izvor : Politika

Оне дугују више од 120.000.000 динара и то без камате и додатних неизмирених обавеза које су последица блокаде, подаци су које је „Политика” добила од Народне банке Србије



У чељустима блокаде тренутно се батргају 64 основне и средње школе у Србији са укупним дугом од 120.106.365 динара. Међутим, колико заиста дугују може само да се наслути, али не и да се прецизно израчуна, јер се због блокаде дугови неумољиво гомилају свакодневно.

Поменути бројеви су последњи подаци које је „Политика” добила од Народне банке Србије, куће која је у обавези и једина овлашћена да врши принудну наплату са рачуна дужника и представљају само број потпуно блокираних школа и почетни дуг због којег се сав новац са рачуна школе под принудом црпи за измирење задужења.

То не значи да се на рачун који је под опсадом надлежних за наплату дуга не може уплаћивати новац. Међутим, кућама знања које су у блокади не стижу ни финансијска средства која иначе следују школама за редовне месечне трошкове, да не би отишла за оно за шта нису намењена – отплаћивање дуговања.

Руководиоци блокираних школа признају да без помоћи локалне самоуправе или државе, не могу да изађу из дужничког лавиринта, јер се неизмирене обавезе непрекидно умножавају. Ево како: на основицу дуга гомилају се камате, не стижу паре за струју, воду, комуналије, грејање, а стижу опомене пред искључење са мреже.

Школама у блокади не уплаћује се ни новац за јубиларне награде просветним радницима, који их зато туже, добију спор и укупно дуговање школе додатно увећају и за судске трошкове.

Без прихода за материјалне трошкове школе немају за дневнике, креде, сунђере, сапун, а камоли за усавршавање наставника. Живе углавном од ђачког динара, донација добротвора и спонзора.
Дужничким ропством сатеране у ћошак, поједине школе су као Средња економска „Светозар Милетић” из Новог Сада, посезале и за распродајом своје имовине.

Молба бившим и садашњим ученицима и пријатељима школе да уплатом добротворних прилога на школски рачун потпомогну деблокаду није допринела да се обезбеди довољно пара да се школа ратосиља дуга, баш као ни покушај продаје школске имовине.

Без основних услова за рад запослени су, недавно, одлучили да штрајкују. Часови ће, кажу, бити скраћени на 30 минута док градска власт не испуни обећање и помогне да се рачун школе одблокира, јер наставници и око 2.200 ђака, осим што немају креде и сунђере, непрестано стрепе да ће школа остати и без струје и грејања.

Мало је вероватно да ће ђаке и наставнике новосадске школе утешити сазнање да „Светозар Милетић” није најзадуженија школа у Србији: Београдска Графичка школа је већ пет година блокирана због 26.792.007 динара и тренутно је прва на неславној листи дужника.

– Графичка школа је урушена неразјашњеним марифетлуцима од пре десет година. Скупоцене машине за практичну наставу су ушле у школу и изашле из ње, тако је све почело. Случај је на суду и очекујемо да ће ускоро бити подигнута оптужница против одговорних. А због петогодишње блокаде Графичкој школи нанета је штета у вредности од 130.000.000 динара, колика су укупна потраживања када се саберу нагомилани дугови. Само за грејање школа дугује 22.000.000 динара, и има бар још 30.000.000 динара неплаћених рачуна за струју и воду, јер на пословни рачун за материјалне трошкове новац не стиже због блокаде – сведочи за наш лист Велибор Божовић, директор Графичке школе.

Снежана Ђорђевић, директорка Основне школе „Свети Сава” у Баточини, у којој образовање стичу деца из 11 насеља и која никоме не дугује ни динар, уверена је да је у Србији већина школа у блокади зато што локалне самоуправе нису измириле своје обавезе према њима и истиче да без обзира на блокаду запослени у школи редовно примају плату.

– Школе се, у начелу, финансирају двојако: запослени добијају плату из републичког буџета, а све остало, финансирају локалне самоуправе. Конкретно, наша школа месечно плаћа превоз радника и деце 550.000 динара, а 410.000 динара комуналије, грејање, воду и канализацију. То је скоро милион месечно само за најпотребније. Измирење обавеза зависи од тога да ли локална самоуправа има новца, да ли је планирала средства за школе, а потрошила на нешто друго – објашњава за наш лист Снежана Ђорђевић.

А колико школи месечно од локалне самоуправе следује за материјалне трошкове зависи од више фактора: колико има ђака, да ли је основна или средња, мала или огромна, ако је стручна то подразумева и новац за материјал за практичну наставу...

Основна школа „Олга Петров” у Падинској Скели има девет трошних здања и 900 ђака, блокирана је од марта 2010. године, што значи 45 месеци није примила по 200.000 динара колико школи, по речима директорке Зоре Бјелогрлић, месечно следује за материјалне трошкове.

Где завршава сав новац који се планира за основне месечне издатке свих школа, али им се не уплаћује да не би принудно „испарио” за деблокаду?

– Тај новац остаје у буџету и користи се у друге сврхе – сагласни су директори школа у блокади.
Миленија Симић-Миладиновић

Не смеју ни кров да поправе

Колико је Графичка школа спутана у блокади, директор Божовић дочарава и следећим примером: Градски секретаријат за образовање обезбедио је 1.800.000 динара за санацију крова који прокишњава, али тај посао није урађен, јер би новац за реконструкцију био конфискован за отплаћивање дуга чим би легао на школски рачун.

– Сређивање крова је неопходно, јер недавно, само пуком срећом, није било никога у једној од школских радионица када се са плафона обрушио малтер који је могао озбиљно да озледи ученике да су у том тренутку били на пракси – објашњава директор и не крије да школа наизглед без проблема ради захваљујући ђачком динару, издавању простора, донацијама добротвора и спонзора без којих би, као што је пре неколико година било, у тоалетима уместо тоалет папира и даље стајала хрпа исцепаних новина.

Ја реко штрајк.