pa verovatno u brzini , svakome se desi.....vrlo interesantna tema , stvarno ima nekih ljudi sa kojima bih trebao da stupim u kontakt ponovo.........

Па јесте, као што рече и @kolestan, сматрам да је ово доста занимљива тема за разговор, са тим циљем сам је и отворио...

И то је свакако нешто што сви искусе током живота, самим тим, могу што квалитетније и да одговоре 

Није у брзини него жаргоски, шта тебе боли к*ц како се ја изражавам и којим "језичким ужасом" говорим?
У писаној форми се размак не ставља и иза и испред запете или зареза већ само иза, ал' боже мој, свако своје "ужасе" показује на овај или онај начин, било из чистог просеравања или очигледног "силовања" језика или писма...........


Реченица почиње великим словом, о пресветли борцу против силовања...........

De, nemojte kvariti ovako lepu temu prepucavanjima oko pravopisa.

Ма нема везе избрисаћу пост ако треба, извини стварно, дечко мало решио да се искења боже мој свако има лош дан.........

 

Тема, мојих пар људова су ми ортаци још из основне или са факултета а ове из средње скоро да не виђам уопште, под "скоро" мислим једном у 2-3 године

Хвала бамбина  

@ тема

Размишљао сам о томе да ли долази до раздвајања међу људима само зато што се њихови животни путеви разликују?
Мислим, некако делује логично, али и не, када се види да остају чак у истом насељу, улици, стану... А опет се изгуби интересовање за дружење.
Зар је то дружење било толико површно да би довело до одвајања, потпуног брисања из свести? Зар је било само из чисте "осуђености" једних на друге у једном животном периоду?
Наравно, то не важи у сваком случају, негде је неслагање у свим аспектима очигледно, а негде се човек запита како је могло да дође до разилажења.

Поткрепићу своју теорију једним личним примером :

Мој најбољи друг из основне, са којим сам буквално речено проводио 10 сати дневно заједно, и који ми је био као брат, једноставно је то све заборавио као да му је избрисано из свести, од када смо отишли у средњу школу. Напомињем, а важно је за причу, да смо нас двојица чак уписали исту гимназију, и доспели у одељења једно до другог!  
Ето колико је живот непредвидив и неразуман  

jeste 


nije mogao vishe da prepisuje od tebe domace zadatke pa si mu postao nepotreban 

Има и ту истине, видиш нисам о томе размишљао 

Скоро сам ступио у контакт са ортаком из средње, било ми је баш драго једно време док нисам схватио да се није променио ни делић од времена када смо се дружили. Дечко је ладно слагао своје да иде на неки битан пут због посла како би му дали паре његови да се зајебава три дана у истом граду и баханалише са ортацима од ујутру до увече. Идиотизам преко сваке границе, а то је само врх брега.............ето трпео сам га док није мене почео да увлачи у те његове зајебанције....

I meni se dešavalo da sretnem neke od ljudi sa kojima sam nekad bila dobra, i da shvatim da su totalno ostali u istom fazonu kao tada (a to su te godine kada i za jednu godinu i te kako sazriš, pa sledeće više, pa više...), što me je i najviše udaljilo od njih, jer sam imala osećaj da razgovaram sa nekim ko je još uvek u srednjoj školi, a očekivala sam da je makar malo porastao u međuvremenu.