Jedno vrijeme bile su popularne slike gdje su "umjetnici" samo bacali boju na platno, a onda bi dosli Kritičari koji bi tumačili Smisao i Veličinu dotičnog djela. Neko ko ima mozak sličan mom uzeo je 3 platna i dao ih: petogodišnjem djetetu, šimpanzi i "pravom" slikaru.

Kritičarima su dali slike i slagali ih da su one sve djelo "pravog" slikara - oni su onda razvezli 15 minuta tumačenja o svakoj slici, o njenoj dubini, maštovitosti, emocijama...

Kada su im rekli da su upravo nahvalili rad jednog majmuna, oni su se silno naljutili i optužili organizatore za prevaru. Da li su ovim opale cijene slika "pravog" slikara - naravno da ne?
Ali je li normalno da nešto, što ni Kritičari nisu u stanju da razlikuju od radova petogodišnjeg djeteta ili majmuna zaista ima mjesto u muzeju savremene umjetnosti?

Ili krave i telad prepilani na pola i umočeni u velike tankove sa rastvorom koji ih čuva u prvobitnom stanju. I ti onda prolaziš pored krava i teladi koji su savršeno prepilani na pola i sa jedne strane im gledaš sve unutrašnje organe, a sa druge krave i telad koji izgledaju čitavo. I to je u muzeju savremene umjetnosti u Kopenhagenu, čini mi se.

I onda ti još neko soli pamet kako si ti ovakav ili onakav i kako ne razumiješ šta je "prava" umjetnost.

Meni može da se dopadne parče drveta ili kamena i da mi prija da ga posmatram, da mi to stimuliše misaone tokove ili da me opušta i oslobadja stresa - da li je i to onda umjetnost?

pa shto se druzish s njima ? 

Ne druzim se. U pitanju su potpuni stranci.

Chuo sam  za tu prichu o kriticharima i
u potpunosti se slazem, ja sam uvek imao problema  da "prepoznam" umetnost kao umetnost (pogotovo u slikarstvu), uglavnom se moram zadovoljiti prepoznavanjem majstorstva u izradi nekog dela. Recimo, Mikelandjelov David je za mene  "samo" vrhunska egzibicija u veshtini klesanja kamena. Ja ne porichem da ima  umetnichku vrednost ali mene lichno ne dotiche u tom smislu.
A "poznavaoci" vole da se preseravaju ili ja stvarno ne kapiram umetnost ni malo, Jedan. tj. jedna od nazovi poznavaoca videshi neke moje radove se odushevila nechim shto sam nacrtao za minut ipo dok sam prichao preko telefona sa mushterijom..."Ovo je fenomenalno, kao Magrit-ovi radovi, jel te on inspirisao?" Ja: "Magrit?. Aaaaa, zvuchi mi poznato, ali pravo da ti kazem nisam bash siguran ko je on i shta je radio."
Posle ja na netu prelistam malo o njemu i stvarno chovek lepo radio i svidelo mi se, ali ne nadjoh nishta shto iole lichi na moju shkrabotinu. A ono u shta sam ulozio dosta vremena a i emocija i shto pokazuje u nekoj ( skromnoj) meri posedovanje veshtine,  je tog poznavaoca ostavilo potpuno ravnodushnim.

Odakle znamo ono sto znamo? Pa odgovor je dosta opsiran gledajuci sa naucne strane tako da cu da skratim pricu sto vise koristeci metafore...Ljudski mozak je kao hard disk ogromnog kapaciteta koji pocinje da se puni od kako se napuni prvih 10 meseci zivota. Inteligencija kod bebe jos ne moze da kulminira pa ostavlja prostora za razvoj iste (verujte tako je,da sad ne pisem...).Bebin mozak je ravan,nije izbrazdan kao kod odraslog coveka...Zasto je tako? Zato sto nema podataka u njemu,pa kako se puni,cerebralni korteks ima tu mogucnost da se brazda u cilju prosirenja...Inteligenciju mozemo da uporedimo sa brzinom prenosa podataka u hard disk,odnosno sto je konekcija brza to ce hard disku trebati manje vremena da nesto shvati...Stvari koje znamo su produkt logickog razmisljanja i povezivanja cinjenica koje smo tokom zivota pokupili,nigde konkretno nego svugde. Covek uci dok je ziv bilo iz udzbenika,bilo iz iskustva i ima tu sposobnost da povezuje svoja znanja,odnosno da ih kombinuje...Sto se mene tice,postoje stvari koje znam i u kojima sa odlican a nisam isao na kurseve za te stvari, pa me ljudi pitaju gde sam to naucio...sve sto im kazem je da ne znam,jednostavno znam te stvari...

Mislim da je htela da je bocnesh ... 

Zasto voz ide brze sinama kada je hladnije nego nocu sa otvorenim prozorima?

Jes.. ima mali penis, znacajno kracu jednu nogu od druge, i vrlo feminiziranu frizuru

Mislim da bi ja i ti bili pravo drustvo za obilazak neke moderne izlozbe
A sta ces... ne razumemo mi to...
Mi smo seljaci... mi kad kupimo sliku, hocemo da znamo sta je na njoj, i pre nego sto procitamo opis

Chuo sam objashnjenje da mu je kita mala jer se uplashio od prestojeceg duela sa Golijatom, pa mu se , jadan, skupio 
za nogu nisam ni primetio da mu je kraca, a za frizuru se slazem 

Ja definitivno nisam, verovatno bih trazio umetnika da se svadjam sa njim, i tako izblamirao sve koji su u mom drushtvu. 

Pa bash taj fazon, bar da znam shta je dole a shta gore , da je ne okachim naopachke.
Ova slika dole je prodata za 140 miliona dolara 2006. I da, okrenuta je naopachke

Moze samo jedno pitanje - Kako znas da je naopacke?