Strogo poverljiv izveštaj BIA navodi da je bivše Šesto odeljenje Centra DB u Beogradu formirano van svih propisa i protokola. Izveštaj otvorio i pitanje da li je Šesto odeljenje korišćeno za politička ubistva.



Bivše Šesto odeljenje Centra DB u Beogradu, čiji se pripadnici sumnjiče za politička ubistva na kraju vladavine Slobodana Miloševića, formirano je van svih propisa i protokola, navodi se u strogo poverljivom izveštaju BIA koji je dostavljen Višem tužilaštvu u Beogradu.

Izveštaj je sačinjen 4. aprila 2011. za tužilaštvo u postupku koji se vodi protiv Milana Radonjića, tada šefa beogradskog centra DB, Ratka Romića, šefa spornog Šestog odeljenja, i Stevana Baste, šefa Trećeg odeljenja, zbog pripreme atentata na Vuka Draškovića u Budvi 15. juna 2000.

Međutim, izveštaj je otvorio i pitanje sumnje da li je Šesto odeljenje korišćeno za politička ubistva. Konstatuje se u izveštaju da “nije urađena nadležnost i delokrug rada Šestog odeljenja, a nije postojao ni akt koji je definisao opise poslova za radna mesta sitematizovana u ovom odeljenju”.

Za šefa odeljenja, kako se navodi u izveštaju, imenovan je Ratko Romić (49). Romić je bio pod sumnjama da je umešan u ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. i advokati porodice Ćuruvija su podneli krivičnu prijavu protiv njega.



Odeljenje "za pripremu i tehničku realizaciju”

U izveštaju BIA se navodi da je jedino objašnjenje za radna mesta u Šestom odeljenju bilo “za pripremu i tehničku realizaciju” i dodaje se da takav termin nije inače korišćen u DB. Citira se kratka izjava Romića da je Šesto odeljenje formirano “za vođenje obaveštajno-operativnih aktivnosti u inostranstvu”.

Međutim, u delovodniku beogradskog centra, koji sada BIA poseduje, nije evidentiran “nijedan predlog za primenu operativno-tehničkih sredstava ili zavođenje složenog oblika operativnog rada potekao iz Šestog odeljenja”.

Ne postoji nijedna pisana odluka, rešenje ili nalog koji su upućeni Šestom odeljenju.

Jedino što je evidentirano je da su radili “jedno tajno praćenje kao kontraobaveštajna mera” i “jedna zaštita visokog stranog zvaničnika”.

U izveštaju BIA navodi se da su iz Jedinice za specijalne operacije u Šesto odeljenje prebačeni Radoslav Srđan Babić (43) i Dragoslav Todorović (38). U beogradski centar DB su osim ove dvojice iz JSO premeštena još petorica pripadnika od kojih je jedan Živojin Jovičić (53), koji je bio vozač Milana Radonjića, šefa centra u Beogradu.

Bilo je planirano, navodi se u izveštaju BIA, da Šesto odeljenje ima 15 radnih mesta; načelnik, njegov zamenik, administrativno-tehnički sekretar, četiri pripadnika sa visokom stručnom spremom “za pripremu i tehničku realizaciju”, i osam pripadnika sa višom stručnom spremom “za pripremu i tehničku realizaciju”.



Atentat na Draškovića

Međutim, radilo je devetoro ljudi od kojih su u izveštaju pobrojana samo trojica - Ratko Romić i dva pripadnika JSO. Zanimljivo je da se u izveštaju BIA konstatuje da nisu sačuvani nalozi za tajno praćenje Draškovića od marta do juna 2000. Romić i Basta su potvrdili da su bili u Budvi pre atentata na Draškovića po naređenju Radonjića.

Radonjić je potvrdio da je takvu saglasnost dobio od Radomira Markovića, tadašnjeg šefa DB pravosnažno osuđenog za budvanski atentat i za ubistvo Ivana Stambolića 25. avgusta iste godine.

Međutim, prema njihovim tvrdnjama, razlog za odlazak u Budvu je bio taj što navodno Drašković treba da se sastane sa jednim “bezbednosno interesantnim strancem”. Pripadnici DB su dva puta odlazili u Budvu.

U izveštaju BIA se navodi da ne postoji, niti je sačinjen izveštaj o praćenju Draškovića u Budvi, što je nalagao pravilnik.

Citira se izjava Romića, koga su saslušali operativci DB 2001, i koji je rekao da nije sačinjen nikakav izveštaj, već da je Radonjiću predao fotografije stana Draškovića sa skicama, a posle drugog boravka u Budvi opet fotografije prilaza stana.

Prema pravosnažnoj presudi, protiv Markovića i pripadnika JSO za atentat su korišćene fotografije prilaza stana Draškovića.

Izvor: Smedia

Ко је убио
Андру Лончаревића
Драгишу Кашиковића
Иванку Милошевић
Јакова Љотића
Ратка Обрадовића
Душана Седлара
Бору Благојевића
Петра Валића
Миодрага Бошковића
Уроша Милићевића
Синишу Оцокољића
Саву Чубриловића
Боривоја Манића
Михаила Наумовића
Борислава Васиљевића
Вукашина Шошкоћанина
Срђана Кнежевића...