Eto pametan post.
Tako su pobedili lihvari i komunisti, pa se sada obracunavaju medjusobno.
Englezima se i sada dize kosa na glavi kad citaju sta je sve sa njima planirao.
kako da mali engleschichi idu u nemacka obdanista i kako da salutiraju.

Него Шкорпи ... како ти гледаш на то саплитање аријевске расе по руским беспућима? Чисто ме занима ... 

Pa ti citaj i dalje komunisticke knjige i nemoj se soucavati sa stvarnoscu.
Rat nije bio protiv Rusa,nego protiv crvene kuge. A crvena kuga se dokazala. Evo nas robovi lihvara.
Hoces vise? Hajde nemoj da kenjate tu. Najbolju ponudu, koja citava evropa nije imala je bila data nama.
Hteo si rat? Imas ga i dan danas.

Не читам књиге 

Нисам те то питао ... Хтео сам да чујем да ли ти мислиш да се Хића мало залетео и хтео да се пружи него што је дужи или не?

Занима ме како ти гледаш на то ... а не да ли је Хитлер хтео да сатре црвену кугу или да чисти Русију од ниже расе ...

U prvom redu meni nikako ne ide u glavu srpska tintara da ga Cherchil toliko nipodastava, toliko smatra g*netom, a da ga je Hitler cenio kao borca, jer se sam borio protiv nas. I Srbin mrzi ovog a voli onog masonskog monstruma.

Svakako da se zajebao, cak je i sam rekao da nikada nece napraviti gresku Nemacke iz prvog rata da ratuje na dva fronta. Ali eto zaneo se, jer je hteo da za zivota ocisti jevrejstvo.Za njega su i boljsevici bili otrovi Marksa zhidova.

Приђи риби и реци са' ћу ти улетим у стан, има да ти га стерам, очи да ти испадну па види како ћеш да прођеш ... А мало је запричај, сама ће те позове у стан, легне и дигне све чет'р у вис 

Поента ... Черчил је умео да прилази рибама, Хитлер није 

Ma bre covece ista prica se dogadja danas. To sto je hteo Hitler, da zivis od svog rada, uvode lihvari da zive od tvog rada.Ista ekspanzija na istok, kroz zakone, pomoc sta ti ja znam, navlacenje na qrac i od toga neces pobeci. Ista nacionalna politika. Madjar ce biti Srbin dokle god ce nositi srpski pasos.Srbin ce biti Hrvat dokle god ce nositi Hrvatski pasos.To sto je hteo da uvede disciplinom, uvodi se standardima, koji su isto nemacki.
Hitler je sto puta rekao da mu trebaju jaki. A nas je smatrao jakima. Nadao se da ce nas privuci jer mu je trebao jak policajac na Balkanu.
Od rimske imperije, koji su oci danasnje civilizacije nista se ne menja, samo struktura vlasnistva.
Po pravilu mi smo toliko glupi da nama nikada nista ne treba.Znamo samo da ginemo i jebemo soptveni narod. Posle se vadimo kao pametno je bilo.
na kraju krajeva ni 48-a nam nije bila potrebna. Mogli smo i Rusima da budemo policajac na Balkanu. Jedini nismo bili u ratu protiv njih. ne bi mi ziveli ko Rumuni ili Bugari.

Šef Kremlja očekuje opipljive rezultate od susreta s Obamom
Medvedev želi dogovor o štitu
Autor: T. Trikić | Foto:Reuters | 06.07.2009. - 05:00



Dmitrij Medvedev, predsednik Rusije, izrazio je uoči dolaska Baraka Obame, američkog lidera, u Moskvu očekivanje da će na samitu biti postignuti opipljivi rezultati. On je takođe ocenio da je aktuelna administracija u Vašingtonu spremna da razgovara o raspoređivanju američkog antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj.

 

„U poslednje vreme u nekoliko navrata sam naglasio da se Rusija protivi razmeštanju elemenata antiraketnog sistema u Poljskoj i Češkoj. Dok je bivša američka administracija zauzimala vrlo tvrdoglav stav po ovom pitanju, sadašnja vlada je spremna na razgovor“, kazao je Medvedev italijanskim medijima. Obama je u intervjuu ruskom listu „Novaja gazeta“ kazao da je svestan ruske osetljivosti kada je u pitanju američki štit u Evropi, ali je jasno naznačio da neće prihvatiti bilo kakav pokušaj Moskve da razgovore o kontroli naoružanja poveže sa pitanjem štita. On je ponovio stav Amerike da je cilj antiraketnog sistema zaštita od pretnji iz Irana, a ne Rusije, kao i da se nada da će ubediti Moskvu da se pridruži projektu. Obama je poručio da, ukoliko bi se sprečio razvoj iranskog nuklearnog programa, ne bi ni bilo potrebe za štitom, sugerišući time Rusiji da iskoristi uticaj koji ima na Teheran.
 
Ruski predsednik je izrazio uverenje da su dve strane i te kako sposobne da nađu razumno rešenje problema. „Dovoljno je da se pokaže uzdržanost i sposobnost za kompromis“, poručio je Medvedev.
Obama će tokom dvodnevne posete Rusiji danas razgovarati s Medvedevom, koji će za njega uveče u porodičnom krugu prirediti večeru. Sutra će američki lider imati radni doručak s Vladimirom Putinom, ruskim premijerom, a zatim i susret s Mihailom Gorbačovom, poslednjim liderom SSSR.
U ruskoj prestonici su uoči dolaska Obame preduzete najjače mere bezbednosti u kojima je angažovano 10.000 ljudi. Prethodnica američkog predsednika dopremila je čuveni „obamobil“, kadilak opremljen najsavremenijim dostignućima tehnike, čija je cena 435.000 dolara.

Soba s pogledom na Kremlj
Premda ni Kremlj ni Bela kuća nisu otkrili gde će bračni par Obama provesti dve noći u Moskvi, ruski mediji tvrde da će za razliku od Klintonovih i Bušovih, koji su odsedali u hotelu „Meriot grand“, aktuelni američki predsednik imati na raspolaganju raskošan predsednički apartman hotela „Ric-Karlton“ s pogledom na Kremlj, Crveni trg i crkvu Vasilija Blaženog. Petosobni apartman površine 237 kvadrata ima trpezariju, kabinet s bibliotekom, garderobu, kupatilo u mermeru, posebnu saunu, kao i sobu s blindiranim staklima i vratima i autonomnim sistemom snabdevanja struje i telekomunikacijama.
Apartman u ovom hotelu otvorenom 2007. i omiljenom među poslanicima obližnje Državne dume Rusije, košta 430.000 rubalja.

Lideri dve sile krojili istoriju
Otkad su Mihail Gorbačov i Ronald Regan 1985. počeli radikalno restrukturisanje bilateralnih i globalnih odnosa, lideri Vašingtona i Moskve sastajali su se 56 puta, a na nekim od ovih samita donete su ključne odluke za ukupne međunarodne odnose.

Ronald Regan i Mihail Gorbačov
Na prvom susretu 1985. u Ženevi nasamo su dva dana razmatrali pitanja poput ljudskih prava, sovjetskih trupa u Avganistanu, regionalnih sukoba, kontrole naoružanja. Nakon razočaravajućeg samitu Rejkjaviku na Islandu 1986, u Vašingtonu 1987. potpisuju sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa, o uklanjanju nuklearnih raketa kratkog i srednjeg dometa.

Džrodž Buš stariji i Mihail Gorbačov
Na samitu u Helsinkiju u Finskoj 1990. izrazili su solidarnost u protivljenju iračkoj invaziji na Kuvajt i spremnost da sarađuju na okončanju krize u Persijskom zalivu. U Na susretu u Moskvi 1991,
neposredno pred raspad SSSR, potpisali su sporazum o ograničenju strateškog naoružanja.
Sporazum je ostao na snazi i posle raspada SSSR.

Džrodž Buš stariji i Boris Jeljcin
U januaru 1993. u Moskvi finalizovali sporazum START II o uklanjanju
interkontinentalnih balističkih raketa sa višestrukim bojevim glavama i
smanjenju strateških bojevih glava do 2003. godine.
Jeljcin izražava želju da se s narednim predsednikom SAD sastane na „neutralnom mestu“.


U aprilu 1993. u Vankuveru potpisali Vankuversku deklaraciju, koja potvrđuje saradnju dve zemlje na unapređenju demokratije, bezbednosti i mira.
SAD obećale 1,6 milijardi dolara za humanitarne svrhe, demokratiju i razvoj privatnog sektora u Rusiji.

Bil Klintoni Vladimir Putin
U poslednjoj godini svog mandata Klinton se u Moskvi sastaje sa novoizabranim predsednikom Putinom i tom prilikom ponavlja neslaganje sa ruskom politikom u Čečeniji i naglašava potrebu za vladavinom prava u Rusiji. Lideri se dogovaraju da razmenjuju upozorenja na lansiranje raketa I kosmička lansiranja. Svaka zemlja obećava da će uništiti 34 tone plutonijuma pogodnog za oružje.

Džordž Buš mlađi i Vladimir Putin
Od prvog susreta na Brdu kod Krajna, u Sloveniji, kada je Buš rekao da je pogledao u Putinove oči i video mu dušu, dvojica predsednika uspostavila su prijateljske odnose, koji su, posebno na početku, doneli poboljšanje na političkom planu. Putin je prvi telefonirao Bušu posle terorističkih napada 11. septembra 2001. da izrazi saučešće, a u novembru iste godine na sastanku u Vašingtonu objavljuju saradnju u borbi protiv terorizma. Kao predsednici su se sreli 28 puta, poslednji put u Sočiju, kada su potpisali stratešku okvirnu deklaraciju, koja priznaje razlike između dve zemlje, ali i opredeljenje za dalju saradnju.Izvor: www.america.gov

Izvor: Blic

Bela kuća: Moguć napredak u kontroli nukleranog oružja
Autor: Beta | 05.07.2009. - 20:54

Predsednici SAD i Rusije, Barak Obama i Dmitrij Medvedev, mogli bi da objave napredak u pregovorima o kontroli nuklearnog naoružanja što bi moglo voditi ka postizanju sporazuma do kraja godine, saopštila je danas Bela kuća.

Obama sutra dolazi u Moksvu gde će se sastati s najvišim ruskim zvaničnicima. Očekuje se da će pregovori o kontroli naoružanja dominirati razgovorima, budući da aktueleni sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja START 1 ističe 5. decembra.
Koordinator predsednika SAD za oružje za masovno uništenje Geri Sejmor rekao je da će biti "zabeležen izvestan napredak", ne iznoseći detalje mogućeg sporazuma. Obe strane su se u načelu usaglasile da smanje broj bojevih glava za više od 2.000.
Sejmor je novinarima u Moskvi rekao da je važno da sporazum bude "oslobođen hladnoratovskog tereta namatljvih inspekcija".
On je dodao da ima još mnogo do postizanja konačnog sporazuma, ali da je cilj da se do decembra postigne novi sprorazum.
Bela kuća veruje da uspešni pregovori o kontroli naoružanja mogu dovesti do napretka saradnje SAD i Rusije i u drugim oblastima.
"Verujemo da će to pomoći većoj saradnji Rusije u brojnim pitanjima, uključujući Iran i Severnu Koreju", rekao je Sejmor.


Izvor: Blic

Susret Obame i Medvedeva u Moskvi
Nuklearni arsenali SAD i Rusije manji za trećinu
Autor: T.T. | Foto:Reuters | 07.07.2009. - 08:00


Barak Obama i Dmitrij Medvedev, predsednici SAD i Rusije, parafirali su juče okvirni dokument o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja sa smernicama za pregovore o sporazumu, koji će nuklearne arsenale smanjiti skoro za trećinu.

Medvedev je razgovore nazvao „otvorenim i iskrenim“, a Obama „produktivnim“. U pogledu protivraketne odbrane, u deklaraciji se ističe da će eksperti Rusije i SAD zajednički oceniti raketne pretnje i pripremiti odgovarajuće preporuke. Sporazum, čije je potpisivanje najavljeno do kraja godine, predviđa da obe države smanje broj nuklearnih bojevih glava na 1.500 do 1.675, a njihovih nosača na 500 do 1.100 jedinica u roku od sedam godina.
Dvojica lidera su sat i po razgovarala u uskom sastavu, a zatim sa delegacijama. Pred početak pregovora Medvedev je poklonio Obami brošuru s fotografijama nuklearnih objekata Rusije.
Premda potpisivanje deklaracije ima više simbolički značaj, do poslednjeg trenutka sumnjalo se hoće li njen tekst uopšte biti spreman. Američki korporativni džinovi „Džon Dir“, „PepsiKo“ i „Boing“ sklopiće sporazume u vrednosti većoj od 1,5 milijardi dolara u okviru napora za oživljavanje posustale trgovine i investicija između dve zemlje.

Analitičari: Glavni posao tek predstoji
Čarls Kapčan sa Džordžtaun univerziteta u Vašingtonu ističe za „Blic“ da glavni posao u poboljšanju odnosa SAD i Rusije tek predstoji i da treba sačekati par meseci da se vidi da li je samit zaista doneo njihovo restartovanje. Da je potpisivanje deklaracije tek početak pregovora, govori i Viktor Kremenjuk, ruski akademik. „Sve zavisi od spremnosti SAD da naprave kompromis oko raketnog štita“, kaže on za naš list.

Izvor: Blic