Ima onih koji su skloni tome da vređaju - to mogu biti vaši vršnjaci, vama nepoznate osobe, nekad to čak budu i članovi vaše sopstvene porodice. Razlozi za vređanje su različiti, kao i mogući odgovori; najčešće je bolje ako možete da izbegnete sukob.

Nekada su oni koji vas vređaju jednostavno zlobnici koji nemaju šta drugo da rade, koji se osećaju bolje ako nekog drugog unize. Nekada ljudi nisu svesni da je ono što su rekli uvredljivo, ili je to jedini način na koji umeju da komuniciraju, stavljajući uvredljive primedbe (recimo, ima roditelja koji će svojoj deci stalno govoriti da loše izgledaju, da im je loše ovo, loše im je ono - ne umeju drugačije). Koji god da je razlog, nikada nije prijatno kada vas vređaju.

Ima situacija kada je korisno suprotstaviti se, konfrontirati osobu koja vas vređa, otvoreno je pitati zbog čega to čini (po potrebi se i izviniti, ako ste vi tu osobu prethodno nečim uvredili ili povredili, pa vam se sada sveti). Ali, neretko, to što biste se suprotstavili ne reši ništa, jer osoba koja vas vređa želi vašu reakciju - vaš bes ili suze, da se svađate s njom, dokle god pokazujete da vas je uvreda dotakla, dobro je. U takvim situacijama ignorisanje može dosta da pomogne, ali ima i onih koji jednostavno nisu u stanju da ne uzvrate, da baš ništa ne kažu.

Ako ste i vi od takvih, dobar odgovor na uvredu mogao bi da bude: "Hvala". Nekada to možete malo i da elaborirate, kao: "Hvala što misliš na mene". Time što uvredu tretirate kao kompliment ili kao znak nečije pažnje, zbunjujete tu osobu i najčešće joj vrlo efikasno "zapušite usta" - ili bar dobijete vremena da se sklonite. Ako vam ta osoba uvrede upućuje "za vaše dobro", nakon što se zahvalite, ostavljate je bez teksta - niste nepristojni, ne svađate se, ne može da se raspravlja s vama ako se vi jednostavno zahvalite. A ako vam je uvredu uputila vređanja radi, zahvaljivanjem je zbunjujete, pokušava da dokuči kako ste vi od toga napravili kompliment na svoj račun, i takođe joj je teško da nastavi - eventualno vas može nazvati glupim, na šta joj se možete zahvaliti na pažnji. Jako je teško svađati se s nekim ko se samo učtivo zahvaljuje i odbija da bude uvučen u sukob.

Nije uvek lako setiti se ovakvog odgovora, ali možete da probate. Rezultati umeju da budu jako zabavni, dok gledate osobu koja vas je prethodno uvredila, a sad se muči da smisli šta da vam odgovori, kako ne bi ispala smešna pred svima.



Izvor: Krstarica

Najbolje je ignorisati uvrede,a ne vracati.

I, ne treba sve da nas vredja i svako...'lek' za uvrede je skloniti se od osobe koja pokushava da Vas vredja...

Bar je meni taj 'lek' efikasan 

"True genius always finds a way to avoid the conflict".

Psiholozi savetuju formulisanje fraze... najcesce ironicnog tipa... moze to da bude  "hvala" iz gornjeg teksta... moze i..."ako ti tako kazes..." ima jos dovoljno slicnih varijanti koje zatvaraju usta suprotnoj strani.
Ovaj oblik pristupa konfliktu je pasivan, dok termin agresivan opisuje impulsivne osobe, one pojedince koji su kratki na fitilju, i snazno izrazavaju svoj bes.
Postoji jos jedna vestina za resavanje konflikata bilo kog tipa, pa i ovog, i naziva se asertivno ponasanje. U konkretnom slucaju, osoba bi se koristeci asertivni pristup zauzela za sebe, ispitala zbog cega je druga strana izrekla uvredu, i pozitivno resila problem.

Ono sto je mozda jos bitnije jeste koliko smo zapravo mi sami skloni vredjanju, i koliko percipiramo negativnost koju  prenosimo na osobe oko nas kada ih cesto, i ne pazeci uvredimo.
Kada otkrijemo da ljudi imaju drugaciji mentalni sklop od nas samih, i da neke cak i nehotice izrecene uvrede na njih mogu delovati vrlo porazavajuce, ili mozda dovesti do situacije da se svete, treba da porazmislimo koliko smo korektni u komunikaciji, i sta treba da promenimo kod sebe da bi zdravije razgovarali.

Asertivnost je jedini pravi nacin resavanja konflikta, ali treba mnogo toga u sebi pre svega resiti da bismo konflikte mogli da hendlujemo na taj nacin. Sto nam je osoba emotivno bliza, to je teze, barem je meni tako.
Ja sam po prirodi jako impulsivna, ali se vec godinama ucim asertivnosti (uglavnom moram zbog posla isl.), mada je kazem uvek lakse biti razuman ako te ta uvreda ne pogadja, kada uvreda dolazi od bliske osobe (koja zna gde da gadja uglavnom) uvek je teze to sazvakati i pristupiti svemu smireno.

Ono sto pokusam uvek jeste da sagledam stvari i iz ugla te druge osobe, bas to da nisam nehotice ja izazvala takvu reakciju (sto se i desi da shvatim da je slucaj). Ukoliko mi se ucini da jeste tako potrudim se da objasnim zasto sam rekla ili uradila nesto, ili da se izvinim, do te osobe je posle kako ce reagovati, ja sam time svoj deo uradila. Uvrede uglavnom ne prihvatam preterano tragicno, one su odraz onoga ko ih izgovara ne onoga kome su izgovorene...

Ignorisanje mi iskreno najteze pada, jer je nekako...nedovrseno...

Mladi ljudi veruju da svet treba da ih gleda blago i ocenjuje s ljubavlju. Sa godinama ogrubimo na mnoge reči i pstupke.

Da bi me neko uvredio nije dovoljno da me vređa nego i da mi bude stalo do njegovog mišljenja. Naravno potrebno je i da procenim kako je nešto namerno vređanje a ne slučajni ispad ili trapava šala.

Oni do kojih mi nije stalo proleteće pored i dobiće notu u crnom notesu, pa kad bude prilika zažaliti. Oni do kojih mi je stalo, e tu je situacija mnogo složenija. Dakle prvo pokušam da shvatim zašto umesto da razgovaraju vređaju. A onda i da se branim na razne načine. Ali vređanje je dobar način da neko pokaže kako mu nije stalo do mene i pređe iz grupe dragih u onu drugu grupu ljudi.

Preduslov za asertivni pristup je da zelis da ostanes u (relativno) dobrim odnosima sa ljudima sa druge strane Ne treba na tome uvek insistirati...

Tu si u pravu, moja mana je to sto se trudim da sa ljudima ostanem u korektnim odnosima, jednostavno ne volim drame i scene a i verujem da se vecina konflikta moze resiti na razuman nacin. Znam da postoje slucajevi gde je pametnije bilo dici ruke... ali uostalom i to je iskustvo vise.

Ovde naravno iskljucujem ekstremne situacije nekakvih nasilnih ponasanja, pretnji i sl..

Ma bree

samo kazes 'da naravno, jesam i jos gore od toga' i cao zdravo ..

sad jos treba budalama da se objasnjavam .. 

Ja i dalje smatram da je dobra tuca resenje...
Steta sto se druga strana zadovoljava ogovaranjem iza ledja... smrkut...

 ja kad izgubim kontrolu znam da vredjam ,mama mi je uvek govorila da imam poganu jezicinu ,posle mi bude zao jer postanem svesna da sam povredila osobu koja mi je u stvari draga,zapravo samo drage osobe i mogu probuditi monstruma u meni