@Anea

Pa naznacio sam da je dovoljna namera provalnika da izvrsi kradju. Ukoliko se ta okolnost utvrdi, ubistvo se tretira kao opravdano. Ali to u principu znaci da ako u svojoj kuci vidis nepoznatu osobu koja je u nju provalila, u Teksasu bez bojazni od robije mozes da je upucas, jer prakticno svaka provala moze da se okarakterise i kao pokusaj kradje. Sta ce sudija drugo da pomisli, da je provalio u kucu da bi zalio petunije?

Koliko je taj princip ispravan vec ne znam... u konfliktu sam sam sa sobom.

Ali sto se ostalog tice, smatram da Hrvatsku treba razoriti.

Pa da, u suštini zakon je toliko (bio) sjeban da da bi se u Srbiji odbranio od govneta koje je rešilo da ti upropasti život - ne mislim samo na provalnike, nego i na dokonog huligana ili narkomana na ulici - moraš da budeš faking ekspert prava sa sve obukom i refleksima specijalca koji će u delićima sekunde moći da potisne instinkte, adrenalin i paniku i da odluči šta je najbolja (re)akcija i da je tako sprovede. Znači moraš da budeš jebeni Robocop. A ako ne uspeš to, govno opet može posle da ti upropasti život pravim putem, tako što će te tužiti za prekomernu silu i naterati te da se sto godina vucaraš po sudovima, pereš dosije i plaćaš advokate.

I baš zato i treba da bude kao u drugim zemljama, što ti kažeš Munka. Jer nema tu neke velike filozofije, čim ti neko nepoznat ulazi na posed bez odobrenja, a posebno ako ti obija bravu noću... znači da taj neko nema nikakve dobre namere, već želi da nanese zlo tebi, tvojoj porodici i tvojoj imovini. I zbog toga treba da bude onesposobljen i kažnjen.

I za kraj, mogu da se kladim da čak i ljudi koji pričaju kako oni u tim situacijama nikada ne bi primenili prekomernu silu... bi na kraju postupili isto tako, odnosno da bi se najebali majke napadaču pa šta bude. Jer tu nema razuma i razmišljanja, tu su samo instinkti i podivljale emocije. Ili si već dao gas i započeo beg, ili si odlučio da se suprotstaviš. A ako si se odlučio za ovo drugo, tu nastupa instinkt ''sve ili ništa''. Bez obzira dal si Saša Bogevski, Čak Noris ili Dalaj Lama.

To za provale je veoma diskutabilno,jer,ako ti je lopov obio kuću,naletiš na njega i on krene da beži,nije baš odbrana ako ga ubiješ kao zeca dok beži.
Tako može da ti dodje neko u kuću na poziv,da se u svom stanu posvadjaš sa njim i šta onda,imaš prava da ga ubiješ bez odgovornosti.



Ovi naši lopovi što gostuju po eu,oni znaju da ne smeju da napadnu vlasnika i znaju da je to skroz drugo delo i robija do neba.Nisu ni naoružani,u najgorem slučaju ima da odgurnu vlasnika da bi pobegli,i to je sve.Tamo prave razliku izmedju toga d ali je on hteo da ti samo obije stan,ili si mu ti bio meta.

Свако ко пређе мој праг а ја га нисам позвао биће издеветан а у екстремним ситуацијама и упуцан. Ако ми лопов упадне у кућу у три ујутру биће упуцан сто посто...небитно да ли ми је окренут леђима, да ли има или нема оружје, да ли је само дошао да украде шунку јер је гладан или штагод. Приватни посед је апсолутна светиња бар што се мене тиче. Истина, никад нисам имао упаде у кућу али ваља увек бити спреман. Пре месец дана у мом месту су три куће опљачкане исте ноћи. У једној су везали жену и мужа и тукли их док им нису открили где су новци. А то су баш ти који нису фасцинирани оружјем и муницијом што би рекла Анеа. Нисам ни ја фасциниран али у данашње време су неопходни.

Nije baš odbrana ali svaki sudija s malo razuma treba da ga oslobodi krivice jer u tom stanju ekstremne panike i šoka, čovek ne može racionalno da razmišlja. To će potvrditi svaki kriminolog ili bilo ko ko se našao u takvoj situaciji. A drugo, ajde da lepo složimo stvari - da provalnik nije ušao u kuću, ne bi ni ovaj potegao nož na njega. Dakle, ako gledamo i tako, opet je krivica na provalniku. Niko ga nije terao da uđe u kuću, već štaviše, znao je da postoji opasnost da nadrlja. Stoga, onaj ko smakne govno koje je svesno obilo bravu i pokušalo da uđe unutra, treba da bude oslobođen. Jer opet kažem, nije taj Saša tražio kavgu, nego ovaj ubijeni Vladimir.


Inače o svemu tome je pisao i izvesni Rory Miller, autor nekoliko knjiga o nasilju i borilačkim veštinama (i njihovoj (ne)efikasnosti kod ljudi koji nemaju prava isksutva u nasilju), koji je u zadnjih 20 godina radio kao čuvar u zatvoru, PMC u Iraku i sada kao SWAT operativac. Lik je sve lepo objasnio.

Prvo, ne može sudstvo da očekuje od običnog čoveka koji je zadnji put imao fizički sukob pre par godina u nekom baru... da u trenutku kada ga neko ozbiljno napadne, i kad se ovaj nađe u stanju opšteg šoka... da on sad u glavi prelistava zakon o odbrani i odmerava okolnosti napada, dok za to vreme majstorski odbija svaki udarac bez povređivanja napadača. Sam taj Miller kaže da čak i obučeni policajci ne uspeju uvek u tome, a kamoli civil koji se nađe u šoku u sekundi.

Druga stvar, on je tip obučeni SWAT specijalac i deputy sheriff (i samim tim dobro poznaje zakone koji mu trebaju) i majstor borilačkih veština. Pa opet i sam kaže - kada me neko napada, nema šta da vagam oću li da uradim ovo ili da uradim ono... Jok, nego se uključuje instinkt za preživljavanjem i ide se na sve ili ništa. Nema šta da se razmišlja, već samo da se što pre dela. Prvo jer ne smeš da dozvoliš sebi da se smrzneš, a drugo da bi sprečio napadača da nastavi da te povređuje i možda i ubije.

I tako, ima tu još nekih poučnih lekcija, da ne dužim sad s time. Ali sve u svemu, poenta je da kada neka maliciozna osoba namerno nanosi štetu ili ozbiljnu povredu drugoj, ni krivoj ni dužnoj osobi, da toj žrtvi treba dozvoliti da se brani na svaki mogući način, pa čak i uz prekomernu upotrebu sile. Jer opet kažem - da nema napadača i njegove želje da načini štetu ili povredu, ne bi bilo ni te upotrebe prekomerne sile. I kraj priče.

I da... što se tiče bojazni da neko može da zloupotrebi zakon o imovini, pa da namami nekoga u kuću, ubije ga pod izgovorom da je bio napadnut i prođe s time... zato postoje detektivi, forenzičari i ostali koji kada se desi ubistvo  dođu lepo na mesto događaja, ispitaju sve okolnosti, dokaze i tragove... pa donose zaključak da li je osoba ubijena jer je stvarno predstavljala pretnju, ili ubica(vlasnik) laže. Na primer, da li na bravama ima znakova obijanja ili ne, da li je ubijena osoba ušla na imanje preko glavne kapije i vrata ili je preskočila ograde, da li je ubica (vlasnik) imao motiv da ubije ili ne, da li je ubijeni imao dosije ili nije, itd, itd... Nauka i forenzika su mnogo napredovale ljudi, sve se danas može otkriti.

Moram da se složim sa većinom ovde.

U redu je da koristiš oružije, ali da ne odemo u USA krajnost. Čuo čovek nešto lomata po mraku u kuhinji i opičio rafal, onako na slepo. Kad je nestalo metaka, promenio okvir i tako šest puta.
Tek tada je upalio svetlo da vidi da su to klinci iz komšiluka. Pola mrtvo, pola otišlo na par decenija u zatvor.
Učešće u pljački sa smrtnim ishodom, od 20 godina pa naviše.

@hkj


Pa jeste, ali mozes da imas situaciju koju je naveo Mile gore... lopov ti provali i kucu, ti ga zateknes i on krene da bezi. Da li je tad ispravno pucati u njega?

Zato nisam bas nacisto sa tim principom da vlasnika uvek treba osloboditi svake krivice.

Nećemo otići u USA krajnost ako se taj zakon precizno definiše i donese, tako da zaista služi narodu i zemlji, a ne smrdljivim ološima raznih vrsta koji provode svoje živote uništavajući tuđe. Na primer, u nekim USA državama možeš da nosiš Mku na leđima nasred ulice. To je naravno ludilo i to nam ovde ne treba. Ali treba nešto što će omogućiti čoveku da adekvatno zaštiti svoj život, život porodice i svoju imovinu bez bojazni da će da nadrlja što u trenutku reagovanja i opšteg šoka nije obratio pažnju na paragraf ovaj člana onoga...


Buki, dobro pitanje, slažem se.

Što se tiče pucanja u leđa počiniocu koji beži - o tome treba da se odlučuje pojedinačno za svaki slučaj. Jer i to može da se namesti, odnosno napadač može da napravi okolnosti tako da ispadne da je ovaj pucao u njega dok je on bežao, a u stvari je bilo drugačije. Na primer...
Dakle o tome nek se odlučuje pojedinačno. Ali čak i ako se utvrdi da je vlasnik pucao u napadača koji beži, treba uzeti u obzir i ostale faktore kao što su afekat vlasnika, okolnosti, međusobni položaj, događaje koji su prethodili tome (možda je par sekundi pre toga napadač pucao u vlasnika), itd itd...

Vrlo je teško pokazati i dokazati da si bio/la ugrožen(a) u slučaju kada je nečiji život već oduzet. Mislim da se lopovi i sitni kriminalci baš ne vole sa ubicama, napasnicima i počiniteljima najtežih krivičnih dela - pa ne bi rizikovali duži boravak u popravnoj ustanovi sa njima.

I pored zastarelih zakona i (usled toga) neefikasne procedure, pravni poredak štiti prava građanina. U amerikama je, osim ako ObMama nije olabavio zakon, na snazi princip da razbojnik može da dobije i doživotnu robiju ukoliko se odluči na krivično delo uz upotrebu oružja kojim može da ugrozi nečiji život.