Ne ,ovaj levi ti je glumac koji glumi Dela iz mladjih dana u "Rock and Chips "

Registarske tablice Del Boj plaćene 40,000 evra

Britanska Agencija za registraciju motornih vozila ponudila je na aukciji registarske tablice DE11 BOY, čija konačna cena je daleko nadmašila očekivanih 3,000 funti, odnosno 3,450 evra.
 
Ponosni vlasnik "Del Boj" registarskih tablica, privatni preduzetnik Chris Dawson izdvojio je "tričavih" 35,330 funti (oko 40,700 evra) kako bi jedini na ostrvu mogao da se pohvali ovakvim tablicama.
 
Inače, Dawson je poznat kao veliki ljubitelj popularne serije "Mućke", a čak ga i u stvarnom životu porede se Del Bojem. Dawson je izjavio da je ova kupovina za njega bila savršena kupovina.
 
Chris se na aukciji nadmetao iz Marbelje, gde je završavao posao oko nekretnina. Borba je bila neizvesna, ali je na kraju uspeo da izađe kao pobednik.
 
Gospodina Dawsona možete videti na slici (sa leve strane), u društvu najpoznatijeg Del Bojevog dvojnika, koja je ranije snimljena u okviru marketinške kampanje Dawsonove firme.

Izvor: Auto portal

Del Boj i Rodni ponovo sa vama

Tačno pre 30 godina Derek Troter i ostatak njegove čudne porodice iz londonskog predgrađa Pekam ušli su u domove širom sveta kroz popularnu seriju 'Mućke' koja je prikazivana pune 22 godine.



Kako bi proslavili tu godišnjicu, u Britaniji će biti objavljena knjiga “Mućke: Priča o omiljenoj britanskoj komediji” autora Grejama Mek Kena. Knjiga otkriva puno simpatičnih informacija o ovom serijalu.

Prema prvom izboru Del Boja trebalo je da glumi škotski glumac En Rejtel (Reitel) a kada su Dejvidu Džejsonu prvo poslali scenario da ga pročita, bio je ubeđen da mu nude ulogu Dede Trotera.



Glumica Elizabet Harli išla je na audiciju za Rodnijevu devojku Kasandru ali je odbijena zato što je suviše ličila na manekenku. Takođe, glumac koji je igrao čika Alberta (Buster Merryfield) zaista je bio ratni heroj – služio je u Kraljevskoj artiljeriji, bio instruktor preživljavanja u divljini ali je radio i kao menadžer u jednoj banci.



Prve epizode serije zaista su snimane u Londonu ali je vremenom postalo previše opasno pa je snimanje nastavljeno u Bristolu.

Čuvena zelena maskirna jakna koju nosi Rodni pronađena je u gomili stvari koju je BBC spremio za bacanje.



Autor knjige Mek Ken u novoj knjizi otkriva na stotine zanimljivih detalja ali pruža osvrt i na to kako se serija uvukla u svest Britanaca i zarobila njihovu pažnju tokom dugog niza godina. Takođe i piše kako je autor serije Džon Salivan došao na ideju da piše “Mućke” sedeći u jednom pabu, na osnovu lika Valtera Mitija koga je tamo upoznao.

Saliven je morao da se bori da dobije naziv serije “Only Fools and Horses” koji potiče od čuvene stare engleske izreke: “Zašto samo budale i konji rade?” sa šefom BBC produkcije za zabavni program  Džimijem Gilbertom koji nije smatrao da će takav naslov proći kod publike i da će ona razumeti šta on zaista znači.

Ogorčeni Saliven predlagao je i nove nazive zbog kojih zamalo nije dobio otkaz ali je na kraju nesposobnost rukovodstva BBC da odluči dovela do toga da se serija emituje pod naslovom “Only fools and horses”.

Jednu epizodu ove serije pogledalo je 24,3 milliona gledalaca, i to je još uvek rekord za britanski sitkom.

Izvor: Novi magazin

Godine prolaze, „Mućke" ostaju

Poslednja epizoda kultne britanske serije „Mućke" premijerno je emitovana pre punih osam godina. I posle toliko vremena, mnogi u Srbiji Del Boja i Rodnija doživljavaju kao članove svoje porodice.



Nikom od nas preterano ne smeta da još jednom na nekoj od srpskih televizija ugleda živopisnu dnevnu sobu porodice Troter, do vrha ispunjenu pokvarenim ruskim kamkorderima, feleričnim akten-tašnama i zapaljivim lutkama na naduvavanje.

I premda će mnogi odmah primetiti da je reč o ko zna kojoj po redu reprizi legendarnih „Mućki", već sledećeg trenutka prepustiće se dogodovštinama Del Boja i ekipe koja je u Srbiju prvi put posredstvom malih ekrana stigla pre tačno deceniju i po. Poslednja epizoda prikazana je krajem decembra daleke 2003.

Zemlja ophrvana krizom i razarajućim uticajem „crnog" tržišta još od prvog dana je savršeno razumela društveni milje i replike junaka Džona Salivena, smeštenih u siromašnoj londonskoj četvrti Pekam. Stasali u okrnjenoj porodici, bez podrške preminule majke i bahatog oca, sa smušenim dekom „na lageru", Rodni i njegov stariji brat zaštitnik Del sve vreme su tražili način da se izvuku sa dna i ostvare svoj milionerski san.



U stilu ovdašnjih šanera, Del Boj je u žutom trotočkašu prevozio i preprodavao najneobičniju robu sumnjivog porekla i još sumnjivijeg kvaliteta, ne libeći se da poslovne partnere impresionira francuskim izrazima, poput „šanze lize", ne znajući o čemu zapravo priča. Svojim neodoljivim šarmom i duhom na pijaci je „utapao" japanske ručne satove koji sviraju 36 himni, ski-opremu sa Fidžija i sve što bi mu se našlo pod rukom u zabačenim i od policije sakrivenim skladištima velegrada. Pa ipak je svima u Srbiji prirastao za srce jer su se, kako je sam šeretski govorio, iza snažne i samouverene spoljašnjosti ovog „japija" krile velika emotivnost i briga za sopstvenu porodicu.

- Upravo je ta osobina Dereka Trotera, kog tumači Dejvid Džejson, doprinela njegovom masovnom prihvatanju, a naročito u sredini kakva je naša - smatra sociolog Života Drakić, koji se i profesionalno bavio fenomenom „Mućki". - Autor serije je upravo Delu dodelio tu ulogu stuba porodice, čoveka koji se bez obzira na sve nedaće koje ga prate u jednom tako podeljenom društvu ne prepušta malodušnosti. Otuda i njegov čuveni stav „ko reskira, profitira", u kojem su mnogi ovdašnji ljudi prepoznali svoju šansu. Ako pažljivije pogledate, uverićete se da su tokom najvećeg dela serijala, materijalno gledano, Troteri uvek bili na istom nivou, praktično na nuli, što ipak nijednog trenutka nije moglo da razveje optimizam ekstravagantnog Dela - zaključuje Drakić.

Pohvale za ovakvu slojevitost glavnog lika pre svega treba uputiti pokojnom Salivenu, čiji je sitkom, od prve do poslednje, 63. epizode, sa svim božićnim specijalima, vešto balansirao između komedije i svojevrsne tragedije njegovih junaka. Idejni tvorac „Mućki" (u originalu „Only fools and horses") nepogrešivo je umeo da smeh u deliću sekunde smenjuje suzama i obrnuto, unoseći u seriju elemente koji su posve neobični za ovakav žanr.



U „Mućkama" je tako, svega nedelju dana posle stvarnog događaja, sahranjen deka (Lenard Pirs), da bi koju godinu kasnije Rodni i njegova supruga Kasandra ostali bez bebe, što se na prvi pogled nikako ne uklapa u zaplet jedne naoko obične britanske komedije.


Otuda se na „brdovitom Balkanu" svaka nova epizoda o borbi za ostvarenje snova grupe londonskih autsajdera dočekivala s neskrivenom pažnjom i radoznalošću, dok su se pred našim očima, pored glavnih, smenjivali brojni sporedni likovi. Svako bi u rafalnom smehu nadmenog „skorojevića" Bojsija prepoznavao bivšeg školskog druga ili ortaka iz kraja, koji je krupnim mahinacijama i mutnim poslovima preko noći stekao veliko bogatstvo i trošni stan u bloku zamenio vilom u luksuznom delu grada. Njegovu Marlin, neponovljivo kreštavog glasa i dara za koketiranje, naravno, „znali su" svi momci iz starog društva. Ali bio bi greh zaključiti da je likove koje su tumačili Džon Čelis i Sju Holdernes bilo ko posmatrao kao negativce, jer tu osobinu u ovom remek-delu britanskog humora niko zaista nije zaslužio. Možda i ponajmanje blago smušeni smećar Triger, koji je, siroma, ovaj nadimak u društvu dobio zbog, kako su objasnili, fizičke sličnosti sa jednim konjem takvog imena. Možda Trig nikada nije shvatio da se Rodni zapravo ne zove Dejv, ali je ovaj prostodušni pekamski car za poslednjih petnaestak godina toliko puta zasmejao milione ljudi u Srbiji da je zaslužio bar omanju bistu, ako već ne može da stane rame uz rame sa Rokijem i Brus Lijem.

I nemojte misliti da je Press zaboravio Denzila, Mikija Pirsa, Majka iz „Ragine glave" ili Sida, ali se s nepogrešivom sigurnošću može reći da je zalutali stric Albert slika i prilika naših dedova, malih i velikih junaka tog drugog i dugog velikog rata. Koliko ste samo puta od vaših ostarelih, senilnih porodičnih junaka čuli tu veličanstvenu rečenicu „za vreme rata...", kojom je ovaj bivši mornar bleštave brade započinjao svoje beskrajno duge storije o borbi sa Nemcima. Znali ste već napamet svaku ofanzivu, ranjavanje i proboj po uzburkalom moru, ali vam je po njihovom odlasku sa ovog sveta, baš kao i Delu i Rodniju, toliko nedostajalo da samo još jednom čujete taj neizbežni uvod, ukrašen šarenim ordenjem i ponosom u glasu.

Zbog svega navedenog činilo nam se valjda da su Del Boj, Rodni i društvo zapravo naša svojta, prijatelji, poznanici i članovi naših familija. Za nas su oni bili i ostali mnogo više od izmišljenih ličnosti, predodređenih za preživljavanje u eri stroge vladavine „čelične ledi" Margaret Tačer. Njihov humor bio je naša stvarnost, pa i ne treba da čudi što su se od Vršca, preko Novog Sada pa sve do Beograda i Vlasotinca pootvarali tematski lokali „Mućkama" u čast. U ovim zadimljenim konobama, nalik na pekamsku „Raginu glavu", mnogi od nas sa jedva 200 dinara u džepu i „pina koladom" u ruci maštaju o velikim karijerama, porodičnoj sreći i odmoru na Barbadosu. „Sledeće godine u ovo vreme bićemo milioneri!"

Del Bojev „rečnik"

lovely jubbly - fantastično, izvanredno

di stefano - „dobro urađen posao" na italijanskom

hooky - ukradeno, kradena roba

cushty - odlično

al dente - „eto vidiš", na španskom

wally, dipstick, plonker, pranney, twonk, gitt - glupan

mange tout - višeznačni izraz na francuskom

ajax - „zdravo" na holandskom

au contraire - „ne, naprotiv" na francuskom

bonnet de douche - „impresivno" na francuskom

fabrique belgique - „sklopili smo dogovor" na francuskom

moenchengladbach - „zdravo" na nemačkom

tel aviv - „nikad se ne zna" na francuskom

allemagne dix points - francuski izraz „takav je život" (zapravo fraza sa Evrosonga)

Izvor: Press

    наши новинари...да их нема требало би их измислити

ја сам као клинац мислим 1987 или 1988 гледао на тадашњем ноћном програму мућке...ноћни програм се давао из различитих студија (сарајево,београд,загреб) и сигуран сам да су мућке ишле на загребачком програму плус и београдском ноћном којем тренутно не могу да се сетим имена....мислим да се звао ноћ и дан али нисам сигуран
чак мислим да су мућке ишле и на новосадском нс+ каналу тамо негде 91 или 92

Ne postoji ni jedna komedija bolja od mucke mogu da ih gledam po 1000000 puta bez prestanka i nikada mi nece dosaditi...

A ovo mi je omiljena scena




[Edit by monk13 - Pravilno postavljen video link]

During the war...