15.12.2013 Beograd

Praznična euforija sve se više oseća na ulicama. Uskoro će radnje biti pune kupaca, a kriterijumi šta je zaista potrebno da se kupi padaće pred naletima ‘akutnog konzumerizma’.

Trenutak je da razmislimo šta nam sve radi potrošačko društvo.

Nemojte biti zavisni o stvarima: Što manje stvari imate i zavisni ste od njih biće vam lakše ako jednom sve finansijski pođe po zlu jer ćete se mnogo lakše nositi s time. Prema studiji koju je vodio stručnjak za opsednutost potrošnjom, profesor Erik Rindflejš, upravo je to loša strana materijalizma jer smo naučeni mnogo da imamo i u trenutku nazadovanja, gubitka standarda i odricanja još se teže nosimo s nevoljama koje su nas snašle.

Stvari pogoršavaju stres: Istraživanja kažuda ljudi opsednuti stvarima u stresnim situacijama odlaze u krajnosti koje nikako nisu dobre za zdravlje. Još više šopinga, još više stvari i kompulzivno kupovanje povećava stres, a mentalno zdravlje čoveka stagnira ili se pogoršava. Nove cipele ili nakit neće rešiti onaj pravi uzrok stresa i neugode.

Novac uništava veze i ljubav: Ljubav prema novcu i materijalizamu može imati negativan uticaj na brak i veze. Studija je pokazala da su u braku bili srećniji parovi koji su manje marili za novac i materijalizam.

Bogatstvo nije uslov za sreću: Profesor Tim Kaser sa univerziteta Knok objašnjava da ljudi koji u centar svog života stavljaju finansijski uspeh i materijalizam nisu sposobni posvetiti se drugim oblastima u životu od prijateljstva do ljubavi i veza. Dodaje da zapravo famozni američki san o uspehu ima tamnu stranu budući da zbog njega sve drugo ostavljamo po strani i na čekanju.

Radna etika: U poređenju sa svojim roditeljima, današnja mladež daleko više naginje bogatstvu i materijalizmu. To je pokazalo istraživanje univerziteta u San Dijegu. Oko 62 odsto mladih školaraca kaže da je novac itekako važan. Jednako tako, čak se 39 odsto mladih izjasnilo da nije važno koliko se naporno radi.

Konzumizam ljude ne čini srećnima: Stručnjaci sa univerziteta Illinois pod vođstvom psihologa Eda diener zaključuju da opsednutost stvarima dovodi do hroničnog nezadovoljstva u životu. Ljudi se izgube u začaranom krugu i nikada im nije dosta, a svi su ti ciljevi isprazni jer se sastoje od stvari.

autor: VPS   izvor: Tportal/Novi Magazin   

zivite od ljubavi i ne placajte nista sem poreza, weeeeee hipiji su vaskrsli, vaistinu 

Што људе за рад плаћају у новцима...треба у загрљајима...ипак ствари и злочести новац погоршавају стрес и уништавају везе и љубав...

kako ide ona stara narodna

kupujemo stvari koje nam netrebaju, novcem koji nemamo, da bi smo impresionirali ljude koje ne volimo.

Слажем се са Аријадом. Нису мале паре које се бацају на непотребне ствари, поготово око Нове године.

nova graficka, napajanje, memorija, monitor, bezicni mis i tastatura nepotrebni?

ne najbolje u tv da gleam...fakin sulejmana...

To su potrebne stvari, ne nepotrebne.

Човјек је у основи животиња. А капиталистима су само одријешене руке да обилато експлоатишу све људске мане и слабости.

Previse hipi za moj ukus.  

Mada je tekst u pravu da ljudi treba da se osvete necemu visem osim samo materijalnom. Sto ne znaci da je ta materijalna komponenta toliko nebitna vec da bi trebalo da imaju i ostale komponente osim nje...

Pa to ti je ono - imas kintu i izmislis potrebu.

"Ljubav za novcem je koren svog zla".

"Postoje dva nacina da se osvoji i porobi nacija. Jedan je pomocu maca. Drugi je pomocu duga." Dzon Adams (1735-1826)

"Niko nije tako beznadezno porobljen, do onih koji uzaludno veruju da su slobodni." Johann Wolfgang von Goethe



Ako neko, slucajno, pokusa da dovedete u pitanje monetarni (ekonomski) sistem na planeti Zemlji, koji je poprimio razmere religije, vere, rizikuje da, u najboljem slucaju budete okarakterisan kao "Utopista". Zapravo, monetarni sistem je nista drugo to tvorvina coveka (nestalnog je, prolaznog karaktera).

Kapitalisticki Malogradjanin* je ucen da trosi, ucen je da unistava, ucen je da eksploatise, ucen je da trosi i vise nego sto mu treba, ucen je da je jedini moguci nacin zivljenja rad (posao) za nadoknadu u vidu novca. Ucen je da odrzava ciklicnu potrosnju, ucen je da brine iskljucivo za svoje dupe, jer kapitalizam kaznjava i ne trpi solidarnost!

Kapitalisticki Malogradjanin ne zna da se profit, u danasnjem drusteveno-ekonomskom sistemu nalazi u stvaranju problema, a ne u njihovom resavanju!!

Kapitalisticki Malogradjanin je ucen da trosi i ono sto ne mora, jer je ubedjen da time "pospesuje (nekakvu) ekonomiju".

Kapitalistcki Malogradjanin vise nema potrebe, vec ima zelje, koje mu se vestacki usadjuju od rodjenja, putem "marketinga", "menadzera", "ArPiova", "PiArova", putem obrazovnog sistema, politike, religije (ili onoga u sta se ta pretvorila), drustveno-socijalne situacije uopste.

Kapitalisticki Malogradjanin je ubedjen da medjusobna konkurencija i trka za novcem vodi ka opstem boljitku, iako ga realnost na svakom koraku demantuje. Tako je ucen.

Kapitalisticki Malogradjanin misli da je pohlepa prirodno stanje coveka, odnosno ne poseduje mehanizme kojima moze da prepozna sta dovodi do pohlepe.

Kapitalisticki Malogradjanin, usled sopstvenog stanja svesti, koje je izazvano neprekidnim bombardovanjem kapitalisticke propagande, nije u mogucnosti da prepozna sustinu problema. Ucen je da problem resava povrsno, odnsono da problem vidi tamo gde mu kazu da jeste, a ne tamo gde zariste.

Kada Kapitalisticki Malogradjnin cuje za neke druge ideje, kako bi drustvo moglo da se organizuje, njega to iritira, pocinje da se joguni, jer ne razume da ptica nije sve sto leti. Ubedjen je da je kapitalizam (nekakvo "slobodno trziste") jedini moguci nacin i pored cinjenice da: 1% populacije poseduje 40% bogatvstva na Zemlji, da 80% ljudi na planeti zivi na ispod 1 dolar dnevno, da 30000 dece dnevno umire od gladi. Njega to bas i ne zanima, sve dok moze da trosi, jede k'o stoka, unisti, zajebe, sve dok ima najnoviju, 3345. generaciju ultra-modernog-vrh-vrhova 123G, 10 milijardi piksela samsung Galaksiju, koji moze da skenira donji ves komsinice od preko puta i koji se otvara na "Sezame, otvori se!". Za njega je to zivot, sta drugo moze da bude??

*KM-Kapitalisticki Malogradjanin, velikim slovima, osobina koja je postala deo nas, deo nase licnosti, deo onoga sto nas obelezava, nasilnim putem implementirana osobina.

U licnoj karti treba da stoji "Pera (Kapitalisticki Malogradjanin) Peric, a na celo da mu utisnu bar kod, da se raspoznaje u gomili. To znaci da je podoban za sistem i da ce sistem i Pera biti na "prst u dupe" (naravno zna se ko kome prst u dupe, ali Pera to ne zna "zbog radi toga skracenice KM").

Problem soping-manije koja vam isteruje pare iz dzepa resava se jednostavno - imanjem mnogo para. 

U tom slucaju cak i da nakupujete nepotrebne stvari nece vam predstavljati neki problem.

Капитализам је проблем демократије. Зашто капитализам није дивљао у друштвима попут СССР-а или трећег рајха ?

Zato sto su to bila najgora moguca uredjenja, dehumanizujuca... ne mogu da verujem na sta ja odgovaram. 

Gambino,
Kako nije divljao? Pa gde ces veceg kapitaliste od Hitlera? Logika fasizma (velika riba jede malu ribu ili unisti konkurenciju) je logika kapitalizma, Socijalni Darvinizam. Istorija fasizma je istorija kapitalizma. On (Hitler) jeste sprovodio ideje svojih finansijera (HG Farbena, Rokfelera, Henri Forda, Hugo Bosa...). Saveznici nisu bez veze mimoisli fabrike u nemackoj kada su je bombardovali.

Hitlerova ekspanzija na istok je samo prethodnica danasnjih imperijalistickih pretenzija SAD-a i Britanije na "zivotni prostor". Kapitalizam mora da unistrava i da osvaja, sve dok ne dodje u situaciju da vise ne moze i onda pocinje da "jede" sam sebe.

SSSR je bio komunisticka (socijalisticka) tvorevina. U sustini, radilo se o varijaciji kapitalizma. Kapital upravlja drzavama, a ne obrnuto. Iznad svega, stiti se "kapital", odnosno interesi onih koji poseduju "kapital". Tzv "komunizam" ima banke, novac, fabrike, radno vreme, organe represije, pisane zakone...kad pogledas sve u svrhu zastite kapitala i organizacije rada.

Kapitalizam je pre svega problem ekonomije zanosvane na oskudici.