blago, Patrijaršija i srpski pravoslavni dragulj. Svejedno, Patrijaršija u Peći je biser. Pravi biser u svakom smislu ove reči.

Susret s ovom svetinjom, pre tri dana. Stižemo nenajavljeni na prvi kontrolni punkt italijanskog Kfora, gde se s puta Peć - Rugovska klisura skreće u manastir. Detaljan pregled automobila i putnika, prtljaga. Pretres do sitnice, bez reči vojnika koji kontrolišu gotovo i u slovo našu dokumentaciju.

- Ime oca - pitaju vozača, Srbina, čije im se prezime učinilo nejasnim.

Kontrola je potrajala. Druga straža na samom ulazu u Patrijaršiju. Ovde su još tenkovi i oružje na gotovs.

- Opstali smo zahvaljujući ovim vojnicima - govori, kasnije, sestra Haritina. - Njegova svetost patrijarh pripremio je gramatu, zahvalnost za trud italijanskom Kforu na zaštiti manastira.

DIRLJIV SUSRET
DIRLJIV susret s igumanijom Fevronijom. Ona u svojoj 86. godini ne propušta nijedan trenutak da nadgleda imanje i radove pred patrijaršijskom crkvom.

- Nas je malo, a puno poslova - kaže igumanija. - Sestrinstvo nekako postiže da se imanje ne zapusti. Bilo bi dobro kad bi se sestrinstvo podmladilo.

U porti, savršen red. Negovano cveće, sve besprekorno zategnuto u konaku, kuhinji, trpezariji. Mirišu kiselo mleko i sir, tegle pune meda, monahinje same održavaju pčelinjak na uzvišici. Vosak je spreman za sveće, čitava ekonomija pod konac. Na svakom koraku vidi se da ovde ima domaćina.

Kako je sestrinstvo dočekalo odluku Uneska da zaštiti njihovu kuću?

- Ohrabrila nas je - govori sestra Haritina. Ona zamenjuje igumaniju Fevroniju u poslovima manastirskog starešinstva.

ALBANSKO OKRUŽENJE
SESTRA Haritina svuda stiže: ima je kod ribnjaka, ispred kompjutera, u nabavci, u brizi da starim monahinjama obezbedi medicinsku negu, da preveze bolesne, kupi lekove...
Manastir u potpunom albanskom okruženju. Može se reći - trn u oku, kroz čitavu istoriju.

- Teško nam je, kao što je uvek bilo - kaže igumanija Fevronija. - Samo što smo nekad bili, kao narod, verniji sebi i tradiciji. Čini mi se da smo opet na tom putu, da radimo na sebi i svojoj istrajnosti.

U porti rodio dud. Stoletno drvo izvilo raskošnu krošnju između crkve i konaka, kao da ih povezuje. Predanje kazuje da je dudovu mladicu iz Jerusalima, ovde doneo Sveti Sava.

Traju radovi na prilazu crkvi. Radnicima povratnicima iz obližnje Ljevoše, srpskog sela od tek dvadesetak domova, pomažu argentinski vojnici. Srpski Sion danas je dostupniji svima a nikad nedostupniji i dalji narodu čiji su tragovi trajanja ovde vekovima duboki.

- Radost je velika za nas kad nam narod dođe - govori mati Fevronija.

MANASTIRSKO ZVONO
BILO je venčanje, pre nekoliko godina, ovde u Patrijaršiji. Za sestrinstvo je to bio snažan podstrek nadi. A strepnja je ovde najsnažnija. Kako će se rešiti konačno pitanje Kosova i Metohije? Je li odluka svetske organizacije da zaštiti manastire i signal za dodatni strah. Monahinje često u razgovoru kažu: "Onda kad je planuo konak..."

I taman da potekne priča, udari manastirsko zvono, monahinje su u žurbi. Na kapiji vladika lipljanski Teodosije i ministar energetike Radomir Naumov. Opet dirljiv susret.

- Ovde sam više iz duhovne potrebe - govori nam ministar koji je čest gost kosmetskih manastira. Prethodnog dana bio je na večernju i jutrenju u Visokim Dečanima. A sutradan planira do Deviča, na službu.

Trenutak poklonjenja manastiru. Tišinu samo remeti cvrkut. Srbi iz Ljevoše poskidali kape. Stoje u porti.

Svi smo pozvani u trpezariju na ručak. Mi smo u žurbi, pre večeri treba proći kroz Peć i Dečane, do Prizrena i Orahovca. Saznajemo: u Dečanima, Albanci bacali kamenice na vozilo u kojem su bili vladika i ministar.

Mi pamtimo belešku iz maja 1981. O požaru u Patrijaršiji, 16. marta iste godine: okružni tužilac Seljman Zukaj i njegov zamenik Slobodan Radović izjavili: "Na osnovu utvrđenih činjenica i okolnosti, a u odsustvu bilo kakvih drugih izvora i informacija da je na ovom objektu podmetnut požar, mi smatramo da je do požara došlo zbog nepravilno izvedenog dimnjaka". Tako je dimnjak oslobođen optužbe.

I, pamtimo reči igumanije Fevronije: - Opak je jezik koji ćuti.


Izvor: Novosti

Леп текст.Косово и Метохија су добра слика нашег духовног стања.Окружени многим опасностима,у стању које је у распону од летаргије и безнађа до наде и одушевљења,имамо све време уз нас,никад многобројне,али увек велике, молитвенике и заступнике пред Богом-монахе и монахиње многострадалне нам цркве...