Pogledajte građane i ceo svet, koji se uznosi nad narodom božjim, zar se nije u njemu unakazio lik božji i pravda njegova? Oni imaju nauku, a u nauci je samo ono što je dostupno čulima. A duhovni svet, uzvišenija polovina bića ljudskog potpuno je odbačena i isterana sa izvesnim trijumfom, čak sa mržnjom. Svet je proklamovao slobodu, naročito u poslednje vreme, i šta vidimo u toj njihovoj slobodi: samo ropstvo i samoubistvo! Jer svet govori: ,,Imaš potrebe, zato ih zadovoljavaj jer imaš ista prava kao i najugledniji i najbogatiji. Ne ustručavaj se da ih zadovoljavaš, nego ih čak i uvećavaj''- eto to je savremena doktrina sveta. U tome i vide slobodu. I šta rezultira iz ovog prava na uvećavanje potreba? Kod bogatih otuđivanje i duhovno samoubistvo, a kod siromašnih- zavist i ubistvo, jer prava su dali, a sredstva da se zadovolje potrebe još nisu pokazana. Uveravaju da se svet, što dalje, sve više ujedinjuje i stupa u bratske odnose time što skraćuje rastojanja i prenosi kroz etar misli. Ne verujte, nažalost, takvom ujedinjavanju ljudskom. Shvatajući slobodu kao uvećavanje i brzo zadovoljavanje potreba, ljudi izopačavaju svoju prirodu jer izazivaju u sebi mnoge besmislene i glupe želje, navike i apsurdne izmišljotine. Ljudi žive radi zavisti jednog prema drugom, radi ugađanja telu i razmetanja. Priređivati ručkove, izlaske, imati kočije, činove i sluge-robove, smatra se takvom neophodnošću za koju se žrtvuju čak i život, čast i humanost samo da bi se zadovoljila ta neophodnost, a ako je ne mogu zadovoljiti onda se čak i ubijaju.
Kod onih koji nisu bogati vidimo to isto, a sirotinja nezadovoljavanje potreba zasad ugušuje pijanstvom. Ali uskoro će se umesto vina napiti krvi-tome ih vode. Pitam ja vas: je li slobodan takav čovek? Poznavao sam jednog ,,borca za ideju'' koji mi je sam pričao da je, kada su mu u tamnici oduzeli duvan, toliko bio izmučen tim gubitkom da umalo nije pošao da izda svoju ,,ideju'' samo da bi mu dali duvana. A takav eto govori: ,,Idem da se borim za čovečanstvo''. Ali kuda takav može da ide i za šta je on sposoban? Samo za neki brz postupak, ali dugo neće izdržati. I nije čudno što su umesto slobode zapali u ropstvo, a umesto služenja bratskoj ljubavi i ljudskom ujedinjenju zapali su, naprotiv, u podvojenost i otuđenje. Zato u svetu sve više i više gasne misao o služenju čovečanstvu, o bratstvu i jedinstvu ljudskom, i ova se misao zaista sreta čak sa podsmehom jer kako da se odvikne od svojih navika, kuda će ovaj rob kada je tako navikao da zadovoljava nebrojene potrebe svoje, koje je sam izmislio? On je otuđen i šta se njega tiče celina. I došli su dotle da su stvari nakupili više, a radosti imaju manje.

fjodor lav tolstojevski mikajlovič-braća karamazov