Kikinda: Dobrovoljni rad nije poniženje
M. Ivetić | 03. novembar 2014. 12:13 | Komentara: 0
Društveno-koristan angažman korisnika Fonda solidarnosti, umesto podrške, na meti kritike. Aleksandra Majkić: Tvrdnje da eksploatišemo one kojima pomažemo - zlonamerne


 Korisnici fonda solidarnosti na radnim akcijama kao na rekreaciji

KIKINDA - Godinu dana od uvođenja društveno-korisnog rada za korisnike Fonda solidarnosti u Kikindi obeležile su - spekulacije o svrsishodnosti ove mere, s anonimnim oponentima. Aleksandra Majkić, potpredsednik Fonda, ogorčena je informacijama u pojedinim medijima s neimenovanim kritičarima, u kojima se, kako kaže, podmeću neistine, s prepoznatiljivim ciljem da se ospori suštinski smisao svojevrsne, pokazalo se uspešne i korisne, socijalne misije lokalne samouprave s prepoznatljivim humanitarnim karakterom.


Fond solidarnosti u Kikindi neprekidno radi više od dve decenije. Osnovala ga je 1993. godine opština u jeku najžešće krize i opšte nemaštine. Funkcioniše na dobrovoljnoj osnovi svojih članova, firmi ponajviše, uplatom jedan odsto od bruto zarade. Popunjava se i prilozima dobrotvora. Do prošle godine, fondovska aktivnost svodila se na jednostavnu raspodelu ogreva i manje sume novca, bez dublje analize ko je i zašto na spisku korisnika.

Kikindski naprednjaci, među kojima je i Majkićeva, preuzevši od demokrata vlast, uveli su nova pravila. Radno sposobni primaoci pomoći, naime, moraju društvu da se oduže - konkretno. Ko neopravdano odbije da dođe na neku od radnih akcija, dovodi sebe u opasnost da mu se sledovanja umanje, a na kraju u potpunosti uskrate. Takvu kaznu, međutim, dosad niko nije zaradio, niti se na sankciji insistiralo. Radom se, rečju, odužuje - ko može.

- Besmislene su, mogu slobodno da kažem i zlonamerne, tvrdnje da na ovakav način eksploatišemo ljude, da ih čak omalovažavamo i ponižavamo, da zloupotrebljavamo bolesne, pa čak i decu - kaže Aleksandra Majkić, koja je, inače, predsednik SO Kikinda. - Na radne akcije koje organizujemo, redovno dolazi veliki broj građana, među kojima nema mlađih od 18 godina. Ljudi se rado odazivaju, jer, kako vele, vole da se nekoliko časova na otvorenom druže i usput lagano, primera radi, očiste i urede ulice i zelene površine na periferiji grada. Takve aktivnosti doživljavaju i kao svojevrsno samopotvrđivanje. Imaju osećaj da vrede i da su to što dobiju od zajednice na neki način zaradili.

U tranzicijom i lošom privatizacijom drastično osiromašenoj Kikindi sve je više onih koji su na minimumu egzistencijalnih mogućnosti. Svesni toga, u Fondu solidarnosti odlučili su da ove zime dupliraju broj onih kojima će obezbediti besplatan ogrev. Ukupno će 500 najsiromašnijih porodica dobiti po dva kubna metra ogrevnog drveta.

UZOR KANjIŽA I ADA

- Nismo mi prvi koji su u okviru Fonda solidarnosti uveli obaveznost društveno-korisnog rada za njegove zdravstveno i radno sposobne korisnike. Pre nas to su učile opštine Kanjiža i Ada. Takva praksa je i u nekim okolnim zemljama, konkretno, u Rumuniji - objašnjava Aleksandra Majkić.

Izvor: Novosti

Pa bolje da ciste nego da idu u zatvor

 

Džaba hrana (bolja nego kod mene kući), pristup netu (mož' ceo dan da visim na bureku), drugi pere i pegla za mene...

Кесић 

U kojoj Srbiji su takvi zatvori?

ју страшно... човек је морао да коси траву, замислите натерали су га да коси траву и очисти улицу јер нису хтели да му дају два метра дрва за џабе... страшно страшно... 

pa ajd ti radi mesec dana za 2 metra drva

nego veci problem je onaj kosmodrom sto treba da se pravi u kikindi

Za srbina je svaki posao ponizenje...

Jeste, prekidaju ih u gledanju spanskih serija i odlasku u kladionicu.

Inace, u tekstu stoji da je to Fond opstine i da se nikada nije proveravalo ko je korisnik.

Troduplo više da rade