Скупштина Србије завршила је данас рад, а претходно су посланици опозиције у напустили скупштинску салу незадовољни што у време предвиђено за постављање посланичких питања нису дошли премијер Мирко Цветковић и већина министара. Скупштина је данас усвојила Закон о забрани дискриминације који треба да успостави свеобухватан и интегралан систем заштите од дискриминације.
За закон, који је изазвао бурне реакције у јавности и који је био повлачен из скупштинске процедуре на захтев верских заједница, гласало је 127 посланика из владајуће коалиције и Либерално демократске партије.
Против закона гласало је 59 посланика, углавном опозиционих странака, али и посланици из Јединствене Србије који су део владајуће коалиције, као и један посланик Партије уједињених пензионера. Посланици Српске напредне странке нису учествовали у гласању.
Закон забрањује дискриминацију по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповест и с обзиром на здравствено стање.
Дискриминација је, према закону, забрањена и по основу политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Њиме је утврђена општа забрану дискриминације на начелу једнакости и прописује облике и случајеве дискриминације, као и поступке заштите од дискриминације.
Закон установљава повереника за заштиту равноправности као самосталаног државног органа, независаног у обављању послова утврђених законом.
Надлежност повереника је да указује на недозвољене облике понашања и да изриче превентивне мере опомене.
Повереника бира Скупштина на период од пет година, на предлог скупштинског одбора надлежног за уставна питања. Свака посланичка група има право да предложи Одбору кандидата за повереника.
За повереника може бити изабран држављанин Србије који је дипломирани правник, има најмање десет година искуства на правним пословима у области заштите људских права.
Закон предвиђа и судску заштиту од дискриминације, а прописано је да су казне прекршајне, у складу са Законом о прекршајима. Закон утврђује да свако има право да га надлежни судови и други органи јавне власти Србије ефикасно штите од свих облика дискриминације.
Сви су једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, а свако је дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације.
Облици дискриминације су непосредна и посредна дискриминација, као и повреда начела једнаких права и обавеза, позивање на одговорност, удруживање ради вршења дискриминације, говор мржње и узнемиравање и понижавајуће поступање.
Новчане казне за кршење овог закона износе од 10.000 динара до 100.000 динара.
Тај законски предлог повучен је из скупштинске процедуре 4. марта, дан пре него што је требало да се нађе на првој седници редовног пролећног заседања републичког парламента. У скупштинску процедуру враћен је након што су размотрене примедбе верских заједница.
Кључне примедбе верских заједница били чланови 18. и 21, који се односе на забрану дискриминације у погледу верских права и сексуалне оријентације.
Како је речено у Влади након разматрања примедби одбачене су примедбе верских заједница које би промениле карактер закона, а прихваћене су поједине сугестије и неки термини су прецизирани.
У члану 18. је прецизирано да се неће сматрати дискриминацијом поступање свештеника и верских службеника које је у складу са доктрином, уверењима или циљевима цркава и верских заједница регистрованих у складу са законом.
Из члана 21. избрисан је став три који се односи на транссексуалце, јер је његова суштина садржана у другим одредбама истог предлога у којима је предвиђена забрана диксриминације према родном идентитету и сексуалној оријентацији.
У члану 21, који је изазвао највише полемике, наводи се да је сексуална оријентација приватна ствар и да нико не може бити позван да се јавно изјасни о својој сексуалној оријентацији. Свако има право да се изјасни о својој сексуалној оријентацији, а дискриминаторско поступање због таквог изјашњавања је забрањено, пише у том члану.
Закон је један од услова за стављање Србије на белу шенген листу, а надзор над спровођењем закона врши министарство надлежно за људска и мањинска права.
Закон ће на снагу ступити осмог дана од објављивања у Службеном гласнику осим чланова који се односе на повереника, који ће се примењивати од 1. јануара 2010. године.
На Закон о забрани дискриминације поднето је укупно 446 амандмана, од којих је Влада Србије усвојила шест амандмана.
Највише амандмана, око 400, поднели су посланици Српске радикалне странке (СРС).
Посланици Скупштине завршили у среду пре поноћи дводневну расправу у појединостима о закону током које су посланици у предвиђеном времену које дозвољава пословник размотрили амандмане, а од којих је влада прихватила шест.
Министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић је, закључујући вишедневну расправу, рекао је да је ово један од реформских закона који ће бити донет са разлогом.
Он је поновио да је члан 18 предложен уз сагласност цркава и верских зајендица, а оспоравани члан 21 не даје ново већ штити постојеће право из Устава.
"Сви знамо да је Србија јака колико је људска и човечна, а овај закон томе доприноси," рекао је министар.
Посланици владајућих странака, осим Јединствене Србије, и посланици опозиционе Либерално демократске партије најавили су да ће подржати закон јер је он један од најзначајнијих прописа које парламент усваја и којим се гарантује заштита и једнакост свих осетљивих група.
Током расправе посланик ПУПС Константин Арсеновић најавио је да неће гласати за закон.
Остале опозиционе странке најавиле су да неће подржати закон, наводећи да је лош и неприменљив, а њихове критике биле су нарочито усмерене на решења која се односе на сексуалну орјентацију, тврдећи да се тиме фаворизују одређене групе у друштву на штету већине.
Суштина амандмана СРС, ДСС, НС и СНС односила се на брисање или измену одредби о праву да се слободно изражава сексуална орјентација што је дефинисано чланом 21.
Та решења највише су критиковали радикали наводећи да је хомосексуланост девијација која се не може стављати у исту раван са другим облицима дискриминације у друштву.
Овај пропис представља и последњи правни услов за стављање Србије на белу шенген листу.
Tema: 
