postoje 2 skale po kojima se meri IQ npr. Mensa koristi skalu u kojoj je prosek od 90 do 110...njihov test ne zahteva pismenost ili informisanost samo logicko razmisljanje koje je osnova za sve ostale vrste inteligencije (predpostavlja se da covek poseduje preko 86 vrsta inteligencije)...taj logicki test je iz Nemacke i nije potrebno znanje istog da bi se test resavao...ako te stvarno interesuje koliki ti je IQ testiraj se u Mensi...

Ne postoje dve skale, postoji ih bezbroj. Neke su odlične, neke dobre, neke nikakve. Ali ih ima mnogo.

Taj podatak o 86 vrsta inteligencije nije tačan. To je istorijska zaostavština merenja koncepta IQ-a.

I nikakav ''logički test iz Nemačke'' ne može da se primenjuje na populaciji u Srbiji, jer moraju postojati norme za svaku populaciju, pa i uzrasnu grupu, itd.

Na kraju, Mensa nije ništa drugo nego pokušaj snobovskog odvajanja ljudi na osnovu jednog artefakta kao što je podatak o visini iQ-a. Mensa je prevaziđena, najviše zbog toga što brzinom svetlosti gubi kredibilitet. Zašto? Pa eto poznajem ljude koji su članovi Mense, a kojima ne bih dala nacrtanu ovcu da mi pričuvaju. To je sve odavno prevaziđeno. Lako je mahati nekim papirom nekom ispred nosa, na kom piše da si pametan. 

Misliš da je jedna takva klasifikacija nepotrebna? Ne mislim na to da li je konkretno Mensa merodavna, nego generalno da li uopšte ima smisla meriti inteligenciju kao neki pokazatelj sposobnosti?
Na primer, ako ti je potreban zubar, obratićeš se nekome ko je završio stomatologiju, njegova diploma je nekakav pokazatelj da će on umeti da obavi posao. Ako ti je potreban neko inteligentan, kako da znaš kome da se obratiš ako ne postoji nikakvo merilo?

A za sta ti je potreban neko inteligentan?

Recimo treba ti da resi problem...

Pre neki dan je umro Kim Pek... originalni "kisni covek"... zapamtio je sve sto je u zivotu procitao... i nije razumeo ni jedan jedini, pa ni najementarniji ljudski odnos...

To merilo inteligencije, iskazano kroz IQ, ne mora da bude ama baš nikakvo merilo.
Ne mora biti ni diploma, ali mi ona makar govori da je taj čovek prošao neophodnu obuku i usvojio znanje za obavljanje tog posla. To je osnovna razlika: diploma (u idealnom slučaju, zanemarimo sad korupciju, kupovinu diploma i slično) ima praktičan značaj.

Meni će, kao što reče SF, trebati neko da mi obavi posao. Bravar da promeni bravu, kardiohirurg da mi operiše srce. Podatak o njihovoj inteligenciji meni je nebitan pred podatkom o njihovoj stručnosti. Jer, i ta stručnost bi makar nešto trebala da govori o inteligenciji.

Testiranje inteligencije treba da postoji u odabiru za neka zanimanja (zanemarimo sada i značaj testiranja inteligencije u kliničkim uslovima, gde je on zapravo i najznačajniji). Na primer, imaš dva čoveka sa istim kvalifikacijama, i treba da ih postaviš na neko značajno i zahtevno radno mesto. Onda ti podatak o inteligenciji može biti značajan. Ali samo kao dodatni kriterijum, nikako konačan. Zašto? Zašto što, i nakon 100 i više godina merenja IQ-a, još uvek nema dovoljno pouzdanog pokazatelja, kao ni definicije inteligencije.

Dakle, inteligencija kao praktični pokazatelj nečega nije dorasla zadatku. Posebno što niko od nas sa sigurnošću ne zna šta je inteligencija.

Za neki posao gde se malo toga radi po bilo kakvom šablonu, gde se zahtevaju inovativna rešenja, maštovito korišćenje postojećih resursa, za posao gde treba brzo naći efikasno rešenje a da se nikada ranije nisi našao pred takvom problematikom. Sposobnost učenja, moć zapažanja, dedukcija.
To bi ugrubo bio i neki opis onoga što ja smatram da su potrebne sposobnosti da bi se neko mogao nazvati inteligentnim.

On je bio autističan, njegova sposobnost pamćenja se ne može nazvati inteligencijom. Jedna sposobnost dovedena do perfekcije ali na račun svih ostalih sposobnosti.


Znači , visina nečijeg izmerenog Iq-a, iako nesavršeno i nikako konačno merilo, ipak ima neku težinu?

To je odgovor koji sam tražio.

Naravno da ima, u suprotnom ne bi imala ama baš nikakav praktični značaj, samim tim ne bi bila ni potrebna. Ali je ta brojka (IQ) od strane ljudi koji se ne bave testiranjem i/ili proučavanjem inteligencije sasvim pogrešno i neopravdano dignuta na pijedestal.

S tim da smo mi ovde malo banalizovali stvari. Retko kad se proučava nečija inteligencija pri izboru za posao, već su to obično neke specifične sposobnosti (i poput onih koje si nabrojao), a retko kad opšta inteligencija, odnosno IQ.

To mi je feler, vidiš, ne umem jednostavno da objasnim. 

Где је Скали?

Vecina ljudi kojima je jedna sposobnost izrazena, imaju zakinuto na drugoj strani... Sama inteligencija nije narocito bitna, dokle god je covek bar u okviru proseka... ona nudi neke dodatne sposobnosti, ali da bi od toga stvarno nesto bilo, to treba razvijati, a jako mali broj ljudi to uradi ili je spreman na tako nesto...  Samim tim, u 99% slucajeva nije preterano bitno da li neko ko je preko puta tebe ima visi IQ, niti ce to uticati na kvalitet i brzinu obavljanja posla...
Mozda ce neko sa visim IQ u nekoj situaciji brze doci do resenja... ali cak i tu je faktor iskustva vazniji...

Inace, ko voli da cita:
http://www.neatorama.com/2008/09/05/10-most-fascinating-savants-in-the-world/