Reporteri „Blica” u Loznici, podno Jelice
Odbegli monasi šetaju po etnoselu
Ž. J. - V. N. | 05. 06. 2010. - 00:02h | Foto: V. Nikitović | Komentara: 13

Puklo jutro iznad sela Loznica, podno Jelice, a u njemu užurbana atmosfera. Po valovitom dvorištu nekoliko monaha nose neke gajbice. Idu gore-dole. I ništa tu ne bi bilo neobično da je ovaj bajkoviti kutak manastir, a ne budući turistički kompleks - etnoselo poznatog lokalnog preduzetnika Grešnog Miloja Stevanovića. Mesta ima za sve odbegle monahe iz manastira Crna Reka. Grešni Miloje ističe da mogu da ostanu koliko hoće. U dnu sela nekoliko kuća, a na vrhu vajat. Kažu: "Tamo je smešten iguman Nikolaj".

Njih devet monaha i osam iskušenika napustili su Crnu Reku pre dva dana. Oni se na čelu sa svojim, bivšim igumanom manastira Nikolajem ne mire sa odlukama SPC o razrešenju vladike Artemija kome je oduzeta Eparhija raško-prizrenska, a njegovi najbliži saradnici u zatvoru.


I dok se iščekuje odluka SPC o monasima koji su napustili manastir bez kanonskog otpusta, mnogi se pitaju ko je građanin Grešni Miloje. Sam je sebe tako nazvao, a u njegovom kraju svi misle: "To je bilo kada se pre više od decenije odrekao komunizma i okrenuo pravoslavlju".

Za razliku od Čačana, za šezdesetjednogodišnjeg Stevanovića je "grešni Miloje" nastalo krajem devedesetih, kada se vodio hrišćanskim postulatom da je samo Bog bezgrešan. Međutim, oni koji ga poznaju tvrde da je jedan od razloga za novo predstavljanje bio i taj što je dugo godina bio istaknuti član Saveza komunista Jugoslavije, delegiran iz dragačevskog kraja. Da je bio odan komunističkim idejama svedoči činjenica da je iz partijske organizacije isključen 1983. kada je na jednom od plenuma SSRN oštro iskritikovao tadašnju politiku SKJ. Grešni Miloje počinje da se zanima za religiju sredinom devedesetih. I tako je danas među najvećim donatorima zilotskog manastira Preobraženje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri.


- Miloje ima izuzetno energične i ekstremne stavove i u životu i u poslu. Tako je funkcionisao dok je bio član Saveza komunista. Tako radi otkada se okrenuo veri. Al' nekako se čini da je sa ovim sada ipak, malo preterao - kaže nam jedan od njegovih prijatelja.


Grešnom Miloju, međutim, ne smeta to što nijedan episkop SPC nije želeo da primi odbegle monahe. On smatra da je njegov čin hrišćanski.


- Ja nisam sudija pa da donosim odluku o tome da li je onaj što prosi dobar čovek ili ne. Moje je da mu dam hleb. Ja nevoljniku priskačem u pomoć ne ulazeći u razloge zbog kojih je on upao u nevolju. Meni je Bog dao da imam mogućnosti da pomognem ovim ljudima i ja sam to učinio - izjavio je Grešni Miloje za "Blic".
Njegovo imanje, sadašnji dom sledbenika vladike Artemija Nikolaja i monaha, znaju svi u Čačku, trebalo bi da preraste u etnokompleks. I hoće sigurno jer za Grešnog Miloja važi da je uspešan preduzetnik.


Bivši iguman Nikolaj posredstvom jednog monaha preneo je reporteru "Blica" da "ne želi da daje izjave za "Blic". Želja da saznamo zašto su manastir zamenili za etnoselo, ipak nam je donekle uslišena.


- Na samovoljni odlazak iz Crne Reke odlučili smo se kako bismo podržali pravednu borbu vladike Artemija. Prihvatili smo odluku da bude smenjen, ali nismo mogli da pređemo preko toga što nam je uskraćeno da bude naš duhovnik. Svesni smo posledica koje mogu proisteći iz ovakve odluke i spremni smo da se povinujemo eventualnoj kazni crkvenih vlasti - kažu bivši crnorečki monasi.
Za sada se ne zna koliko će monasi i iskušenici ostati u Loznici.


Sudbina Artemijevih sledbenika prema kanonima SPC je neupitna. Najjednostavnije rečeno, napustili su manastir ne poštujući propise SPC, a prema pravilima mere koje se mogu preduzeti su epitimija (crkvena kazna zabrane sveštenodejstva i pričešća) na određeno vreme, ali i ako se ne vrate u pokajanju u eparhiju svom episkopu može da sleduje i crkveno-sudski postupak koji može voditi raščinjavanju. U SPC kažu da, kako su crnorečki monasi odbegli bez ijednog valjanog kanonskog razloga, položaj im je dodatno otežan. Crnorečani se nisu javili ni nadležnom episkopu žičkom Hrizostomu na čijoj se teritoriji trenutno nalaze, a na šta su obavezni pa makar to bilo i u etnoselu.


S druge strane, duhovni život u manastiru Crna Reka se nastavlja. Juče je vladika Teodosije služio liturgiju uz sasluženje devet sveštenika i sveštenomonaha. U liturgiji su učestvovali novopazarski i mitrovički arhijerejski namesnici, a crkva je bila puna naroda. Za nastojatelja manastira imenovan je protosinđel Jovan, a manastirsko bratstvo u roku od dva dana, od odlaska Artemijevih sledbenika, već broji osam članova.

 
Miloje: I Sveti Sava se potpisivao kao grešni

Grešni Miloje uputio je juče redakciji "Blica" ispravku. On kaže da se potpisuje kao Grešni Miloje jer tako izražava svest o svojoj "nedostojnosti hrišćanskog poziva" i poredi sa Svetim Savom koji je takođe pisao Sava Grešni.
Miloje Grešni navodi i da ne sarađuje ni sa jednim anticrkvenim sajtom već samo onim gde sarađuju i ugledni srpski intelektualci. Negira da je učestvovao u remećenju bogosluženja u Duškovcima i da je učestvovao u "pobuni protiv vladike Hrizostoma". Svoju ispravku potpisao je sa Grešni Miloje Stevanović iz Čačka.

Izvor: Blic

Уредништво сајта: Реаговање на чланак објављен у "Блицу"
 „Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше о мени“ (Јн.18,34).