Oni meni mirdita, ja njima dobar dan! :: Srpski Nacionalisticki forum

Sa Srbima povratnicima u Istoku, Blagaču i Osojanima

Oni meni mirdita, ja njima dobar dan!

Ako nas neće ovde, zašto su dozvolili da se prave kuće? Mene više niko neće da otera, jedino da me ubiju! Al' i njima je jasno da ne mogu bez nas - odsečno će Ljubinka

Sunčevi zraci sporo su, na Krstovdan 2007. godine, osvajali vrh Mokre gore, obasjavajući Istok, grad na Kosmetu. Vremešna Stana Bojić, stojeći ispred dvospratne novoizgrađene kuće komšije Jakova u naselju Ljug, smeštenom na brežuljku iznad centra grada, nestrpljivo se osvrtala oko sebe.
- A, vidiš li negde Radmilu - cimajući za rukav sina pitala ga je šapatom, dok je pogledom tražila poznato lice u okupljenoj gomili ljudi.

- Može biti da se i promenila, nisam je videla od rata - reče Stana više za sebe, popravljajući maramu na sedoj glavi.
- A mora doći... Obećala je. Pa, nije još videla novu kuću - nastavi ona samu sebe da ubeđuje da će uskoro videti komšinicu sa kojom ju je rat 1999. godine razdvojio.

- Pa sinovi su joj dolazili - ubaci se u Stanin monolog komšija Sreten.
- Lepe su nam kuće Rusi napravili, nema šta! - sa rukama prekrštenim na leđima zaključi on.
- Da, ali da li će Albanci da nam daju posao! Gde će deca da nam idu u školu. E-e-e, to je ono..! Ko ti kaže da posle ovog sa statusom neće da nas ponovo napadnu - zabrinuto reče čovek pored Sretena.

- Boga mi, ja sam evo mesec dana ovde i silazila sam i u grad u prodavnicu. Čudno gledaju, nije im jasno - ali me ne diraju. Ja njima kažem dobar dan, oni meni mirdita, al' me usluže - odsečno će na ovo Ljubinka (62) i nastavi:
- Kad sam došla u kuću, Albanka, moja stara komšinica, svratila je i pitala da li šta treba da mi donese.

- Pa kad su tako dobri, što su nam sad novih 11 kuća obili i pokrali, od kad smo rešili da se vratimo - brecnu se zabrinuti čovek.
- Vidi kako nas gledaju - pokaza glavom na dva policajca Albanca, koji su se dosađivali na temelju srušene srpske kuće.
- Slušaj, ako nas neće ovde, zašto su onda dozvolili da se kuće prave? Mene iz moje kuće više niko neće da otera, jedino da me ubiju! Al' i njima je jasno da moraju, da ne mogu bez nas. Svet neće da im da da nas više teraju iz naših kuća - odsečno završi svoje izlaganje Ljubinka.

- Ma narode, uzdam se ja u Ruse. Ne bi Putin ovoliku delegaciju slao čak iz Moskve da ne misli ozbiljno da sačuva Kosovo. Pogledaj šta ih, Ih, bre, Rusi su to! Sila! - uzbuđeno reče Sreten videći da je delegacija iz Moskve stigla.
Foto

Albanski policajci na ruševinama srpskih kuća

Moskovsku delegaciju, bez čije donacije ne bi bila izgrađena 71 kuća za Srbe povratnike u Istoku, selu Blagaču i Osojanima, dočeka srpska pogača, so i rakija. Suze u očima Srba i oduševljenje dolaskom darodavaca kulminiralo je kad je ruski zvaničnik njihovu odluku da se vrate u svoje domove nazvao "hrabrim gestom i herojstvom".

- E kad oni imaju veru u nas, što da je i mi nemamo. Što da se plašimo Albanaca. Ovo je moje koliko i njihovo - odrešito izjavi Ljubica.

Podalje od gužve, Dragana Ljušić stoji sa decom - Angelinom (11) i Jovanom (9).
- Dovela sam ih da provedu raspust u našoj novoj kući. Muž i ja smo od 1999. u Mitrovici i ako se stvore uslovi za posao i da deca mogu u školu normalno, vratićemo se. Zasada probavamo da živimo ovde - stidljivo kaže Dragana.

Zadovoljna je novim domom, a raduje se i što je videla stare komšije koji su se već vratili u Istok.
- Generacije naše su potekle odavde. Ali i strah je veliki i za bezbednost i za egzistenciju - kaže ona.

Od 47 kuća, koliko je obnovljeno i sagrađeno ruskim donacijama u Istoku, 20 je već useljeno. Neki su stisnuli zube, kako kažu, i cele porodice vratili na ognjište, dok se drugi još pribojavaju da se ne ponovi sve ono što su već iskusili, pa pokušavaju da žive istovremeno na dva mesta.

U međuvremenu, baka Stana je dočekala svoju Radmilu. Zagrljene u čvrstom zagrljaju plakale su jedna drugoj na ramenu. U Radmilinim šakama čvrsto stegnuta stara fotografija, slikana davno na pragu njene stare kuće. Na njoj njih dve, samo devet godina mlađe i nasmejane.

- Moja Stano, da li ćemo opet živeti kao nekad... 'Oće li me u mojoj grudi sa'raniti ili će mi se i kosti po tuđini potucati ko što se potucam ovih devet godina.. - tražila je Radmila odgovor. U predvečerje ovog Krstovdana na Kosmetu ruska delegacija je krenula put Moskve. Iza njih su ostali Srbi povratnici u novim kućama izgrađenim i u selu Blagač, (Đurakovac) i u Osojanima, sagrađenih od istih donacija, u koje su se pre sedam dana uselili.

Inicijator ovog projekta, koji je trajao skoro tri godine, bilo je Društvo srpsko-ruskog prijateljstva, a pomoć pri realizaciji projekta pružili su Srpska pravoslavna crkva i Koordinacioni centar Vlade Srbije. Iza njih ostale su velelepe kuće sa hrabrim stanarima.
B. Ristić

Izvor: Glas Javnosti