Одлазак Курта Валдхајма :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Некадашњи генерални секретар УН и председник Аустрије био симбол послератног успона и рехабилитације алпске државе, али и њене ружне ратне прошлости

Курт Валдхајм за говорницом Уједињених нација
(Фото АФП)

Одлазак некадашњег генералног секретара УН и председника Аустрије Курта Валдхајма са бине живота отворио је, још једном, најболније ране Друге републике. На вест о смрти бившег државника, у 89. години, реаговала је целокупна светска јавност – уследила су подсећања на послератне грехе Аустрије, чији се историјат подударао, у малом, са ликом и делом Курта Валдхајма.

Као мало који Аустријанац, Валдхајм је у свом животопису симболично објединио светле и тамне тачке поимања просечног житеља те алпске државе у послератном периоду – блиставом дипломатском каријером, са једне стране, и неистинама које је ширио о својој улози у рату, и лажима, када су га сустигле сенке прошлости, са друге. Био је симбол аустријског послератног успона и рехабилитације, али и синоним актера ружне ратне прошлости која је пребрзо заборављена.

Уместо речи извињења и геста кајања, колективног и појединачног, за почињена недела у најкрвавијем сукобу у историји човечанства, Аустрија и Аустријанци су се позивали на фиктивну историју, утемељену на лажима – инсистирали су на дефиницији по којој је Аустрија представљена као прва жртва агресије њеног бившег поданика – Адолфа Хитлера. Стицајем околности, Курт Валдхајм је постао најистуренији експонент те лажи.

Специјални официр

Попут неколицине других, истакнутих политичара и државника послератне Немачке и Аустрије, Курт Валдхајм, пређашњи официр Абвера са посебним овлашћењима у Хитлеровој војној машинерији, добио је шансу за нови почетак у специјалном америчком логору намењеном „демократском преображају потенцијалних лидера новог времена”, у немачком Аугзбургу.

После детаљног преиспитивања његове неславне ратне каријере, Американци нису прихватили тумачења и доказе Београда по којима је Курт Валдхајм био ратни злочинац. Игнорисан је и каснији досије Ф-25.572 из Београда, на основу ког је 17. новембра 1947. године Валдхајм унесен у списак ратних злочинаца УН. На основу америчке препоруке, Валдхајм је по завршеном „курсу” у Аугзбургу примљен у окружење тадашње нове аустријске политичке елите. Напредовање му је било загарантовано...

По избијању афере у вези са Валдхајмовом ратном прошлошћу, у јесен 1987. године, историчар Славко Одић, један од суоснивача партизанске обавештајне службе у Другом светском рату, и каснији пуковник војнообавештајне службе, указао је аутору ових редова да Валдхајм није био ратни злочинац у смислу оптужбе коју је послератни Београд подигао. „...Али је знао и ћутао о злочинима Вермахта. Био је високи обавештајни официр са специјалним овлашћењима.

Присуствовао је саслушањима заробљених партизана. Уз помоћ чак седам преводилаца сакупљао је информације о тактици и стратегијама покрета отпора на просторима бивше Југославије, потом на територији Грчке...” Према Одићевом мишљењу, сазнања која је Валдхајм стекао у истуреном одељењу Хитлеровог Абвера била су од „извесног значаја” и за Американце.

Мрежа саткана од лажи

Зашто је, са закашњењем од четири деценије, покренуто питање Валдхајмове, пре свега моралне, одговорности – после каријере на челу УН у два мандата?

Аналитичари су сагласни у оцени да се Курт Валдхајм као генерални секретар УН замерио и Американцима и Израелцима. Вашингтон му никада није опростио критику америчког бомбардовања у Северном Вијетнаму. Са друге стране, Тел Авив је унео Валдхајмово име на црну листу, пошто је омогућио наступ Јасера Арафата пред Генералном скупштином УН.

Потезање питања Валдхајмове прошлости, ипак, препуштено је Аустријанцима, у јеку кампање за избор председника Аустрије, 1986. године. Суочен са оптужбама, којих је из дана у дан било све више, Валдхајм се заплео у мрежу лажи коју је сам саткао. Од детаља до детаља његове ратне прошлости, који су обелодањивани у јавности, Валдхајм је губио подршку Аустријанаца, али и светске јавности. Човек на челу Републике Аустрије, који по одредби Устава представља моралног поглавара нације, лагао је, извињавао се, признавао и порицао...

У свом опроштајном писму, сроченом пред смрт, некој врсти тестаментарног извињења, Валдхајм је замолио своје суграђане за опроштај. Непомирљиви духови међу његовим противницима за живота неће прихватити извињење.
Управо својим лажима и моралним посртањем, међутим, Кур Валдхајм је допринео окретању Аустрије и њеног већинског становништва од праксе затварања очију пред ружном нацистичком прошлошћу. Остаће запамћена декларација коју је у парламенту у Бечу прочитао тадашњи канцелар Франц Враницки – касна реакција на аферу „Валдхајм”. Пола века по свршетку Другог светског рата, тадашњи шеф владе се у име републике извинио свету и признао: „Има много тога што никада не смемо да заборавимо – и чега би требало да се стидимо.”

Политика