Можда је наслов теме мало рогобатно осмишљен, али ћу пробати да објасним.

Да ли вам се догађало у животу да просто изгубите везу са људима са којима сте некада били у пријатељским односима, проводили квалитетно време заједно, једноставно речено, са којима сте процентуално највећи део свог времена, делили?

Нисам баш компетентан да судим о овоме, пошто имам 18 година, нисам много тога прошао, али када погледам, чак и оне особе које су ми у најближем комшилуку, а које се могу окарактерисати као горе наведени пријатељи, су некако, отишле својим путем... Не физички, већ ментално. Суштински, као да их више не познајем.

Да ли је баш школа та линија одвајања, или можда друштво?

Поенту сигурно схватате, али разлог отварања теме још нисам изнео, а он је у ствари следећи:

Чини ми се да се можда превише трудим да одржим контакт са свима који су ми били драги (пре 5,6 година), тако што их зовем на пиће, да прошетамо, одемо до града, испричамо се, освежимо сећања.
Ретки су они који после мог позива узврате исти после неког временског интервала. Наравно, да се не схвати погрешно, не избегавају ме, нити сам ја црна овца у друштву, већ је једноставно тако. А зашто, то не могу да објасним. Примери из моје непосредне околине показују да се други људи такође не труде око одржавања контакта са особама из основне школе на пример, а са којима су били добри.

Да ли је ово нека аномалија, можда чак нуспојава глобалног ширења интернета међу свим популацијама једног друштва, или навале ''друштвених'' сајтова, можда чак виртуелизације друштва? Или можда људи не сматрају за сходно да враћају време уназад, како би се подсетили старих дана, већ сматрају да им је добро тако како је?

Немојте ме погрешно схватити, није ми био циљ да нападнем интернет као такав, већ само јавно износим своје хипотезе.

Надам се да сам био довољно егзактан и директан, и да нисам удавио. Изнесите своје мишљење, у сваком смислу је добродошло на овој теми, све са циљем каналисања мојих мисли.

Хвала. 

Ja imam ortaka iz osnovne koji mi je u to vreme bio najbolji drug, bleja zajedno pre i posle skole i za vreme skole...otpadanje svakog vikenda i slicno. Upisali smo razlicite srednje skole, upali u razlicita drustva.

Sada se cujemo sa vremena na vreme, odemo u zezanje ili neku bleju.

Eo.

pa hteli mi to da priznamo ili ne , vecina prijateljstava su "sluchajna" - ljudi idu u istu shkolu ,fax,posao ,vojsku i imaju neke zajednichke sklonosti i interese. ako se razdvoje malo i prijateljstvo gubi osnovu  .

za prava prijateljstva potrebanje neki dublji zajednichki cilj u zivou ,a to je u ovo danashnje vreme retkost . 

Kontam da se to svima i stalno desava - osim u sluchajevima kada su neka prijateljstva stvarno jaka i ne tako prolazanja...Dakle kad je to prijateljstvo ''ono'' a ne nesto sto je eto tako, dobro, kvalitetno...
jbg, tako uvek ide.

Морам да напоменем још нешто, један куриозитет 

Са мојим најбољим пријатељем се знам још од четврте или пете године живота, и како ми је пролазило детињство, јесам се са њим дружио, али не у толикој мери као са осталима... Он је некако био увек у позадини, нисмо били много блиски... А онда, када су мање, више сви отишли својим путем (око 14. године), постали смо најбољи пријатељи, и то траје, већ 5 година, иако смо отишли у тотално различите школе и крећемо се у различитим друштвима...

Али, то је оно недокучиво, нешто што не може да се предвиди, прорачуна... 

Najjaci odgovor. 

Ја сам срећан човек по том питању, имам заиста 5 човека који су ми прави пријатељи.
Знам тачан број, и знам тачно ко.

Са некима од њих се нисам виђао и по годину дана али кад се видимо, утисак ти је као да си блејао са њима сваки дан к'о и раније. Проблеми, статус, живот су се нама свима мењали али прича и однос је остао исти..........

u poslednje vreme obnovila sam par prijateljstava posle 7-8 godina pauze i ne pamtim da sam u skorije vreme bila vise srecna zbog necega .. jednostavno putevi se ukrste i ako je odnos ostao isti, ako se i dalje kapirate isto kao i nekad, to je stvarno dar 

Ja imam par prijatelja sa kojima se druzim verovali ili ne od samo detinjstva,tj sa po pet/sest godina i oni su mi pravi drugovi..Sto je za neverovati,tacno znam kako razmisljaju,ma znam sve o njima.Sa druge strane imam prijatelje sa kojima sam isao zajedno u srednji i sad trenutno na faksu..Sa dosta njih cujem se ponekad u mesec dana,dok sam sa najboljima gotovo svakog dana.

 @ Bassnectar..Ti imash samo 18. godina, mlad si momak, i ne treba da se opterecujesh, oni koji nece sa Tobom, zashto bi Ti sa njima...Sigurno nisi bez drushtva...i, ja ne bi zvala vishe te drugare kojima je sve preche nego ja.
 Znash kad se vidi ko Ti prijatelj pravi...kad si u nekoj neizlaznoj situaciji...a, za sve ima izlaza...i, reshenja.
I, tada, oni koji se sklone, ne treba ih osudjivati...takvi su ljudi..., i nemoj da Te to razochara,jer tek treba da zhivish, i tek cesh sticati prijateljstva..i, nazhalost uvek ce se naci neko, ko mozhe da Te razochara, tachnije da nema vremena za Tebe...Glavu gore, zhivot i druzhenje pred Tobom....