Off Topic Chat Room [Netemanje] :: Burek Blablaonica ~ Offtopic carstvo

Јосип Броз Тито

Јосип Броз Тито (Кумровец, 7. мај, 1892 - Љубљана, 4. мај, 1980), доживотни председник Федеративне Народне Републике Југославије и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије 1945-1980. По образовању бравар, Броз је био генерални секретар Комунистичке партије Југославије и потом партизанског Народноослободилачког покрета у Другом светском рату, једини вођа социјалистичке земље који се (1948.) супротставио вођству СССР, те један од оснивача и вођа Покрета несврстаних.

СФР Југославија се распала у најкрвавијем сукобу у Европи после Другог светског рата који је почео десет година након Брозове смрти.

Рад у Комунистичкој партији

У октобру 1920. напушта Русију[тражи се извор], у новембру се запошљава у Загребу[тражи се извор] где постаје члан КПЈ[тражи се извор]. Ради у[тражи се извор] Великом Тројству код Бјеловара (1921.-1925.), бродоградилишту у Краљевици (1925.-1926.) и фабрици вагона у Смедеревској Паланци (1926.-1927.), одакле је отпуштен као "комунистички агитатор".[тражи се извор] У Загребу је у мају 1927. изабран за секретара Обласног одбора Савеза металаца, а у јулу 1927. за организацијског секретара Градског комитета КПЈ-Загреб. Ту се наметнуо као вођа “антифракцијске политике» (политичке струје међу комунистима која је захтевала прекид идеолошких спорова), а ту његову политику је у априлу 1928. подржала и Коминтерна.

Крајем јуна 1928. води противрежимске демонстрације поводом убиства вођа ХСС-а у београдској Скупштини. Ухапшен је у августу 1928. као потенцијални комунистички терориста и осуђен на 5 година робије, коју је издржавао у Лепоглави и Марибору. У јулу 1934. одлази у Беч, где је укључен у ЦК КПЈ; тада узима псеудоним Тито. Од фебруара 1935. борави у Москви, ради у Коминтерни (користи се псеудонимом Валтер). Крајем 1936. враћа се у Југославију и управља деловањем партије у земљи; 1937. оснива КП Словеније и КП Хрватске како би у стварности уозбиљио политику Коминтерне о споју «класног и националног„. Након хапшења Милана Горкића (правим именом Јосип Чижински), секретара КПЈ, 1938. у СССР-у, преузима вођење КПЈ. У августу 1938. долази у Москву, а почетком 1938. Коминтерна га и формално потврђује за генералног секретара КПЈ. Броз је по повратку у земљу провео још снажнију бољшевизацију ионако догматски правоверне КПЈ инсистирајући на идеолошкој монолитности, војно-партијској стези, уз ширење мреже партијских ћелија те догматском и идеолошком обрачуну с “ревизионистима„ окупљеним око Мирослава Крлеже и часописа “Печат„ (што је уследило након неуспеха да писца придобије за снажнији стаљинистички курс, а против сабласти “троцкизма„, глобалне комунистичке јереси која није ни постојала међу хрватским комунистима). Такође, сменио је вођство КПХ јер је на изборима 1938. подржала листу ХСС-а и Влатка Мачека, што је оцењено као “буржоаско скретање». На V земаљској конференцији КПЈ у Загребу у октобру 1940. саставља ново вођство КПЈ и излаже стратегију комунистичког деловања, темељену на оружаном устанку као начину освајања власти и совјетском типу федерације као моделу организације државе. Након напада Немачке на Југославију оснива у Загребу 10. априла 1941. Војни комитет за пружање отпора силама осовине. На његов је потстицај Политбиро КПЈ 4. јула 1941. у Београду донео одлуку о дизању оружаног устанка.

По властима СФРЈ[тражи се извор] хрватски комунисти су нешто пре, 22. јуна, основали Сисачки партизански одред, што је службени празник антифашистичке борбе у Републици Хрватској[тражи се извор]. Ова теза је оспоравају и са српске[тражи се извор] и са хрватске стране[1].

Антифашистички устанак против усташких власти НДХ на подручју Социјалистичке Републике Хрватске у оквиру СФРЈ, су подигли Срби становници српског села Срб у (Лици) Крајина, 27. јула 1941. Устанак је подигнут на иницијативу и учешче Срба који су се на тај начин бранили од усташког терора који је НДХ са Антом Павелићем на челу спроводила против српског, јеврејског и других нехрватских народа. (в. Логор Јасеновац).

У Другом светском рату је вођа комунистичког партизанскога покрета отпора и главни организатор стратегије и тактике партизанског типа ратовања[тражи се извор], као и политичких одлука које ће обликовати будућу Југославију на развалинама уништених осовинских савезника и спречити обнову монархистичке карађорђевићевске Југославије. Детаљи тока Другог светског рата на подручју Југославије (с нагласком на НДХ), дати су на спољашњем линку који је сажетак рада хрватског историчара Душана Биланџића.

Izvor: Wikipedia

@sarma Smile

fabrichki feler