Visoke cene ne zidaju samo proizvođači hrane
Odeća je skupa zbog velikih marži trgovaca
Autor: R. Marković, D. Nišavić, M. Škrbić | 06.09.2007 - 08:10

„Ove godine sam u Holandiji u „Zari“ kupila majicu koja je koštala 9,90 evra, a nije bila na sniženju. Ta ista majica u našoj „Zari“ ni na sniženju nije koštala toliko, već je, naravno, bila skuplja. Kako je to moguće?!“, upitala je juče jedna od čitateljki u svom komentaru postavljenom na sajtu „Blica“. Ona nije jedina koja je imala priliku da iste stvari u Evropi kupuje po daleko nižim cenama nego ovde. Iako naša zemlja po broju prodavnica firmiranih stvari ne zaostaje za zapadom, one se prodaju po paprenim cenama, što nas čini jednom od najskupljih zemalja na Starom kontinentu.

Tako je i Ivan M. za trenerku, pidžamu i džemper poznatog brenda H &M u Beču platio samo 55 evra. Za te pare, te tri stvari u Beogradu ne bi mogao da kupi ni na buvljaku.
- U Srbiji je cenovna logika totalno uništena. Na jednoj strani imate jeftinu bofl i kinesku robu na koju se ne plaćaju dažbine, a na drugoj su monopolisti koji zastupaju raznorazne brendove i zaračunavaju maržu od 100, 200 pa i 300 odsto. U sredini smo mi, domaći proizvođači, koji nemamo uslova za prodaju robe po normalnim cenama - kaže za „Blic“ Milan Knežević, vlasnik Modne kuće „Modus“ i predsednik Unije tekstilaca koja okuplja 330 domaćih tekstilnih preduzeća.
Cena markirane odeće u Srbiji, kako kaže naš sagovornik, u situaciji kada je profit koji ostvaruju višestruk je nerealno visoka, posebno u poređenju sa drugim zemljama. U „Modusu“, marža na odevne predmete iz njihove proizvodnje je deset odsto.
- Utisak je da, zapravo, predstavnici stranih tekstilaca koriste situaciju ovde i ogromnu potrebu stanovništva da brendom upotpune svoj indentitet. Monopolskim položajem oni ostvaruju i četiri puta veće zarade, a građani kupuju tu robu i ne pitaju za cenu - upozorava Milan Knežević.
Pored bezobrazno visokih marži koje određuju pojedini trgovci, cenu povećavaju i visoke carinske stope.
- Odeća „Zare“, „Morgana“, „Eskade“, „Toma Tejlora“ i ostalih evropskih proizvođača, koji su prisutni i na našem tržištu, u našoj zemlji je u startu skuplja zbog carina - kaže za „Blic“ Vesna Vasiljević, sekretar Udruženja industrije tekstila, odeće, kože i obuće pri Privrednoj komori Srbije.
- Ti proizvođači su svoju proizvodnju izmestili iz Evrope i odeću šiju u Kini, Vijetnamu i drugim zemljama Dalekog i Bliskog istoka, a ne u Evropi. Na odeću koja nije proizvedena u Evropskoj uniji plaća se carina po stopi od 22 odsto za gotove odevne predmete i 18 odsto za trikotažu. Zato je ta odeća kada dođe kod nas skuplja - objašnjava Vasiljevićeva.
Da je pomenuta odeća koja dolazi u Srbiju proizvedena u nekoj od zemalja Evropske unije, carina na nju bila bi znatno manja. Naime, kako navodi naša sagovornica, Srbija sa EU ima sporazum o slobodnoj trgovini tekstilom. Njime je regulisano da se na uvoz odeće proizvedene u EU i to od materijala iz bilo koje od zemalja članica Unije u našu zemlju plaća carina po manjoj stopi od robe napravljene izvan EU.
- Ta stopa je od jula 2005. godine, kada je sporazum stupio na snagu, svake godine snižavana. Tako je 2005. carinska stopa smanjena sa 22 na 16 odsto, prošle godine na 12 odsto, a ove na osam procenata - pojašnjava ona i kaže da se po istom sporazumu odeća napravljena u Srbiji (od domaćeg ili materijala proizvedenog u EU) u Evropsku uniju izvozi bez plaćanja carine.
Vasiljevićeva takođe navodi da je strana odeća koja se prodaje kod nas u stvari osrednjeg kvaliteta, često gora od domaće. Naši građani, uglavnom omladina koja voli firmiranu garderobu, rado kupuju tu robu, što njenim proizvođačima i trgovcima donosi velike prihode.
Najveći uvoznici i distributeri poznatih brendova u Srbiji su „Delta“, „MPC holding“ i „Fešn kompani“, zahvaljujući kojima su našim građanima postali dostupni modeli „Zare“, „Manga“, „Meksa“, „Springfilda“, „Čezara Pjaćotija“, „Kampera“, „Bate“, „Meksa“, „Mis sikstija“...
Građani koji imaju prilike da kupuju u ovim radnjama u inostranstvu, kažu da je razlika ne samo u cenama, već i u kvalitetu robe, jer je ona koja se prodaje u našim radnjama najčešće pravljena za jugoistočno tržište.
U „Delti“, koja je uvoznik „Zare“, „Meksa“ i „Najkija“ kažu da cene određuju inostrani partneri.
- Mi, kao uvoznici, nemamo nikakav uticaj na cene jer ih formiraju same kompanije. Kada je u pitanju „Zara“, nivo cena određuje španski „Inditeks“, koji propisuje cenovnik za svaku zemlju. Najjeftinija odeća tog brenda je u Španiji, Grčkoj i Portugalu. Roba koja stiže u Srbiju prodaje se po srednjim cenama, a najskuplja je u Velikoj Britaniji i Rusiji - ističu u „Delti“.
Prema tvrdnjama zaposlenih u MPC-u, ni „Mangove“ cene se ne formiraju u Beogradu, već u Španiji.
- Od centrale dobijamo gotove fajlove sa cenama koje štampamo u radnji. I to je politika „Manga“ za sve zemlje. Na fakturnu cenu robe dodaje se troškovi transporta, carine, špeditera, analize kvaliteta, zatim naša zarada i porez. Na osnovu ovih
podataka, „Mango“ formira cenu i tako je po ugovoru. Dakle, mi ne možemo sami da formiramo cenu artikla, niti da je menjamo po želji jer je sve kontrolisano iz Barselone. Kada se sve sabere, cene u Srbiji su u odnosu na Španiju veće do 25 odsto koliko iznose ukupni troškovi. Isti ili sličan princip je i sa ostalim brendovima uz manje razlike - kaže Irena Višnjić iz „MPC holdinga“, koji je zastupnik i za „Springfild“, „Kortesiju“, „Ribok“, „Kolmar“, „Refleks“ i „Arenu“.
S druge strane, u „Fešn kompaniju“, zastupniku za robne marke poput „Ripleja“, „Mis sikstija“, „Enerdžija“, „Čezara Pjaćotija“, „Timberlenda“, „Bate“, „Kampera“, tvrde da se cene njihovih brendova kod nas ne razlikuju mnogo u odnosu na ostale evropske gradove.
- Iako carinske stope u zemljama EU ne postoje, moram reći da cene kod nas ne odskaču mnogo u odnosu na ostale zemlje. Zapravo, one su iste, a menja ih samo carinska stopa i to ne za ceo iznos. Mi nemamo pravo da sami formiramo cene onako kako hoćemo jer nas nadgledaju inostrani partneri - kaže Vesna Milenković, PR „Fešn kompanija“.
Međutim, iako svi uvoznici tvrde da cene robe kreiraju sami proizvođači i da na njih utiče carinska stopa, visinu svoje marže kriju kao zmija noge.
Marketing menadžer jedne domaće modne kompanije, koji je donedavno radio za poznati italijanski brend, kaže da upravo previsoke marže određuju visinu cene robe u prodaji.
- Ne želim da se zameram kolegama, ali to što oni rade je preterano. Iz iskustva znam da, kada je u pitanju firmirana roba, uvoznici bukvalno šamaraju marže. To je monopolistički odnos, koji oni posle ublaže kroz sniženja. Međutim, čak ni sniženja nisu primerena džepu našeg prosečnog potrošača. O kvalitetu neću ni da govorim - kaže on.

Monopolski ekstra profit
Čim je kod jednog trgovinskog lanca, koji prodaje uvozne robne marke, koncetrisano više proizvoda, odnosno proizvođača, onda se može slobodno reći da je reč o monopolu koji za posledicu ima veće cene, a u tim, privilegovanim uslovima, ostvaruje se i ekstra profit. Kako objašnjava ekonomista Saša Đogović, zato je uloga države velika. Ona bi morala da stvori okvire da strane kompanije u Srbiji imaju svoje trgovinske lance, a ne da učestvuju na našem tržištu preko zastupnika.
Dva su načina, po mišljenju našeg sagovornika, kako se može monopolima stati na put. Pod jedan, antimonopolskim delovanjem - sankcionisanjem. I pod dva, stimulisanjem kroz poreske olakšice za direktno prisustvo velikih proizvođača u našoj zemlji.
- Domaćoj tekstilnoj industriji teško je da parira. Ali, fabrike bi mogle da se ojačaju ukoliko bi našle stranca, strateškog partnera koji bi ulagao i u proizvodnju i u prodaju. Takođe, novi strani trgovinski lanci mogli bi da ulažu u postojeću, ali i u novu proizvodnju - zaključuje Đogović.

Koliko košta proizvodnja odeće bilo gde u svetu

Majica
materijal 1,5 evro
šivenje 1 evro
štampa 0,5 evra
dažbine 0,5 evra
UKUPNO 3,5 evra


Suknja
materijal 0,7 m 4,5 evra
šivenje 3 evra
ostali troškovi 1 evro
UKUPNO 8,5 evra


Sako
materijal 1,5 m 7 evra
postava 1,5 evra
flizelin 1 evra
šivenje 8 evra
ostali troškovi 1 evro
UKUPNO 18,5 evra


Pantalone
materijal 1,3 m 8 evra
šivenje 3,5 evra
ostali troškovi 1 evro
UKUPNO 12,5 evra
Kaput
materijal 2m 10 evra
postava 3evra
fizelin 2 evra
šivenje 8 evra
ostali troškovi 2 evra
UKUPNO 25 evra

Napomena: Naravno, na formiranje cene utiču razni faktori, bilo da je pitanju materijal ili poznato ime
proizvođača

Izvor: Blic