OKTOBAR 1864.


"POP-ROCK" br. 149; maj 1990.
piše: Aleksandar Prstojević

CRNI PLES BELE DUŠE

Oktobar 1864. je već na početku svoje karijere izazvao mnoge podele. Neki su ih dočekali kao jarku boju sivog rock'n'roll podneblja, drugi su ih napadali zbog "neiskrenosti".

Svestan neizbežnosti takvih reakcija, Oktobar je nastavljao svoj hod, iz albuma u album gradeći specifičan zvuk i stvarajući svoju publiku. Izgleda da se takav pristup muzici isplatio.

Goran Tomanović, gitarista Oktobra 1864, deluje zadovoljno dok, pijući kafu, u stanu njihovog izvršnog producenta Mirsada Krlještorca, objašnjava šta im se sve izdogađalo tokom protekle dve godine. Ni on sam, još uvek nije načisto sa muzikom koju je mesecima stvarao. Kako reče, trebaće mu još dosta vremena da se "nađe"...

- Od snimanja prošlog do snimanja ovog albuma prošle su dve godine. To je dosta dug period diskografske neaktivnosti. Možeš li mi reći šta ga je uslovilo?

- Ništa konkretno, jednostavno, mi o tome ne vodimo računa. Tek nedavno, kada smo trebali da ispišemo podatke vezane za album postali smo svesni da je od snimanja prethodne ploče prošlo dve godine. U studio ulazimo tek onda kada osetimo da je materijal toliko zreo da može da ide na vinil. Eto, ovog puta nam je bito potrebno dve godine...

- Kakav je, ovog puta, bio odnos diskografske kuće prema vama?

- Kao bend, sve smo u boljoj poziciji, poznatiji smo, Ijudi nas više zovu, više zarađujemo, ali do sada je važio princip: sve što zaradiš uložiš u snimanje i sam rad benda... Ranije je uvek bila frka sa PGP-om. Sada smo se po prvi put našli u situaciji da su nam ruke slobodne. Kada smo radili prvu ploču za .Jugodisk", Ijudi su se uplitali u naš rad, davali nam neke besmislene sugestije, predloge koji nas uopšte nisu zanimali, Nisu ukapirali da mi nismo ekipa kojoj se takve stvari mogu serviratl...

- Zbog toga smo drugu ploču uradili sami i odneli je u PGP RTB kao gotov materijal. Oni su dosta dugo razmišljali, jer im ništa nije bilo jasno... Kad su je izdali, u prilično malom tiražu, shvatili su da je to materijal koji ima svoju publiku. Morali su četiri puta da ga doštampavaju. To nije neki enorman tiraž, ali ipak pokazuje nešto... Zbog toga, valjda, ovog puta nismo imali nikakvih problema, ruke su nam bile potpuno odrešene. Konačno smo, posle šest godina rada mogli cool da uđemo u studio znajući da će ta ploča biti štampana.

- l ovog puta je produkclju radio Teodor Jani (Theodore Yanni)...

- Da. Ted je neverovatan čovek, jako je elastičan. On, kao da crpe energiju iz zvezda... Sada smo produkciju radili zajedno i mislim da je sve OK. On je čovek koji i energetski i mentalno iz tebe izvlači maksimum.

- U nekoliko pesama na ovom albumu gitara je zazvučala čvršće nego obično, a i cela ploča je koncipirana mnogo slobodnije...

- Ne znam... Možda sam ja, u međuvremenu, podivljao. Pre ulaska u studio nemamo preciznu ideju o tome kakav zvuk želimo. Imamo samo osnovnu konstrukciju, u najboljem slučaju, kod nekih stvari, zvuk koji priželjkujemo. Osnovni kriterijum za ostavljanje nečega na traci je bio kako se osećaš dok to sviraš. Verujemo da na taj način sem muzike ostaje usnimljeno još nešto... Zbog toga su ostale i stvari koje bi neki "klin-producent" nazvao greškom. Mi muzici ne pristupamo na skučen naćin. Mislim da je vreme nekih evolucionamih pokreta stalo. Ne postoje više radikalna dešavanja, rušenje starog i stvaranje novog. Sada se dešavaju sinteze u glavama Ijudi i u bilo čemu što ovaj civilizacijski trenutak daje. Slušajući raznovrsnu muziku vidim da su svuda samo neke sinteze. Ne preostaje nam, sada, ništa da izmislimo, ali zato možemo da doživimo.

- Stalno pevate o samoći i noći. U pesmi "Put" kažete: ,,Sam, dečko koga znam rastao je sam. Sada juri sam (...) želi noć da ga prati tu", a u "Twlglight" - "U gradu suviše tihom za mene - noć". Otkud ta opsednutost samoćom i mrakom?

- Stvari su u suštini jednostavne: postoji samoća i noć u kojoj svi mi živimo. Svima nam je ritam življenja obrnut... Ne želim da padnu teške reči, ali svi živimo sami. Ja sam, na primer, ovisnik o Ijudima. Nemam nikog - ni brata ni sestru. Valjda je zbog toga oko mene stalno mnogo Ijudi. Ipak, ostaje ono staro: ,Rodio si se sam i guraš sam". Od kada znam za sebe, to žestoko osećam.

danas sam ih cuo u kolima.. jes da ih i nesto ne varim ali su imali odlicnu produkciju.. cak i sad zvuce pristojno .. 

Grupu Oktobar 1864 osnovao je gitarista Goran Tomanović krajem 1984-te godine. Kroz grupu je prošao veliki broj muzičara do finalnog uspeha i pobede u kategoriji demo grupa na Mesamu 1986 godine, što je bio i povod za prvenac "Oktobar 1864". Album je snimljen tokom novembra i decembra 1986-te godine u studiju "O" u produkciji Saše Habića za Jugodisk. Grupa je bila u postavi: Tanja Jovićević (vokal), Goran Tomanović (gitara), Željko Mitrović (bas) i Ivan Zečević (bubnjevi), Dean Krmpotić (klavijature), Marko Lalić (saksofon) i ostala ekipa Branko Baćović (truba) i Nebojša Mrvaljević (trombon). Specijalni gosti na albumu bili su: Jova Maljoković (saksofon), Saša Habić i Bojan Zulfikarpašić (klavijature), Ljuba Ninković i Asim Sarvan (prateći vokali). Muziku i tekstove uradili su sami osim tekstova "Jutro" Strahinja Knežević, "Carte blanche" Zoki Milinković i "Nađi me" Four Tops (1966). Sa albuma bih pored hitova"Nađi me (Reach out I'll be there)" i "Carte blanche" izdvojio pesme "Muzika noći" i "Grad".

Drugi album "Igra bojama" snimljen je februara/marta 1988 godine u studiju "O" u novoj postavi sa Dejanom Abadićem (klavijature) i Vuk Dinićem (trombon). Na albumu su kao gosti svirali: Rex Ilusivii (emulator), Dragan Kozarčic (truba), Josip Kovač Jr. (saksofon), Theodor Yanni (gitara), Sanja Čičanović i Milan Mladenović (prateći vokali). Muziku i tekstove uradili su sami osim pesama "Čekam" i "Prolazi dan" koje je napisao Strahinja Knežević. Album su producirali Rex Ilusivii i Theodor Yanni a sa albuma bih pored hita "Sam" izdvojio pesme "Pratiš trag" i "Senke 2".

Tokom 1989 godine u grupu su došli Ljubinko Tomanović (bas) i Slobodan Andrić (saksofon). Po mišljenju čitalaca Tanja Jovićević je izabrana za najbolju pevačicu te godine. Grupa je svirala na koncertima sa Ekaterinom Velikom i radila muziku za film "Početni udarac". Početkom 1990-te godine u Zemunskom studiju "Pink" pripremili su materijal za treči album koji je snimljen u martu u studiju RTV Titograd. Pored novih članova na albumu su svirali: Deže Molnar (tenor+alt saksofon i klarinet), Dragan Kozarčić (trube), Anton Horvat (bariton saksofon), Milan Mladenović (prateći vokali), Blagoje Nedeljković (bubnjevi u pesmi Denis) i Ted Yanni (solo gitara u pesmi Crni ples). Produkciju su uradili zajedno sa Theodorom Yannijem koji je ujedno i bio snimatelj zajedno sa Bobom Stanišićem. Duvačke aranžmane uradili su zajedno sa Aleksandrom Dujinom. Sa albuma bih izdvojio pored hitova "Crni ples" i "Denis" pesme "E7/9" i "Osećam za tebe".
Grupa je prestala sa radom krajem 1991 godine sa oproštajnim koncertom koji je održan u SKC-u. 1997 godine City Records je objavio kompliaciju "Najbolje" na kojoj se nalaze 12 pesmama sa sva tri albuma.

Diskografija

Albumi:
Oktobar 1864 (Jugodisk 1987)
Igra bojama (PGP RTB1988)
Crni ples (PGP RTB1990)
Najbolje (City Records1997)

Izvor: BalkanUK

ono sto bih ja zaista volelea da znam: otkud takvo ime? Oktobar 1864?

stvarno odakle ime ?  :shock:

jedna od najboljiv grupa ex yu rocka, kog slusam vec dugooooooo !!!!  :D           

Oni su sve dobro sto je Beograd imao u muzici... Naravno ne mogu da ne pomenem EKV, Partibrejkerse, Sarla Akrobatu...Sumorne devedesete pamtimo po klubskim svirkama. Tanja je pevala u klubu Plato - odlican vokal, mocna interpretacija, briljantna muzicka pojava kod nas..Steta sto nije vise snimala.

Dobri su ... 

Svi članovi grupe rođeni su u mesecu oktobru 1964. godine. Samo su oduzeli jedan vek i ime je ispalo fantastično originalno...