Dole niz ulicu kesteniva
ima kuce stara.
Na kapiji venac stoji
Ko iz nekog kosmara.

Na vencu uvelo cvece
kao ljubav moja stara
samo mi tugu donosi i
srce moje umara.

Tu ispod hlada kestena
Sam joj govorio lepe reci.
Od zaborava je cuvao i
i jos mnogo toga hteo reci.

Ali od svega toga ostade samo k
kuca stara.
Na dnu ulice kestena ko iz nekog
Kosmara.

I na kapiji tvoj
Svadbeni venac jos uvek stoji
Ali i on svoje poslednje dane
ipak brji.
-----------------------------------


Ponovo se sunce radja.
Ponovo se stvara nada.
Da ce doci iznenada.

U svanuce zapevace
Sa prozora zastor skinut
sunce mene obasjace

I kroz obris suncevog zraka
zasijace njeno lice
I na usni rumanoj ko ruza
Zatitrace njen osmeh
Koji moju dusu rameksa do suza.

I polako kao povetarac
doci ce do postelje moje
spustice svoje milo lice.
Na oci jos bunovne od
spavanja moje.

Poljupcem ce mi ulepsati dan
i odneti kosmarni san.
San tako sumoran i ruzan.
San o nestaloj ljubavi mojoj.
San koji mi odnosi sve dobro.

Ah.Ali sreca ja to znam
da je to bio samo jos
jedan SAN.
Koji nemoze ublaziti osecaj da
je svanuo jos jedan novi
srecni dan.

I tako svaki dan.
I tako svaki dan.


I tako lezim u mraku
na postelji vlaznoj od
suza.
I posmatram vazu.U kojoj
povijena stoji jedna
uvela ruza.

Nazalos to nije bio san.
To je bio prokleti trideseti
dan.Od kada moje voljene
nema kraj mene.

Otkada srce moje zivi
samo od uspomene.

Uspomene.Uspomene naviru
na moje lice.
I kao munje paraju srce moje.
Od bola i ono uvenuce.

I zastor sa prozora vise
se ne skida.
I ruze u vazi niko vise
promeniti nece.
U ovoj sobi umornoj od
Suza.
Zivece samo uspomene.

Voljena zeno ma gde god bila.
Znaj da jedan covek umire zbog tebe.
I na licu mu vlaznom od suza.
Ocitavaju se samo uspomene.

-----------------------------------

Autor nepoznat