Класичан пример замене теза ....
Овде је написано оно шта би требало да је радио С. Милошевић како би се оправдало
неуставно отцепљење и после етничко чишћење нехрвата из Хрватске, а Србија се прогласила агресором !!!

Да подсетимо,
то "протеривање Хрвата из Хрватске" довело је до тога да данас у Хрватској живи 90% Хрвата
а остале мањине изузев србске (око 4% ушта сумњам) сте свели на "подношљив ниво испод 1 %" 
Зато причајте о свему, али о људским правима и демократцији     

Иначе са Хагом ћеш убедити јавност како је правда на вашој страни 
Хаг је познат као "врх врхова и фул фулова" светског правосуђа 
Да тај суд није формиран деведесетих светско правосуђе би и данас било слепо, глуво и немо ...
Хаг је просветлио не само светско правосуђе већ и цео свет, државе, људе, мора, реке, планине ...
и мене на крају крајева 

Али најважније је да је он ударио камен темељац будућим међународним кривичним судовима
за будуће бивше државе којих ће нажалост једних, а на радост других, бити   

Мечка кад зађе улицом заигра испред свачије куће и оне приземне и оне на три спрата   

Драги СуперМарио

  То за шта "Хашки" суд оптужује Милошевића је једна ствар а шта се стварно десило је нешто сасвим друго. Прво пресуде никад нису донете тако да се предпоставка да неко није крив док се тврдње тужилаштва не докажу, стоји да Милошевић није оптужен за то што си навео. Оптужени су само они што су пристали на договор са тужилаштвом па су се после "бесили" по затвору кад су схватили на шта су пристали. А колико је тај суд објективан показује и пресуда Насеру Орлићу. Суд је основан на инсистирање Амера да би се оправдала агресија и бомбардовање СРЈ од стране американаца. Иначе у самој олуји је учествовала и Америчка авијација и инструктори који су обучавали хрватске војнике. Е сад ти сабери све ово па види колико је суд за бившу југославију правичан.

  А главни разлог грађанског рата у СФРЈ заборавља и тужилаштво и суд: Разбијање међународно признате државе, сецесија република. Ако тражите право да се одцепите морате уважити и право срба да се оцепе од вас.

  Свако ко је чинио злочине мора да одговара, срби за оно што су они чинили а хрвати за своје! Командна одговорност је термин смишљен да се оптужи комплетно руководство српског народа, а самим тим и цео српски народ. А шта је са Фрањом Туђманом и његовом командном одговорношћу? А шта са Алијом Изербеговићем?? Или само срби треба да "командно" одговарају?

  А што се тиче сребренице само ми неко мора објаснити где су преостали лешеви?! Ако је ископано 2000-3000 камо оних 8-10К лешева? И ових 3к су једва сакупили по читавој босни! у тај број од 8-10К улазе вероватно и сви они који су због ратних услова вољену босну напустили и отишли у свет зар не?

  Али све ово није битно за причу о РСК. РСК је била заштићена зона УН-а! Хрвати су напали и протерали а оне који нису хтели да оду УБИЛИ! Онда су опљачкали и попалили куће, свака прича о правди и демократији пада у воду после оваквих ствари. То се у демократији не ради тако, или сте о демократији учили од АМЕРА? Немаца? Енглеза, Холанђана? Па богами лепо су вас научили...

a, sta se vi uzbudjujete toliko...
tema nije Srebrenica, o kojoj ima zilion emisija, filmova, tekstova, tema, intervjua, cak i tema na ovom forumu...
tema je Oluja... o kojoj se jos uvek cuti... i cutace se jer nikoga ne zanima...

a.. ovi provokatori... dodju i odu... 

"Ja sam zagovarao da se bombarduje Srbija jos 1995." !!!-poznati srpski naučnik Stevan Dedijer, akademik "Dukljanske akademije nauka i umetnosti", za kojeg još niko u Srbiji nije čuo, a i ta njegova akademija je najobičnija ispostava CIA-e, sa vrlo niskim budžetom, jer svaka budala koja se u Americi otškolovala mora da otplati svoj lični dug tako što će kad za to dođe vreme i prilika da pljuje po svojoj rodnoj grudi. Šta bi ovoj izlapeloj matoroj drtini rekao onaj Vladimir Dedijer čto je sa "Dugmetom" pevao: PADAJ SILO I NEPRAVDO...Pljuni i zapevaj, moja Jugoslavijo, samo da nije pokojni, onaj što je jedan od osnivača RASELOVOG suda, najvišeg ljudskog  moralnog suda u istoriji modernog sveta. Vladimir, čak ni za ono što svi znamo da je Amerika uradila i radi, ne bi tražio da je bombarduju. Ovo ne znači da priznajem navode Stevana-"srbina" i da se protivim samo "njegovoj" ideji o bombardovanju Srbije. Ovako sumanut i očigledno naručen intervju nije morao sam ni da da, dovoljno je bilo da metne lovu u džep i potpiše blanko papir. A ovo primitivno prizivanje  95-te samo skreće pažnju i u crnogorskoj javnosti sa "Oluje" i zamenjuje teze, podmećući tezu o arhetipskoj srpskoj krivici za sve zlo ovoga sveta. Pa ako je i od cijasrbogorcakademikadukljanin a, mnogo je! Uostalom, pozdravila ga hrvatskogorsaka pesnička i istoričarska gromada i veličina zvana Jevrem Brković.

Za kim zvona zvone

Posle samo petnaest dana od svečanog obeležavanja sto pedeset godina rođenja Nikole Tesle, genijalnog naučnika, koji je svetom proneo slavu svog srpskog porekla i svoje hrvatske domovine, sve je krenulo po starom: toliko o uspomeni na čoveka koji je uspeo da pomiri čovečanstvo i iskonske prirodne sile, ali ne i nas.

Krajem jula, u sedište Gornjokarlovačke eparhije i na ruke episkopa vladike Gerasima, na novu adresu u iznajmljenoj kući na periferiji Karlovca (Vladičanski dvor u Radićevoj je zapaljen i srušen oko Božića 1992, nekoliko dana pošto je slična sudbina snašla i Sabornu crkvu), stiglo je jedno zanimljivo pismo. Valja ga citirati bez ispravki i ulepšavanja:

“Hrvatski list broj 95 objavio je natpis ‘Na zvonima u Smiljanu grb Republike Srbije’.

Žitelji Like i obližnjeg Gospića ovaj čin doživljavaju kao drsku provokaciju, stoga vam skrećemo pažnju da pod hitno date majstorima neka izbruse srpski grb i stave natpis kako vi kažete koji glasi: Hramu svetih apostola Petra i Pavla u Smiljanu daruje EPS povodom obilježavanja 150 godina od rođenja Nikole Tesle.

Gospodine Gerasime, vi dobro znate što je srpska vojska pod ovim grbom učinila u Lici i cijeloj Hrvatskoj. Ocjenjujemo jako provokativnim podgrijavati zlonamerne ljude i poticati na razmišljanja što znači srpski grb u Hrvatskoj. Hrvatski narod je jako alergičan na ovakove provokacije, a naročito hrvatski branitelji. Razmislite malo o brojkama srušenih crkava i drugih sakralnih objekata, staračkih domova, dječjih vrtića, bolnica, demoliranih spomenika, ubijenih ljudi, žena, djece, nemoćnih ranjenika i staraca.

To se nikad ne smije i ne može zaboraviti, stoga je svaka provokacija težak izazov na uzvrat.

Vaši ljudi počeli su vješati srpske zastave koje nisu hrvatskim ustavom dopuštene. Zašto? Tko je duhovni pokretač? Vi vjerojatno znate. Takvim pojavama stati ćemo drastično za vrat.

Ako ne skinete državno znakovlje sa zvona u Smiljanu, moramo se mi pobrinuti. Zaboravite Garašanovu ideju.”

Napisano u Zagrebu 25. srpnja (jula), a u ime hrvatskih branitelja (potpis nečitak)."


Teško osvajanje mira

Samo petnaest dana ranije u Smiljanu je svečano obeleženo sto pedeset godina od rođenja Nikole Tesle, genijalnog naučnika, koji je svetom proneo slavu svog srpskog porekla i svoje hrvatske domovine. Za tu priliku, u zaseoku Bužim, ispod brda Bogdanić, danas već na periferiji Gospića, obnovljeni su njegova rodna kuća i (pravoslavna) crkvica svetih apostola Petra i Pavla u kojoj je kršten, u kojoj mu je službovao otac i gde bi, da mu sudbina nije bila naklonjena i obdarila ga takvom i tolikom genijalnošću, i Nikola najverovatnije radio kao sveštenik.

Proslavu okruglog jubileja organizovala je vlada Republike Hrvatske, a doprinos ovom događaju svetskog značaja dale su SAD i Srbija: Hrvatska je za to izdvojila oko dva miliona evra, dok su Amerikanci dali isto toliko u dolarima. Srbija je za proslavu godišnjice rođenja Nikole Tesle namenila pola miliona evra: u našoj zemlji je izrađen i ikonostas, a Elektroprivreda Srbije je crkvi svetih apostola Petra i Pavla darivala dva zvona, koja su sredinom ove godine izlivena u livnici “Popović” u Beogradu, najstarijoj kod nas.

Naime, crkva bez ikonostasa koji odvaja oltarski deo, bez zvona koja svedoče da je hram božiji živ i da se u njemu obavljaju obredi, bez sveštenika koji će ih voditi, kao i bez naroda kojem su namenjeni - i nije crkva. Po ovim kanonima, crkva u Smiljanu nije postojala od 1991: ikonostas je bio razvaljen i spaljen, dok su ikone raznete, zvona s nje su skinuta znatno ranije, pop Dalibor Tanasić je zapravo mesni paroh u Korenici, a od nekoliko hiljada Srba u Gospiću i okolini, koliko ih je bilo pre raspada zemlje i rata koji je usledio, ostalo je samo desetoro (od kojih je petoro već prešlo u katoličanstvo, a ostali se klone svoje crkve da neko ne prozre da su pravoslavni, mada ni njihov strah od minskih polja posejanih oko Tesline rodne kuće, crkve i groblja nije bio manji)!

Sve hrišćanske crkve kao najveću vrednost i svoj konačan cilj ističu ekumenstvo, ili idealizovano zajedništvo bratskih hrišćanskih zajednica. Ekumenske su i poruke političara koje se razmenjuju između Beograda i Zagreba i pozivi izbeglicama da se vrate na svoja ognjišta. Sa tim u vezi je i nedavna nediplomatska ponuda svetog oca pape Benedikta Šesnaestog da poseti Srbiju.

Hrvati sve češće dolaze u Srbiju na provod, Srbi i češće letuju u Hrvatskoj nego pre, ponovo se uspostavljaju iskidane veze ili se grade nove… Možda ćemo i u Evropu zajedno, ko zna?

A onda, kao grom iz vedra neba, stiglo je pismo! Takvo kakvo je (zlokobno i preteće), poslato je ne vladiki Gerasimu, episkopu gornjokarlovačkom, već građanima Srbije i Hrvatske, svakome ko se drznuo da prenebregne i zaboravi nacionalizam i iracionalnu mržnju, zlehude pokretače svih naših sukoba.

Šmirglanje razuma


Ko se peo na zvonik?

Ali, da li se na zvonima smiljanske crkve zaista nalazi grb Republike Srbije, i ko se (zašto) peo na zvonik da to proverava?

- Na svim zvonima koja su izlivena u našoj livnici tokom poslednja dva veka ne nalazi se grb Republike Srbije, već onaj što je bio na štitu Nemanjića - objasnio nam je Jevrem Popović, vlasnik livnice “Popović”, šesta generacija porodice livaca. - Takva zvona se oglašavaju sa hramova širom Evrope, Amerike, Kanade, Australije, pa čak i na Aljasci. Mada, nikada niko nije stavio primedbu na grb porodice iz koje je ponikao naš najveći prosvetitelj Rastko Nemanjić, ili sveti Sava, koji je bio i prvi poglavar Srpske pravoslavne crkve. A ako nekome smeta svetac samo zato što je bio Srbin i zazire od grba starog devet vekova, onda mu ni Bog ne može pomoći. Ali, tako je uvek kada neko hoće da bude veći katolik od pape…

Grb (hrišćanske) dinastije Nemanjića je bio heraldička osnova za novi grb Srbije, jer se time ističe vreme nastanka i trajanje države. Takav grb se nalazi i na novoj svečanoj zastavi Srbije, ali on je na barjaku tek odnedavno, pa nikom ne može da budi ni lepe ni ružne uspomene! Pod tom zastavom sa grbom još niko nije ratovao, a ako Bog da sreće i pameti - nikada i neće.

- Moj sin je tri godine živeo i usavršavao se u Torontu, u Kanadi, kod jednog kolege livca, Hrvata rodom iz nekog sela u zaleđu Zadra, da mu ne spominjem ime - nastavlja majstor Jevrem. - Bio mu je kao otac, zaista predobar čovek. A lili su i zvona za pravoslavne hramove, ista kao smiljanska - sa grbom Nemanjića. To je tipik, uostalom, svuda u svetu.


Toliko o Tesli, zvonima i grbu. A kad je reč o Garašaninu, nema veze: sastavljač i potpisnik rečenog pisma očigledno nema pojma ni o istoriji.

U KNINU

U noći između 24. i 25. avgusta 2006. g. kamenovana je crkva Pokrova Presvete Bogorodice u Kninu. Nadležni kninski sveštenici su ovaj svetogrdni čin prijavili policiji, koja je na licu mesta izvršila uviđaj.

Počinioci ovoga svetogrđa su za sada nepoznati.

Eparhija Dalmatinska

Ekskluzivno za Glas javnosti bivši oficir UN u Kninu Klod Belerouz svedoči o "Oluji"

Namerno ubijali Srbe i uklanjali tragove

Belerouz: Nekoliko oficira UN prijavilo je Haškom tribunalu ratni zločin nad srpskim civilima i mene su intervjuisali, ali od toga ništa nije bilo

OTAVA - Major Klod Belerouz služio je u snagama UN (Unprofor) koji su, u skladu s Rezolucijom SB UN, 1992. raspoređeni u tadašnjoj Republici Srpskoj Krajini da bi nadgledali postignuto primirje između lokalnih srpskih i snaga vojske Hrvatske. Za to vreme je hrvatska vojska, uz pomoć američkih i nemačkih savetnika, konstantno gomilala svoje snage duž granice s Krajinom, da bi avgusta 1995. pokrenula operaciju "Oluja", radi zauzimanja otcepljene srpske oblasti.

Rezultat je najveće etničko čišćenje u tom ratu. Oko 200.000 Srba prognano je iz domova, više stotina je ubijeno, a hiljade su povređene jer su Hrvati namerno pucali na kolone izbeglica. U to vreme je major Belerouz, kanadski vojni inženjer, bio stacioniran u Kninu nešto više od mesec dana. Postao je svedok sukoba koji ga i danas proganja, a ekskluzivno za Glas javnosti on prvi put da govori o tome.

Da li ste bili svesni da će Hrvati krenuti u ofanzivu početkom avgusta?
- Da. Pre svega sam to zaključio gledajući šta se događa u sektoru - na osnovu pokreta trupa i načina na koji su Hrvati napredovali u BiH. Ali veče pre početka ofanzive primili smo u štabu u Kninu telefonski poziv, verujem iz glavnog štaba UN (u Njujorku), s upozorenjem da će Hrvati pokrenuti ofanzivu sutra u zoru.

Bili ste u Krajini i pre nego što ste stigli u Knin, i sad kad pogledate unazad, da li mislite da je tamošnja srpska vojska mogla da pruži veći otpor hrvatskoj?
- Ne. Naoružanje im je bilo veoma jadno. Osim toga, većina se povukla prethodne noći. Nisu ni pokušali da brane Knin.

Koliko znam, ni pukovnik Endrju Lesli (sada šef kanadske armije) ni general Alein Forend, tada vaši direktni pretpostavljeni, nisu nikoga upozorili da je Knin otvoren grad i da su u njemu samo izbeglice?
- Tako je.

Kad je počelo bombardovanje Knina?
- Mislim da je počelo u pet ujutro 4. avgusta.

Ali reke izbeglica i dalje su stizale u taj grad?
- Mnogo ljudi je pobeglo iz Knina noći uoči bombardovanja, kao da ih je neko upozorio. Odlazak je očigledno bio organizovan, a na dan bombardovanja izbeglice su počele da stižu. Neki su bili iz predgrađa, a neki iz unutrašnjosti.

Da li su ljudi ginuli?
- Da, video sam civilne žrtve.

Da li su ih donosili u bolnicu?
- Neke jesu, ali mnogi su ostavljeni da leže po ulicama.

Da li su posmatrači UN pokušavali da zaustave bombardovanje? Da li su pukovnik Lesli i general Forend učili nešto da Hrvate privole na prekid vatre?
- Kad je bombardovanje počelo, angažovao sam svoje inženjere da pojačaju zaštitu našeg štaba. Čuli smo od oficira za operacije da su u toku dana pokušali da kontaktiraju sa UN i sa NATO da odobre vazdušni napad.
   
Vazdušni napad na hrvatske položaje?
- Da.

Ali jedini vazdušni napadi su bili na srpske položaje.
- Ne znam za taj dan, ali dok sam služio u Hrvatskoj, američki i NATO avioni jesu napadali srpske snage.

Koliko je trajalo bombardovanje Knina?
- Celog dana. Prestali su u deset uveče i nastavljeni su sutradan, 5. avgusta, takođe u pet ujutro. Trajali su do, mislim, u 23, jer u ponoć su hrvatske snage opkolile naš logor.

Da li ste videli razaranja?
- Da, neke zgrade su bile uništene.

Ali tamo nije bilo vojnih položaja. Da li biste ocenili da je to bio napad na naseljenu oblast?
- Tako je. Video sam tela ubijenih na ulici pored našeg štaba. Shvatio sam da je tamo pala granata i video sam da kanadski i drugi vojnici UN stavljaju tela u vreće.

Da li su ubijeni bili civili?
- Da, mada je bilo i nekoliko vojnika... Otvorili smo štab za izbeglice kako bi bile sigurne, a i nekoliko srpskih vojnika je došlo. Rekli smo im da moraju da se prvo razoružaju. Neki su odbili pa su ostali pred štabom i bilo je žrtava među njima.

Šta se dogodilo kad su Hrvati stigli?
- Naši ljudi su tela poginulih stavili u vreće, video sam to. A hrvatski tenkovi su ih pregazili.

Namerno?
- Da.

Kako objašnjavate to što strani novinari, kad su ušli u Knin, nisu videli razaranje?
- Čim je ofanziva stala, videli smo mnogo vozila i građevinskih radnika koji su doneli građevinski materijal, staklo i ostalo, i popravili glavnu ulicu. Građevinci i mnogi ljudi su zamenjivali prozore, čistili najveće ulice i napravili veliku akciju raščišćavanja pre nego što su novinari ušli u grad.

Kao inženjer, da li biste rekli da su to naredili lokalni ratni komandanti koji su prosto mislili da grad treba srediti ili je to bilo organizovano?
- To je bilo isplanirano.

Kao deo ofanzive?
- Mislim da su ti ljudi išli iza vojske. To je bilo isplanirano.

Dakle, Hrvati su znali da će razoriti Knin i da će ubijati ljude, a takođe su znali da to treba da zataškaju od međunarodnih medija tako što će sve počistiti?
- Da.

Zna se da je došlo do napetosti između vojnika UN, u čijem su štabu utočište našle srpske izbeglice, i Hrvata. Kako je to rešeno?
- Pukovnik Lesli je pregovarao s hrvatskim oficirima, ali nisam video kako je to rešeno. Srpske izbeglice ostale su u Kninu jedva dve sedmice. Transportovani su u Srbiju.

Koliko ih je bilo?
- Blizu hiljadu.

Ali procenjeno je da je 200.000 ljudi tih dana izbeglo iz Krajine!
- Da, ali mnogo ih je bilo iz sektora sever i još više iz sektora jug.

Da li ste mogli da se krećete po gradu kad je hrvatska vojska stigla?
- Ofanziva je počela u petak i nismo mogli da izađemo iz štaba do srede.

A Hrvati su za to vreme pospremali grad?
- Da, još uvek su raščišćavali.

I držali su vas u štabu?
- Da, meni je među prvima bilo dozvoljeno da izađem jer su inženjeri pokušali da obnove vodovod i snabdevanje strujom.

Saznao sam da su neki oficiri UN tražili da prijave Međunarodnom sudu u Hagu za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije moguće ratne zločine? Da li ste vi priložili neki dokaz o tome?
- Intervjuisali su me.

Da li je to rezultiralo nečim, da li su vas zvali da svedočite?
- Ne.


Šokiran sam zbog Čekua

Oficir hrvatske artiljerije odgovoran za bombardovanje je Albanac s Kosova i Metohije Agim Čeku, odnedavno premijer Kosova. Nikada nije prozvan zbog slučaja u Hrvatskoj. Da li vas to iznenađuje?
- Šokiran sam time.
Dakle, videli ste šta je urađeno, koliko je razoreno, smatrate da je to bilo namerno i da tamo nije bilo vojnih postrojenja i otpora. Meta su namerno bili civili koji su bežali i tražili utočište?
- Da.
Vidim da se još uvek ježite od toga?
- O, Bože. Još uvek se naježim. I sad se preznojavam dok se prisećam.
   

Skot Tejlor (Espri de Kor)
Prevela i priredila V. Popović


Izvor: Glas Javnosti

jao interwieva, pitanje kilometarsko a odgovor:"da"
čuj tenkovi namjerno gazili mrtve i to u vrećama, možda su mislili da su unutra orasi?

i ko kaže da vojnici nisu ljudi, čovjek se znoji samo od sjećanja

Kamenjem po kući srpskih povratnika

Nepoznati je mladić nepozvan ušao u kuću Krste i Ružice Opačić i vikao: Vi ste klali Hrvate! Jeste, oboje ste klali Hrvate. Priznajte!

ZADAR - Nepoznati je mlađi muškarac u nedjelju oko 20.30 sati nepozvan ušao u kuću srpskih povratnika Krste (56) i Ružice (56) Opačić u Murvici Donjoj kraj Zadra.

Nakon kraće prepirke mladić je izišao iz kuće nakon čega je Opačić zaključao ulazna vrata. To je razljutilo napadača pa je kamenjem porazbijao stakla na vratima i udaljio se u nepoznatom smjeru.

- Taman smo sjeli večerati kad nam se na vratima kuhinje pojavio momak, mislim da nije stariji od 30 godina i pitao me jesam li taj i taj, rukovao se sa mnom i rekao mi svoje ime. Nisam zapamtio kako se zove, samo da mu ime počinje slovom S. Na lijevom su mu obrazu istetovirana ili nacrtana dva crna srca.

Odmah zatim počeo je vikati: ‘Vi ste klali Hrvate! Jeste, oboje ste klali Hrvate. Priznajte!’. Rekao sam ženi da zove policiju, a kad je ona uzela mobitel, on se počeo povlačiti prema izlaznim vratima. Ja sam ga tada izgurao i zaključao vrata. To je ga je razljutilo pa je kamenjem razbio staklo na ulaznim vratima. Rekao sam ženi ‘Gotovi smo!’ - ispričao je danas Krste Opačić.

Dodao je da su se on i supruga skrili u stražnjem dijelu kuće dok je nepoznati mladić lupao po kuhinjskim griljama. Kad je buka prestala, Opačići su provirili kroz grilje i vidjeli da se pali automobil skriven iza grma koji se nalazi ispred njihova dvorišta. Supružnici su potom nazvali policiju koja je došla za samo desetak minuta.

Opačići su od 1995. do 1998. živjeli u izbjeglištvu u Bačkom Petrovom Selu kraj Bečeja. U Hrvatsku su se vratili 1998. i do svibnja ove godine živjeli u Zadru kao podstanari u jednom podrumu. Prije četiri mjeseca obnovljena im je kuća i od tada su u Donjoj Murvici.

Materijalna šteta na kući Opačićevih iznosi oko 200 kuna. Zadarska policija danas je protiv nepoznatog počinitelja podnijela kaznenu prijavu zbog uništenja i oštećenja tuđe stvari te narušavanja nepovredivosti doma.

Krajišku uniformu nosio ‘jer je morao’
Krste Opačić priznaje da je nosio uniformu srpske paravojske, kaže, “onu koju su mu dali da mora nositi”, ali tvrdi da ni jednom Hrvatu nije nanio zlo te da to znaju i njihovi susjedi Hrvati iz Murvice.

- Nama susjedi pomažu jer znaju da živimo samo od socijalne pomoći. Jedan nam je susjed Hrvat nedavno darovao dvije kokoši i pivca. Da znaju da smo nešto skrivili, sigurno nam ne bi pomagali niti nam se javljali - kaže Ružica koja se dan nakon napada boji izići iz kuće. (N. Ra.)

Izvor:Jutarnji

Jooj krvati