Ma otisli smo daleko Munka pa postalo opsirno,bas ja znam sto 4 godine jedno na drugo skacu i ne pocnu kako treba javno to raditi.Naravno da sam protiv toga ali razloge znaju samo njih dvoje.Ajde da kazem mada nisam to zelio reci i zbog toga sam uporno branio tezu mozda ima ljubavi.On je u Italy a ona u Njemackoj isao je svakih 15 dana kod nje.Sada ona je njemu pronasla stan u Njemackoj,pronasla posao tamo i ceka da dodje...ebes ga kada se vuce za jezik.

 

Довољно   

Povlacim rec... to je prava ljubav    

pa to...hiljadu puta receno...od strane vecine...ali dzaba.

Lapsus,

e, hvala na cvijecu...
sad mi prosto lakse...
...ne volim ja da sam partibrejker kada neko gudi o ljubavi u jednom trouglu...casna pionirska...i trougao je...trougao.

kontam...mozda u tebi cuci stvarno neki skriveni pjesnik ljubavi...poeta...
primjetila sam taj rezon ne samo na ovoj temi...
tako da...samo ti udri....po tastaturi...

evo, citaj sad ovaj vrh nase knjizevnosti...( da malo zajebemo pijane Ruse )


Milan Rakić - Iskrena pesma

O, sklopi usne, ne govori, cuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I rec nek tvoja nicim ne pomuti
Bezmerno silne osecaje moje.

Cuti, i pusti da sad zile moje
Zabrekcu novim, zanosnim zivotom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred velicanstvom prirode; a potom,

Kad prodje sve i malaksalo telo
Ponovo padne u obicnu camu,
I zivot nov i nadahnuce celo
Necujno, tiho potone u tamu,

Ja cu ti, draga, opet reci tada
Otuznu pesmu o ljubavi, kako
Ceznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osecam tako.

I ti ces, bedna zeno, kao vazda
Slusati rado ove reci lazne,
I zahvalices Bogu sto te sazda,
I oci ce ti biti suzom vlazne.

I gledajuci vrh zaspalih njiva
Kako se spusta nema polutama,
Ti neces znati sta u meni biva,
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki zivac rastrese i nadme,
I osecaji navale ko plima.

Za taj trenutak zivota i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, ne volim te, draga!

I zato cu ti uvek nesto reci: cuti,
Ostavi dusu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lisce na drvetu zuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.



 


i sad, ova pjesma me uvijek sjeti na klince kojima sam je predavala u 3 razredu ( ako se ne varam...ili mozda 4 razred? ) ....nije bitno, ne mogu da se sjetim sada kada se po planu i programu predaje.

i sad, ja izrazajno citam pjesmu...i vidim da se pojedini u razredu smijulje...do besvjesti...a inace, to odeljenje je bilo nevjerovatno...nisu forme radi bili proglaseni najboljim razredom u gimnaziji...nego, jezivo koliko su bili dobri, zreli, nevjerovatni klinci generalno...struktura ucenika koja se potrefi jednom u 50 godina, da su vam vecina koja su tu...fenomenalni u svakom smislu...rad sa takvima, ma nema sanse da mi se ponovi ni u snovima.

i kad zavrsim ja izrazajno citanje ( glumatanje) pitam ih : " sta je sad? sta je toliko zabavno ovdje?"...

nisu odmah htjeli da odgovore...cute i smiju se pojedini...i ja...ma, nema sanse...moraju da kazu, inace...produzavam cas...

dok se jedan nije odvazio da mi kaze : " pa, profesorice...to je pjesma o orgazmu..."

17- 18 godina....frajer u najavi

Sda sam htela da napisem da je o orgazmu 
Molim te...pa nasi su bili svalercine , povalili su sve ono sto je bilo zensko i imalo zdrave zube u vilici 


I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki zivac rastrese i nadme,
I osecaji navale ko plima.
****
ovo je orgazam
*********
Za taj trenutak zivota i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, ne volim te, draga!

**********
A ovde joj je lepo rekao da ako je prca ne mora da znaci da je voli, i da je ne voli, dabome, kurava jedna 

*************
I zato cu ti uvek nesto reci: cuti,
Ostavi dusu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lisce na drvetu zuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.
***************

A ovde....ovde joj je po starom srpskom obicaju naredio da STFU jer on spava. Pretpostavljam da mu je pre toga napravila veceru, to ne spominje jer je umoran.

Tipican srpski pesnik.

Jao... i ona moja slicna prica se tako zavrsila...

Al' zamalo... ipak je odlucila da ostane sa muzem... a on moze da zivi u istom gradu... nije problem... Ali, muz je muz....

Au sestre po metli ala ste digle prašinu.  

Ja nekako cenim da ipak nisu sve žene, kao ni svi muškarci, isto građene.

Pre 200 godina ova pesma je progovorila o ženi slabe volje zarobljenoj u instituciji braka bez ljubavi. Ženi koja voli, ali ne muža nego decu, i koja kad je otrgnu od dece umire od ljubavi. Ova pesma je stvorila Anu Karenjinu i Jade mladog Vertera i Psihoanalizu Sigmunda Frojda. Pa kad ste počeli da se razbacijete poezijom nadam se da će ona ostati


Хасанагиница

1. Шта се б’ јели у гори зеленој?
2. Ал’ је снијег, ал’ су лабудови?
3. Да је снијег, већ би окопнио,
4. Лабудови већ би полетјели;
5. Нит’ је снијег, нит’ су лабудови,
6. Него шатор аге Хасан-аге,
7. Он болује од љутијех рана,
8. Облази га мати и сестрица,
9. А љубовца од стида не могла.
10. Кад ли му је ранам’ боље било,
11. Он поручи вјерној љуби својој:
12. ,,Не чекај ме у двору б’јелому,
13. ,,Ни у двору, ни у роду мому.”
14. Кад кадуна р’ јечи разумјела,
15. Још је јадна у тој мисли стала
16. Јека стаде коња око двора;
17. Тад’ побјеже Хасанагиница,
18. Да врат ломи куле низ пенџере;
19. За њом трче дв’ је ћере дјевојке:
20. ,,Врати нам се, мила мајко наша!
21. ,,Није ово бабо Хасан-ага,
22. ,,Већ даиџа Пинторовић беже.”
23. И врати се Хасанагиница,
24. Тер се вјеша брату око врата:
25. ,,Да мој брате, велике срамоте!
26. ,,Гдје ме шаље од петеро дјеце!”
27. Беже мучи, ништа не говори,
28. Већ се маша у џепе свионе,
29. И вади јој књигу опрошћења,
30. Да узимље потпуно вјенчање,
31. Да гре с њиме мајци у натраге.
32. Кад кадуна књигу проучила,
33. Два је сина у чело љубила,
34. А дв’је ћере у румена лица,
35. А с малахним у бешици синком
36. Од’ јелит’ се никако не могла,
37. Већ је братац за руке узео
38. И једва је с’ синком раставио,
39. Тер је меће к себи на коњица,
40. С њоме греде двору бијелому.
41. У роду је мало вр’ јеме стала,
42. Мало вр’јеме, ни недјељу дана,
43. Добра када и од рода добра,
44. Добру каду просе са свих страна,
45. А највише Имоски кадија.
46. Кадуна се брату свому моли:
47. ,,Ај тако ти не желила, брацо!
48. ,,Немој мене дават’ ни за кога,
49. ,,Да не пуца јадно срце моје
50. ,,Гледајући сиротице своје.”
51. Али беже ништа не хајаше,
52. Већ њу даје Имоском кадији.
53. Још кадуна брату се мољаше,
54. Да напише листак б’ јеле књиге,
55. Да је шаље Имоском кадији:
56. ,,Дјевојка те л’јепо поздрављаше
57. ,,А у књизи л’јепо те мољаше:
58. ,,Кад покупиш господу сватове,
59. ,,И кад пођеш њеном б’јелу двору,
60. ,,Дуг покривач носи на дјевојку,
61. ,,Када буде аги мимо двора,
62. ,,Да не види сиротице своје.”
63. Кад кадији б’јела књига дође,
64. Господу је свате покупио,
65. Свате купи, греде по дјевојку.
66. Добро свати дошли до дјевојке,
67. И здраво се повратили с њоме;
68. А кад били аги мимо двора,
69. Дв’је је ћерце с пенџера гледаху,
70. А два сина пред њу изхођаху,
71. Тере својој мајци говораху:
72. ,,Сврати нам се, мила мајко наша!
73. ,,Да ми тебе ужинати дамо!”
74. Кад то чула Хасанагиница,
75. Старјешини свата говорила:
76. ,,Богом брате, свата старјешина!
77. ,,Устави ми коње уза двора,
78. ,,Да дарујем сиротице моје.”
79. Уставише коње уза двора.
80. Своју дјецу л’јепо даровала:
81. Сваком сину ноже позлаћене,
82. Свакој ћери чоху до пољане;
83. А малому у бешици синку,
84. Њему шаље убошке хаљине.
85. А то гледа јунак Хасан-ага,
86. Пак дозивље до два сина своја:
87. ,,Ход’те амо, сиротице моје!
88. ,,Кад се неће смиловати на вас,
89. ,,Мајка ваша срца каменога.”
90. Кад то чула Хасанагиница,
91. Б’јелим лицем у земљу уд’рила
92. Упут се је с душом раставила,
93. Од жалости гледајућ’ сироте.

jao, sestro po metli... ...odlicno.

volim " Hasanaginicu"...prejaka je...u 19 vijeku kada se i stampala ova stvar...izazvala je veliku paznju medju tadasnjim pjesnicima u Evropi...i ne bez razloga.

ima nevjerovatan emotivan naboj.

a sad cu da nakacim stvar od Carlsa Bukovskog.
ja nisam neki ljubitelj njegove proze, neopravdano je zbog lascivnosti zasjenila njegovu poeziju, koja je po meni...sjajna.


ZA STARU KRNJAVU

Poznajem jednu ženu


Koja stalno kupuje slagalice
Kineske
Slagalice

Pločice

Žice

Djeliće koji se na kraju sklope

U neku cjelinu.

Ona matematički

Rješava sve svoje

Slagalice

Živi pored mora

Iznosi šećer za mrave

I vjeruje


Iz dna duše

U bolji svijet.

Njena kosa je sijeda,

Rijetko se češlja.

Zubi su joj krnjavi.

I nosi široke, bezoblične, radne

Kombinezone na tijelu koje bi

Većina žena voljela da ima.

Godinama me nervirala

Onim što sam smatrao njenim

Hirovima

Kao što je potapanje ljuski od jaja

u vodu (da njom zaliva biljke

kako bi dobile kalcijum)

Ali, kad na kraju razmislim o njenom

Životu

I poredim ga sa drugim životima

Blještavijim, originalnijim

Ljepšim

Shvatim da je povrijedila

Manje ljudi nego iko koga znam

(a pod povrijedila mislim samo to,

ništa više.)

Prošla je kroz teške periode

Kada je možda trebalo

Više da joj pomognem

Jer ona je majka mog jedinog djeteta

I nekad smo se mnogo voljeli

Ali prošla je kroz to.

Kao što sam rekao,

Povrijedila je manje ljudi

Nego iko koga znam

I ako se tako gleda,

Eto,

Stvorila je bolji svijet.

Pobijedila je!

Frensis, ova pjesma je za tebe.

( on je...stvarno mala, bijedna sovinisticka svinja...taj Carls...)


okej, ja priznajem da ne volim nja- nja ljubavne stvari u literaturi...volim kad se sva kompleksnost odnosa izmedju dvoje ljude prikazuje na nacine koji ne moraju biti ni ruzicasti ni romanticni...

moderatori, izvinite...i brisite ako morate

Ja cu nesto konkretno u mom stilu, kratko i jasno.

Дјевојци (Црвен Бан)


Ој девојко, срце моје,
Кад ти видим сисе твоје,
Дреше ми се гаће моје.

Pazi  matori pokvarenjak je rešio formulu na njenu i detetovu štetu tako što je otišao i agresijom se odbranio od obaveza na koje je pristao onog dana kad je potpisao onaj papir brak bla žvak. On nije bio neveran samo ženi u krevetu. On je bio neveran detetu koje je na svet doneo, obećao zaštitu tog nežnog bića a onda otišao i pustio da sto trnova ubode tu malu nežnu dušu. Za mene njegov greh što je jebavao koga je stigo, što se opijao i driogirao, što je izneverio ženu, sve je to ono što se lako prašta. Ali onaj greh zbog kog se ne prašta je onaj koji napravi roditelj povređujući svoje dete.

Meni je priča o ženi sa brakom i ljubavnikom najzanimljivija upravo i tom domenu.

Inače ljubav je termin koji je toliko opširan i neodređen. Neobična je ta potreba ljudi da precizno definišu nijanse boja, smerove vetra, podvrste bilja, a u isto vreme tolika zatvorenost u celoj ljudskoj civilizaciji da se daju precizna imena različitim ljubavima. Pazi istim imenom volim kažem i da volim kafu koja mi poveća energiju i da volim rafaelo kuglicu jer je ukusna i da volim mekani džemper i da volim muža i da volim decu. A svako od tih volim je potpuno različito, pojmovno, suštinski, emotivno različito.