Ofšor-kompanija „Kempten“, registrovana na Kipru, najblaže rečeno, opljačkala je Srbiju. Ova firma, koja je kupila preduzeće „Tabako“ od Mika Brašnjovića koji je bio u poslovnim vezama sa bivšim direktorim „C marketa“ Slobodanom Radulovićem, za poreze duguje 1,5 milijardi dinara, a pritom je jedna od retkih koje su u 2010. ostvarile dobit od 7,2 miliona dinara.
„Kempten“ u Srbiji posluje u industrijskoj zoni ispod Pančevačkog mosta

Na spisku sto najvećih dužnika, „Kempten“ prvi upada u oči, što zbog visine duga, što zbog činjenice da je u pitanju profitabilna firma, registrovana u Nikoziji sa 500 evra kapitala. Na sajtu Agencije za privredne registre stoji da se firma bavi trgovinom na veliko električnim aparatima, ali i da je njen jedini vlasnik ofšor-kompanija „Kempten trading limited“ sa Kipra. Direktor je advokat, Grk Vorkas Mihails, a zakonski zastupnik u Srbiji Zlata Kecap.


Prema podacima Poreske uprave, „Kempten“ je 36. najveći dužnik u Srbiji i za poreze duguje tačno 1,53 milijarde dinara. Sa toliko bi, recimo, sve prazniji PIO fond mogao da obezbedi 64.000 prosečnih penzija u zemlji.


Kako „Blic“ nezvanično saznaje, „Kempten“ je kupio firmu „Tabako“ od biznismena Mika Brašnjovića, javnosti poznat po kupovini nepokretnosti „Beka“ po Srbiji. „Tabako“ je kupio 33 lokala iako su se na licitaciji prijavile i firme koje su nudile duplo veću sumu. Kako su mediji pisali 2006. godine, Brašnjović je bio u bliskim vezama sa tadašnjim direktorom „C marketa“ Slobodanom Radulovićem.


Navodno je novac „C marketa“, više od 20 miliona evra, prebacivan u Brašnjovićeve firme. Brašnjović je kasnije i uhapšen. Prethodno je „Tabako“ kupio BIM „Slavija“ za 2,2 miliona evra umesto procenjenih 5,1 milion.


Danas „Kempten“ u Srbiji posluje u industrijskoj zoni, u kompleksu starih zgrada ispod Pančevačkog mosta. Bez mnogo problema, reporteri „Blica“ su posle najave s portirnice ušli u prostorije firme na prvom spratu. Uobičajena kancelarija sekretarice - jedan sto, ormar, puno papira... Ubrzo je iz druge kancelarije izašla žena.


- Mi smo platili porez, ne dugujemo ništa, a račun nam je u blokadi poslednja tri meseca - neljubazno je rekla, ne želeći da odgovori na pitanje ko je vlasnik firme i čime se bave.


„Kempten“ je vlasnik i 0,72 odsto kapitala Beogradske berze. Direktorka Berze Gordana Dostanić nije, međutim, znala da nam kaže ko stoji iza „Kemptena“, a informaciju nismo dobili ni od Ivana Ristića, predsednika UO Berze, inače zastupnika državnog kapitala.


U Poreskoj upravi juče nisu stigli da nam pošalju podatke o strukturi duga i vlasništva „Kemptena“. Kako nezvanično saznajemo, ova firma je prilično složen slučaj, jer pored matične filijale na Paliluli, posluje na više lokacija po Srbiji.


- Radimo na slučaju. Račun firme je blokiran, a dug možemo da naplatimo samo ukoliko firma na njemu ima sredstava - kaže izvor „Blica“ iz Poreske. Na pitanje što se čekalo sa naplatom, naš sagovornik sleže ramenima.


Vladimir Ilić, jedan od direktora Poreske uprave do 2006, kaže da se može ići na prinudnu naplatu.


- Ukoliko nemaju sredstava na računu, onda nikom ništa jer je nemoguća prinudna naplata u inostranstvu. Tada bi Poreska mogla da im zapleni imovinu, ali pod uslovom da je u Srbiji i da je imaju - pojasnio je Ilić za „Blic“. On, međutim, ne krije da vlasti kalkulišu s naplatom dugovanja.
- Država često, zarad socijalnog mira, blagonaklono gleda na dužnike. Kada bi blokirala račune svim preduzećima koja ne plaćaju poreze, veliki broj ljudi bi ostao bez posla - dodao je Ilić.
Na pitanje kako se moglo dozvoliti da nas „Kempten“ opljačka, Miodrag Đidić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, rekao je da nadležne institucije rade sve što ima zakoni dozvoljavaju.

 
Poslovanje „Kemptena“

Godina     Dobit/Gubitak     Poslovni prihodi     Broj zaposlenih
2010.         +7,2                    24,9                     16
2009.         -0,17                    24                     16
2008.         +8,4                    24,5                     14
2007.         -11,2                    22,7                     12
 *Iznosi su u milionima dinara

Izvor: Blic