Osećaju se sposobnim, vrednim, energičnim... ali, ipak, četvrtina spiska na biroima za zapošljavanje otpada na - mlade. Bez radnog mesta je oko 180.000 najproduktivnijih stanovnika Srbije, pa je ova stopa crnja nego u zemljama okruženja.

Studiranje u nedogled, nedovoljno obrazovanje, slaba informatička pismenost, nedostatak prakse... samo su neki od razloga što mladi ljudi u Srbiji znatno duže i mnogo teže dolaze do posla od svojih vršnjaka u razvijenim zapadnim zemljama. U društvenim preduzećima zato je tek svaki treći radnik mlađi od 30 godina, a u preduzetništvu se oproba svaki deseti!

Đorđe Vuković, programski direktor CeSID-a, je u predstavljanju poslednjeg istraživanja na uzorku od 4.794 ispitanika, predočio da se perspektiva omladine popravlja i da su danas mnogo spremniji da rizikuju u poslu i da se ne nadaju radnim mestima u državnim firmama.

"Naprotiv, oni su spremniji da siguran, ali slabije plaćen posao u državnom preduzeću zamene za neizvesnost ukoliko postoji šansa da zarade veću platu", smatra Vuković, a prenose "Novosti".

Upravo iz činjenice da na tržištu rada bezmalo polovina mladog sveta ne prima nikakvu platu, a da 80 odsto zaposlenih radi u državnim firmama, država je rešila da podstakne privatno preduzetništvo baš među ovom starosnom strukturom. U to ime savez su sklopila dva ministarstva - omladine i sporta, sa kolegama iz ekonomije i regionalnog razvoja.

Prvi koraci već su pokrenuti pa se tako prijave za kredite mogu slati na adresu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja do 15. septembra. Dodeljuju se mladima do 25 godina, u visini od 5.000 do 15.000 evra, sa periodom otplate od tri do pet godina. Prednost imaju kandidati koji su prošli edukaciju za započinjanje sopstvenog biznisa koju je Ministarstvo omladine i sporta organizovalo u saradnji sa vladom Norveške.

Sopstveni posao vodi svega 20 odsto mladih ljudi. Ovo je izuzetno niska stopa pa je želja Ministarstva za sport i omladinu da republička vlada što pre usvoji i strategiju o karijernom vođenju mladih. Cilj ovog dokumenta je da se usklade apetiti tržišta sa obrazovnom politikom. Danas ne postoji nikakvo sistemsko planiranje kadra pa se dešava da Beogradski univerzitet svake godine “izbaci” hiljade stručnjaka koji premašuju svaku potrebu za tim zanimanjima.

Na konkursu za posao, fakultetsku diplomu može da priloži svega 8,6 postomladih ljudi. Većina, tačnije 62 odsto, ih je završilo treći ili četvrti stepen, dok ih 30 odsto nema završenu ni srednju školu


Izvor: MTS-Mondo

neki ljudi govore kako nas narod nista ne radi, cak i kad ima posao... ne kazem da je ovo daleko od istine, samo sto se takve stvari lako sankcionisu kod danasnjih privatnika... firme su pune kamera koje se nalaze na svaka 2 metra i koje pored toga sto sluze bezbednosti ili sprecavanju kradje, sluze i za nadgledanje zaposlenih... ovakve stvari me ne brinu mnogo... ako neko hoce da te otpusti, otpustice te i bez kamere...

problem broj jedan je los pristup privatnika prilikom intervjua za posao, pa tako privatnik trazi za posao npr. magacionera poznavanje barem jednog stranog jezika, po mogucnosti engleskog, poznavanje rada na racunaru, vozacku dozvolu b kategorije, barem srednju skolu, maksimalnu urednost, tipa kratka kosa i redovno brijanje (iz licnog iskustva), i po mogucnosti timski rad + maksimalna ambicioznost... i sve to za neku bednu platu koja je daleko od "nacionalnog proseka"... takodje neki privatnici praktikuju probno zaposljavanje na 3 meseca, pri cemu ti daje polovinu plate, a posle toga te sutne uz neko retardirano obrazlozenje, velik broj zaposlenih koje ja poznajem nisu ujavljeni, plate kasne, osobe preko 40 godina koje su izgubile posao tokom privatizacije jako tesko dolaze do novih radnih mesta, posao se jos uvek dobija preko veze, sto je karakteristika post-komunizma, i kao slag na tortu, socijalna pomoc i sindikati su nam jedna ogromna nula... meni ovo jos uvek lici na anarhiju gde je normalan posao i plata + normalan standard barem 2 decenije daleko...

opet s druge strane drzava ne olaksava mladima zivot jer su cene visokog skolovanja daleko od realne cene koju vecina gradjana moze da istrpi, a nedostatak prakse, zaostali sistem obrazovanja i politicka situacija nase zemlje, otezavaju zaposlenje mladih u inostranstvu...tu je i pokretanje sopstvenog biznisa uz podrsku drzave... naravno, nije svako spreman da se upusti u ovakve avanture....

takodje poredjenje nasih cena skolovanja, ili bilo cega drugog, sa cenama u zapadnoj evropi je totalni apsurd... da ne pricam o daleko boljem standardu, cinjenica je da su napolju sindikati mnogo bolje organizovani i da je socijalna pomoc daleko normalnija, a neka nasi politicari zale za mladima koje su sami oterali... neka se prvo organizuje drzava, pa ce onda  i narod... daleko je srbija od perspektivne zemlje...

Hah..da da tako sam lepo završila fax da bih sad radila kao kreten (bolje išta nego ništa)  kod gazdarice koja ..neeeznam da li ima i srednju školu ...   jer  u poslu moje struke za šta sam se i školovala  nema mesta...hmmmmmmmm  i posle nek neko kaže da nećemo da radimo i da smo lenji  ..pa ovakvih slučajeva ima milion  i za šta se mučiš tolike godine  onda nije ni čudo kad nas ubiju ovako u pojam