On je... intelektualac

Iako je intelektualac, ne mora nužno da bude onaj koji je do juče nosio tegle, a sad ih skinuo i zamenio sočivima, pa su mu oči dobile dodatni sjaj. Niti onaj koji dane provodi u biblioteci, a ten mu je zbog toga zelen, lice ispijeno, a telo nerazvijeno.

Moderni intelektualac razvija telo koliko i duh. Čest je posetilac teretana, zdravo se hrani, redovno posećuje lekara za svaku sitnicu. Redovno kupuje vitamine i minerale, nikad ona standardna pakovanja koja se prodaju po samoposlugama. Uvek su to specifične marke za koje su pouzdano čuli da su najbolje. Navučeni su na cink i propolis. Ako vam takav savet treba, na pravoj ste adresi.

Intelektualac prati sva dešavanja u gradu, od autorskog filma, preko alternativnih pozorišnih scena do koncerata klasične i džez muzike. Ne propušta da svaki dan pročita ono što je sebi zacrtao - najčešće su to naslovi koje "mediokriteti" ne mogu ni da razumeju.

Ako vas intelektualac zainteresuje svojim obrazovanjem, koje je do te mere enciklopedijsko da ne možete da shvatite da li je njegov um zaista britak, inteligencija brilijantna, a mašta nenadmašiva ili je sve to što izađe iz njegovih usta negde već pročitano, gledano ili slušano. Dok naučite da razlučite ponešto od te zavrzlame, bićete već uhvaćeni u mrežu intelektualca. On će već kupiti komplet karata za FEST, karte za premijerni komad koji će biti na repertoaru tek za mesec dana i već će naručiti sabrana dela njegovog omiljenog pisca koja namerava da vam pokloni za rođendan koji je tek za dva meseca.

Uživaćete u njegovoj "žvaki", cenićete njegov cinizam prema svemu i svakome, divićete se beskrajnoj analizi najobičnijih pojava u društvu, političkim prognozama koje se obično ispostave kao netačne, sve dok ne shvatite da vas on zapravo koristi kao svog slušaoca, kao nekog od koga samo očekuje da potvrdi njegov intelekt. I do trenutka kad vam postane jasno da ste mu samo društvo za film ili predstavu ili, što je još gore, publika koja neumorno treba da mu se divi.
M. Bjelovuk