Ne dopadaju ti se likovi odande, a zato ti se nomadi sa Tibeta dopadaju?

Ne trebaju nama neprijatelji pored nas samih. Znas ono: "Ne srbe na vrbe, vec srbe na srbe i resen problem..."

Ne bih nikome učinio zlo niti ljude iz RS mrzim-daleko bilo.Njihov pregrubi mentalitet mi ne leži,to je sve.Radio sam sa njima,sirovine su teške,ne vole Beogradjane, uvek smo se kačili-imam ne tako slatka iskustva sa njima. To je normalno,što mora svako da mi se dopadne?
 Kad me već pitaš za Tibetance-njih vrlo cenim jer su miroljubivi i praktikuju nenasilje što ostavlja dubok utisak na mene.

Vidi, ne treba generalizovati... Znam dosta bosancerosa koji jedu, seru i piju po beogradu, a pricaju sve najgore o tom gradu... Ili kad cujem na terazijama: "Dje si, jebem ti mater u sisu..."

E sad, zbog par govedara necu sve trpati u isti kos. Jes da nije tema ali mene apsolutno zabole za Tibet, dok nasi politicari cepaju Srbiju kao na pijaci, sigurno se necu brinuti o gladnima iz Etiopije i nezavisnoscu Tibeta. Kad postanemo Svajcarska i kad ne budem znao ko mi je predsednik, a ko premijer, kao svajcarci, e tada cu da se zalazem za svetski mir i ostale gluposti... (svetski mir, sta je to?)

  To je ono što misice stalno ponavljaju ko papagaji 

 E kad bi bili neutralni kao Švajcarska pa da putujemo svuda bez prokletog ulaska u Eu...

 Što se teme tiče,meni nikako nije jasno zbog čega niko ne odgovara za Oluju i Bljesak?
  Šta je to sa ovim svetom?Sve je otišlo u majčinu...Kakvo ono ludilo beše kad je Kina zaustavila proces slanja mirovnih trupa u Darfur kako bi sprečila genocid samo zato što dobija naftu od vlade Sudana...Kakav bizar.

Kako ti nije jasno? Pa nema dokaza... Ili jos bolje, pusti ti njih, fokusiraj se na srpske zlocine, na ostale ce se fokusirati njihove drzave...

 Pa ono kad pogledaš,svako treba da čisti ispred svog dvorišta...

tacno tako...pusti tibetance da pociste ispred njihovih dvorista.....ne...greska...kinezi ce im pocistiti

 Misliš-njih će počistiti(kao što ih već čisti),bukvalno.

Ccc,kako misliš da "čiste ispred svog dvorišta"?Da zarate sa Kinom?
Idi na tuširanje pa se vrati-usijao si se od ove vrućine 

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА - ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3, vladarsk@gmail.com
Тел. 3077-028
Бр. 843/08 – 17. јул 2008.
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Председик МИРКО ЦВЕТКОВИЋ
11.000 БЕОГРАД, ЊЕГОШЕВА 11
   Поштовани господине Председниче,
   Честитам Вам преузимање дужности првог министра у Влади Републике Србије и дозволите да изразим наду да ћете, у складу са својим уставним овлашћењима, посветити пажњу стотинама хиљада српских избеглица из Републике Српске Крајине и Хрватске у Републици Србији и онима који су у уточишту у трећим земљама – са српским пасошима.  Већина прогнаних Крајишника је примљена у држављанство Републике Србије и надам се да ћете, следећи Устав, законе Републике Србије и одредбе међународног права, штитити њихове појединачне и колективне интересе. Дужан сам да Вас подсетим да претходна Влада Републике Србије, на челу с др Војиславом Коштуницом, није показивала ни најмању бригу за прогнане Крајишнике и њихову покретну и непокретну имовину у РС Крајини и Хрватској, њихов статус и њихова права. Такође, није дозволила да се у Србији региструју Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству и није ангажовала дипломатију Србије да се заложи, у УН и другим међународним организацијама, да Република Хрватска врати Крајишницима уставна права из 1990. године, кад су у СР Хрватској имали државотворност – истоветну државотворности хрватског народа.
   Поштовани господине Председниче,
   Овог пута Вас подсећам на тринаестогодишњицу хрватске окупације РС Крајине и прогону око 80% Крајишника, обављену под називом „Олуја“ 1995. године. Овај датум – 4. август је Скупштина РС Крајине прогласила Даном геноцида над српским народом, па је, у том смислу, то и дан жалости. Биће обележен ове године, кад ће се у Цркви Светог Марка у Београду, окупити више хиљада Крајишника. После опела убијеним, Влада и Скупштина РС Крајине ће, као и руководства многих избегличких организација, с присутним Крајишницима, мирно прошетати до амбасада Хрватске и САД, а затим до седишта Владе Републике Србије и резиденције Председника Србије, где ће затражити да Хрватска отклони последице свог геноцида и етничког чишћења над Србима у РС Крајини и Хрватској.
   Поштовани господине Председниче,
   Желим да Вас обавестим да је претходних година, приликом крајишког Дана геноцида над српским народом, претходна Влада Републике Србије, преко надлежних министарстава и Комесаријата за избеглица, скрвнавила овај свети дан и ангажовала нека од удружења за избеглице, па су она приређивала на београдским трговима забавне програме – ангажујући фолклорне и друге забавне групе. То је било непримерно и грешно – па се надам да ћете учинити све да се ове године тако нешто не понови. Били бисмо Вам захвални ако бисте евентуалну намеру у вези с обележавањем овог тужног дана договорили с Владом РС Крајине у прогонству.
   Поштовани господине Председниче,
   С обзиром да органи Републике Србије, укључујући и Председника државе, од 2000. године, нису уважавали наш рад, ово писмо ће имати карактер отвореног.

ВЛАДА РС КРАЈИНЕ
Милорад Буха, премијер

Република Српска Крајина Прошло је шест дугих година од највећег етничког чићења у Европи од краја Другог светског рата (протерано је преко 233.000 људи). 5. и 6. августа 1995. године територија Републике Српске Крајине је у потпуности етнички очишћена од српског народа. Већина становништва је избегла, они који нису стигли или нису хтели измасакрирани су, као и њихови очеви и дедови педесетак година пре тога, од стране Хрвата. Зло, које је Ватикан стварао дуго и предано, уродило je плодом на прагу XXI века. 1054. године долази до коначног раскола у Хришћанској цркви. Управо је то година од које католици почињу са уништавањем “православне шизме”, или њеном привођењу “светој римској цркви” (ради се о начелима усвојеним у Ватикану). Темеље католичкој цркви је поставио неписмени Карло Велики (он је научио да пише тек крајем свог живота, а писао је дечијим рукописом) увређен избацивањем његових посланика из цркве у Витлејему (Општа енциклопедија “Larousse”, Вук Караџић 1973, Београд). Представници Карла Великог су најурени из цркве због погрешног читања Символа вере: “На Божић 808. године у Витлејему они су читали Символ вере и у Символу изговорили filioque, та јерес је запрепастила теолошки образовне источне калуђере и они су франачке монахе и ходочаснике одстранили из цркве” (Larousse, стр. 520). Filioque је нашло места на Западу још 589. године у Толеду када је краљ шпанских Гота, који су припадали секти аријанаца, приступајући Цркви изговорио filioque у Символу вере. Нико од присутних није запазио јерес, јер “теолошки слух није био развијен...” (исто, стр. 520). Чему је све то водило? Католички свештеници у Хрватској су не само пропагирали злочине над Србима него су и директно учествовали у масовним убиствима и наравно насилном покатоличавању. На пример, фра Сатана (Мирослав Филиповић Мајсторовић) у Јасеновцу, фра Сидоје Шолц, фра Влахо Маргаретић итд. О злочинима хрватског клера ће бити речи касније. Уз помоћ НАТО бомби, Хрвати су добили оно што нису успели ни за време Хитлера, етнички чисту католичку државу. Oво је прича о најмлађој, данас окупираној, српској држави која се сукобила са неупоредиво јачим противницима. Ово је прича и о њеном тријумфу који је мало њих очекивало, али и о издаји непораженог српског народа РСК од стране његове браће која су у то време столовала у Београду. Судбина РСК је најавила нова страдања српског народа, прво у РС, затим на Косову и Метохији и југу уже Србије, и коначно целој СРЈ. Попуштања и препуштања су довела до нових страдања, до нових егзодуса, а та лекција никако да се научи. И заиста, Београд се бранио у Книну, а Косово и Метохија на Книнском косову. Сада је то свима јасно. Српско домицилно подручје Најстарији подаци о Србима на подручју Книнске крајине и Далмације смештају их у VII век. Неки извори сежу и даље у прошлост, тако Фарлати наводи да су Срби у Далмацији били већ у IV веку: “...прије него што ће готово сва Далмација доћи под власт Славена, народ овај Српски већ од почетка IV века, а можда и прије, почео је био продирати у Илирик и Далмацију и заузимати у тим земљама поједине градове и села.” Константин Порфирогенит говори о томе да је книнско становништво било крштено за време византијског цара Ираклија (610-642), тј. за време формирања прве војне крајине (Срби су сколопили савез са Византијом односно Ираклијем о чувању њене границе од упада варвара са Запада). За подручје Лике сведоче Ајнхардови анали да су први Срби населили подручје Поуња и основали град Срб 822. године. Срби су тај простор почели насељавати и читав век раније. У Скрадин као српски град, долазе Грци из Шибеника на службу Божију будући да су њима цркве отете. Реч је о XIV веку (епископ Никодим Милаш, Православна далмација, Нови Сад,1901). Проф. др. Јован Илић у свом делу “Број и размештај Срба на територији авнојевске Хрватске” говори о српском првом и другом домицилном подручју. Прво подручје Срби су запосели приликом досељавања на Балкан (југоисточно од реке Цетине), а друго чине подручја Војне крајине, у којима Срби имају етничку већину и у којима живе већ 200-500 година. Срби су у та подручја за разлику од Хрвата дошли ненасилно и били су директно потчињени бечком двору. Политичке привилегије Срба од 1690, 1691. и 1695. су поново потврђене 1779. године (Екмечић, Срби на историјском раскршћу, СКЗ, Београд, 1999, стр.22). Ту независност су Срби плаћали крвљу бранећи Европу од турске најезде. Српске повластице у Војној крајини (1522.-1881.) су биле толике у односу на Хрватску (Хрватска је од 1102. под Угарском влашћу) да су се Хрвати досељавали на њену територију тражећи боље услове за живот. По тврђењу грофа Коловрата, Срби су у искључивој надлежности аустријске политике, Austriaco Politicum ac Domesticum, а српска нација је Patrimonium Domus Austriche, што значи да није никако Hungaricus provinciale (Дејан Медаковић, Срби у Бечу, Прометеј - Нови Сад, 1998, стр.19). За време велике сеобе под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем (Црнојевићем) многа ненасељена подручја Угарске су откупљена златом (нпр. у Славонији, итд.) како би се Срби населили на њима (види архив СПЦ-а). Арсеније III Чарнојевић је и отписујући дугове краљу купио земљу за свој народ (земљиште је у неким деловима било мочварно па га је пре насељавања требало исушити). Погледајмо сада шта о тим територијама говори Аустријска власт. Када су Хрвати покушали, не први пут, да потчине православно становништво 1790. године, одржан је српски сабор у Темишвару. Срби су тада примили поруку Аустријског цара Леополда II у којој се каже и следеће: “Што се мене тиче, држим да је српски народ, и пре рата са Турцима живео у Срему, Славонији и Бачкој, а приликом рата једнодушно у поновном освајању истих предела учeствовао, те и сада тамо живи, па да, стога, на те земље и највиш права има” (Слободан Јарчевић, Изгон Грка и Срба, ИПА Мирослав, Београд, 1998., стр.72). И још пре тога угарски Краљ Матија Корвин говори о томе да су Турци у периоду од 1459. г. до 1462. г. одвели из пограничних турских области дубље у Турско царство 200.000 људи. Због тога мађарске власти (Краљ Матија Корвин) наговарају Србе да населе празна подручја њихове краљевине и ослобађају их плаћања десетине (за разлику од Хрвата који нису имали ове повластице), како би били пример и другим Србима да се населе (Екмечић, исто). Исто тако, аустријски владар Леополд I издаје Србима 6. априла 1690. позивни манифест (Медаковић, исто, стр. 32). Николо Томазео пише (још 1847.) за народ Далмације да је везан не за Хрвате (“нема хрватске националне свести, културнији је...”), него за Србију са чијим становништвом има заједничке црте “чистог кавкаског, племена, велике лепоте тела и богате ведрине духа” (Екмечић, исто, стр.24). Прота Саво Накићеновић наводи да су Млечани помоћу српских ускока Јанковића, Смиљанића, Мочивуна, Синобада и других преотели Турцима Книнску крајину 1687. године. Срби се тада опет насељавају, а као пример Прота наводи харамбашу Радована Пријића који се населио са 34 породице на део опустеле територије Крајине. “На тај начин Книнска крајина поста једно чисто српско насеље” (Прота Саво Накићеновић, Книнска крајина, “Никола Пашић”, Београд, 1999, стр. 52). Има много и оваквих примера. Повељом Марије Терезије од 18.9.1698. због изванредног држања у борби са Турцима под Сиском, Срби добијају право уживања над селом Слабиња у Крајини. Павле Шафарик 1842. на карти словенских народа коју је објавио, као српско подручје означава: Србију, Босну, Херцеговину, Црну Гору, Далмацију, Војводину, Славонију и делове Истре. У Лондону сличну карту 1844. објављује Дејвид Уркварт (британски дипломата и писац). Никола Томазео у својој “Посланици Далматинцима” (1861.) истиче да је Далмација етнички српска уз постојање италијанских оаза. А Хрват Анте Кузмановић у својој посланици тврди да је Дубровник српски и да “у Далмацији Краљевић Марко није умро” (Екмечић, исто, стр.102,106). Чак и папа Лав XIII, јавно и писмено признаје да су Дубровчани Срби (Српско наслеђе, број 2, фебруар 1998, стр. 51). И дан данас, на острву Ластово певaју се песме посвећене Марку Краљевићу. Било како било, земљишне књиге се не могу негирати (види архив СПЦ-а). Зашто је створена Република Српска Крајина? Сада, када смо видели да су Срби од најстаријих времена власници земље на овим просторима (о чему су изнети само основни подаци) и да нису дошли као узурпатори, ваља објаснити зашто је српски народ на Светог Николу 1991. године створио РСК. Срби су тражили иста права која су била призната и другима, а њихово право да остану у заједничкој држави није могло бити мање у односу на право других да је напусте, будући да су Срби за разлику од Хрвата приликом стварања прве (1918.) и друге (1945.) Југославије имали својство конститутивног народа (ово начело је у складу са међународним јавним правом, о чему ће бити говора касније). Српски народ је створио РСК да би заштитио голи живот и спречио сопствено истребљење које су Хрвати спроводили још од Средњег века.