Pa zasto ne nastavis da nabrajas dalje?

Mi smo poznati po tome da smo samo najbolje uradili za svoj narod
Ko se od nas otkacio taj je progledao!!!!!!

Па добро, шта ти предлажеш да радимо?

Kličko poštujem da su bolji od tebe ako ti u to veruješ. Ja kod Slovenaca nisam našla nešto tu vladavinu prava i toleranciju.

Ali tema je odnosi Srbije i Hrvatske.

Sada mozemo samo da se slikamo!
Kako bog da,jer je sve gore i gore

ja se nacelno slazem sa tobom, ali ovde mi vodimo drugu vrstu rasprave


cekaj malo, ja sam tacno postavio kriterijume po kojima sam izneo tvrdnju i ti te kriterijume nisi osporila nego si samo mene licno napala i usput iznela pausalnu tvrdnju da kod slovenaca nema vladavine prava i tolerancije! to je besmislica evo samo da podjemo od divlje gradnje koja je najuocljivija: koliko takve gradnje ima kod njih i kod nas i tu se vidi na delu pravna drzava. Sa druge strane oni imaju odavno antidiskriminacione zakone i odavno se na primer gradnja prilagodjava osobama sa hendikepom - a ti izvoli proveri kako je to kod nas

Премного је крви проливено, у дугој историји међусобног клања да би се могли успоставити било какви односи. Политичари могу да се сликају са убицама и да их примају неће то бити ни први ни последњи пут али ту се све завршава јер није природно да се кољач и жртва грле и кезе један другоме.

Своје дете ћу учити од малих ногу да мрзи Хрвате, јелте све без изузетка  баш као што сада својој дечици у Друштву предочавам бисере Хрватске демокрације јелте Јасеновац а у Албанском случају Клечку и сваколике спаљене манастире и побијене Србе.
Деца не смеју да гледају у будућност као теле у шарена врата, јер ће тако опет заборавити прошлост, што је стара Српска бољка, онај ко нас је клао, убијаће нас поново, без научене лекције прошлости нема будућности.

Живела нам мајчица Србијица или Русија све једно и наравно наша сета Српска Православна Црква !!! 

Zasto bih to radio ?? Umesto da ga ucim da voli, trebam ga uciti da mrzi ??

Моје нити било чије дете не сме да мрзи. Дакле извадио си из контекста. Оно мора да воли ближњег свога као себе самога, али не и оне који су викали " Србе на врбе " и вршили свакојаке злочине не појмљиве људском уму, јелте јасеновац није била бања, код мене у Шумарицама јелте у музеју имате и слике хрватских домољуба како кољу србе и остале ниже расе, поред наравно многобројних слика немачкиих војника који су се над тиме згражавали. Можете чути причу кустоса који групи која дође у посету јелте износи податак да су чак и немци истрчавали и повраћали на те зверске акте.

И сада ја треба да мом детету то прећутим и кажем " ма нема везе, идемо даље ", важна је будућост, па није важна будућност, важна је прошлост да неби доживело будућност коју су дожиовели његови вршњаци јелте другови  41 и 90-их година, 99-те и данас када смо на " добром путу ", путу да поново заглавимо на исти начин.
Видиш моје дете и мог сестрића нико неће да коље, јер ће на време да науче ко су, шта је њихово и где им је место. Каже народ " отето проклето ". Бог нек им опрости ако може ја не морма и сне смем.

Да овде опет неко не помисли да распаљујем мржњу и које какве друге глупости, ја само мислим на будућност не заборављајући прошлост. Нек и ти тамо живе само што даље од мене и моје породице. Дакле један Кинески зид између и мирна Бачка.

Живела нам мајчица Србијица или Русија све једно и наравно наша Света Српска Православна Црква!!! 

Ти само буди довољно далеко

Да ли је отопљавање српско–хрватских односа случајно почело без Вука Јеремића или Борис Тадић изводи из игре свог најбољег ученика

   

Врло је могуће да су патријарх васељенски Вартоломеј и турски министар иностраних дела Али Бабаyан занимљивије друштво него хрватски премијер Иво Санадер – тек овакав избор Вука Јеремића поново је покренуо приче о неподобности српског министра спољних послова. Мада, заправо из владе кажу да Јеремић није имао избора; посете Турској и Алжиру биле су договорене, а накнадно је уговорена хрватска посета Србији. Али, ако већ нису инсистирали да Санадер у Београду буде онда када Јеремић не буде, Хрватима сигурно није жао што се тако поклопило – мада ни српска ни хрватска јавност не верују много у то да је заиста реч о коинциденцији.
Односи Србије и Хрватске, занимљиво, најмање трзавица имали су за време прве Коштуничине и прве Санадерове владе. Тада се чинило да је једини проблем Дража Михаиловић на руци кошаркаша Милана Гуровића и у срцу министра Вука Драшковића. Пре тога, само успостављање односа је ишло тешко, после тога је дошло хрватско признање независности Косова, министар Вук Јеремић – који се усудио да јавно и свуда говори о етничком чишћењу Срба из Хрватске, а потом и тужба Хрватске Међународном суду правде. После свега тога не чуди што су односи враћени скоро на пушкомет.
У мисију отопљавања са српске стране послат је Драгољуб Мићуновић, ваљда зато јер он памти и тренутке љубави два суседна народа. “Вука Јеремића су ми поменули једино новинари, али сам одмах ту причу прекинуо. Нико од хрватских званичника ниједном речју није споменуо нашег министра у негативном контексту нити они на то имају право. То је мој министар, он води нашу политику и о томе не може да се разговара”, каже Драгољуб Мићуновић за НИН. Мисија је била успешна, Иво Санадер је стигао у Београд. Према нашем извору из владе, хрватска страна је желела да Санадер у Београд дође 24. марта – тада би и Јеремић био присутан, али је наша одбила због тога што је то сматрала неприкладним због десетогодишњице НАТО бомбардовања. На крају је за Санадерову посету изабран 20. март, па макар ту и не био Јеремић – што свакако може донети поене актуелном хрватском премијеру.
“Тадић формирао владу, провокатор Јеремић остао министар”, овако је гласио наслов у хрватској штампи када је формиран кабинет Мирка Цветковића. Наднаслов је био “На истоку ништа ново”. Што довољно говори о омиљености српског министра спољних послова у западном суседству. Хрватска, међутим, није једина суседна земља која не гледа благонаклоно на младог српског министра. Приликом недавне посете Сарајеву са нашим министром иностраних дела нису хтели да се сусретну хрватски и бошњачки члан председништва БиХ. Хрват Жељко Комшић наводно због случаја грађанина БиХ Илије Јуришића који је ухапшен у Београду, а Бошњак Силајyић зато што његовом кандидату за амбасадора није одобрен агреман. Наиме, БиХ амбасадоре шаље по националном кључу; ред је дошао на Бошњаке и Силајyић је изабрао Боришу Арнаута, човека који је пасошима БиХ награђивао борце злогласне бригаде “Ел муyахид” Армије БиХ. Српско министарство због тога не жели Арнауту (по националности Бошњаку, иако име тако не говори) да одобри службу у Србији, а Силајyић не жели да именује другу личност за амбасадора. И Босна већ две године нема амбасадора у Србији.
Црна Гора амбасадора у Србији нема већ шест месеци, од кад је признала Косово и када је Анка Војводић протерана из Београда. Сада Црна Гора захтева од Србије молбу да пошаље амбасадора у Београд, практично извињење за Анкино протеривање, што би могла да добије када повуче своје признање независности Косова, што ће рећи када се промене кадрови или у српском министарству спољних послова или у црногорској влади. Ни једно ни друго није нимало извесно. А вршилац дужности директора црногорског министра спољних послова Веско Гарчевић је изјавио да би Црна Гора желела да нормализује односе са Србијом, али да изјаве министра Јеремића не иду у том правцу.
Овде је занимљиво приметити да се Драган Шутановац, министар одбране Србије кога медији углавном апострофирају као Јеремићевог противника у Демократској странци, у тренутку писања овог текста (среда, 25. март) налази у Сарајеву, у посети Босни и Херцеговини а да је непосредно, пре ове посете, био у Подгорици.
Међутим, да су му противници само у суседству и странци, Вук Јеремић би могао да буде спокојан. Много јачи противници су формални и неформални представници најмоћнијих страних држава које Јеремић иритира подједнако као српско енергетско братство са Русијом. Страни амбасадори не презају чак ни од јавних критика на рачун Јеремића; јавно му замерају “за дипломатију неуобичајене манире понашања”, а дипломатска правила за велике и мале очигледно нису иста.
Qубав између Јеремића и представника ЕУ и САД је чак толика да ови наводно захтевају од наше стране друге саговорнике, а постоје приче да их однедавно и добијају. И да у контактима са Бриселом и Вашингтоном Јеремића повремено замењују два човека из најближег окружења Бориса Тадића, од којих један већ дуго само формално није човек број два у ДС-у. Међутим, наш извор из владе одлучно демантује такве тврдње. “Вук Јеремић не спроводи своју приватну спољну политику, већ политику Владе Србије и политику председника Бориса Тадића. Незамисливо је да неко други преузима улогу министра спољних послова. И тврдим да се тако нешто не дешава”, каже наш саговорник из Владе Србије.
Наш извор из владе каже да Србија не прихвата идеју Хрватске да сада кренемо са стартних позиција, већ инсистира да се постојећа отворена питања реше. Али и да ће упркос инсистирању на томе односи Србије са суседима ићи узлазном путањом. Што скоро звучи као оксиморон.
Вук Јеремић увек истиче постизање хармоничних односа у региону као један од три спољнополитичка приоритета Србије. Друга два, одбрана уставног поретка и убрзање пута ка Европској унији, Вук Јеремић ће покушати да држи раздвојеним што је могуће дуже. Да би се остварио овај најлакши, Вук Јеремић ће, изгледа чешће морати да буде на службеном путу.

Горислав Папић

Извор:НИН