Jedino sto tacno i sigurno znam je da nista ne znam ,a sve ostalo onako tj iz svog ugla tj ne znam.

Postoje i oni koji ne znaju, da ne znaju...

I treba da postoje jer sta bi onda ovi sto znaju da ne znaju bez tih sto nemaju pojma da ne znaju .
Ne bi mogli da se osete boljim .

znate gdje mislim da je najveci problem u komunikaciji medju ljudima,a koji je cini mi se kulminirao u sadasnjem vremenu zbog tolikog protoka informacija i dostupnosti istih?

problem je u tome sto se nikada ovoliko nije razgovaralo,sa tolikim brojem ljudi i mogucnosti da sa velikim brojem ljudi komunicirate,a da se,sto je paradoksalno,nikada manje nismo razumjeli

negdje sam nedavno procitala da je imati stav i misljenje o svemu i svacemu je jedan vid nekulture

danas,sto jeste produkt slobode i sto sa jedne strane svakako da je pozitivno,svako ima pravo da kaze sta misli i da se samoproklamuje sa strucnjaka za bilo sta,pa cak i da kreira tudja misljenja i ukuse,a da iza njega ne stoji nista
ili samo gugl....potpuno je dovoljno.

daleko od toga da bih se usudila tvrditi da su neke druge epohe bolje od ove u kojoj obitavamo,ali je cinjenica,bar sto se tice umjetnosti tice,da se u nekim epohama znalo ko se njome bavi,ko su oni koji je konzumiraju,ko su oni koji o njoj mogu donositi sud...ona je,fakat je,bila stvar ekskluzive,odredjene kaste...odredjenog sloja ljudi...onih koji ne rade vec imaju vremena baviti se sobom,svojim obrazovanjem,svojim pasijama,strastima...sintagma " rad je stvorio covjeka" pocela je biti popularna tek u proslom vijeku kao ideja vodilja drustva oslobodjenog od ociglednog klasnog raslojavanja. jos je Aristotel tvrdio da je rad za nize slojeve drustva:-))))

robovi i seljaci rade i okopavaju...
filozofi filozofiraju...
slikari slikaju...
pisci pisu...
muzicari komponuju...
a plava krv titra muda,konzumira tu umjetnost i finansira gospodu umjetnike da bi mogla u svojoj dokolici da palamudi o istima po svojim salonima i budzacima ...da se razumijemo...neko ce reci da su bagra koja je jela hleba preko tudjih ledja i kroz tudji znoj i krv (i jesu),ali je i cinjenica da su mnogi filozofski pravci,knjizevni pravci i velike ideje upravo nikle u tim salonima i medju tim katkada bludnom i raspusnom gospodom,koja je obozavala da se bavi metafizikom.
logicno,metafizika je stvar dokolice:-))))

tvrdim da u svakoj sferi drustvenog dijelovanja moraju da postoje parametri.
mora da postoji ono sto je najbolje i dobro,na jednoj strani...
nemam nista protiv toga da se uzori dovode u pitanje,jer to jeste jedan od nacina da se granice pomjere u umjetnosti i ne samo u njoj.
ali i u tom nastojanju mora da stoji neki kredibilitet kod te osobe,neko znanje,iskustvo,vizija,ideja...sta god
mora postojati razumjevanje onoga o cemu se govori,a ne samo puko deklamovanje i poznavanje podataka i informacija o odredjenoj stvari.
jer to je lako.
to je dostupno svima nama.
i to je bezobrazluk kada se govori,naglasavam,o odredjenim temama.

jos jedna stvar...mozda dijelujem konfuzno,ali Anea...tema predivna i duboka i siroka...svaka cast
misljenja sam da o ukusima treba raspravljati...
zasto da ne?
slazem se da svako ima pravo na svoje parce istine,ne sporim...ali,ne bi trebalo da svako ima pravo da o svemu donosi sud (opet dolazimo na ono od pocetka da to cesto zna biti stvar nekulture i ega)...a posto to pravo imamo,pa se susrecemo sa vrlo smijelim tvrdnjama vezano za mnoge teme,ja mislim da je rasprava o tome sasvim ok

svako ima pravo na svoj ukus,ali je cinjenica da je neciji ukus...ustvari samo kic

postoje stvari iz vrhunske umjetnosti (film,literatura,slikarstvo,arhitektura,muzika) koje vaze za stozere stila i umjetnickog dometa koja mi ne leze,ne dopadaju mi se.
ne uzivam u njima.

smijem li da tvrdim da nisu dobra ili da ih ja,iz nekog razloga,ne razumijem?
da,mozda,jednostavno,ne odgovaraju mom senzibilitetu?
to sto mi se nesto ne dopada ne mora da znaci da nije dobro

mogu da iznesem svoj sud o slikama jednog Pikasa (licno,nikada njegovu sliku ne bih nakacila na zid),ali mi je potpuno jasno,sa istorijske pespektive i vremena u kojem se javio,zbog cega vazi za jednog od najboljih slikara svoga vremena.to mi je jasno.ali mi se ne dopada.

to jeste problem sa umjetnoscu.
svako od nas je razlicito percipira,zato se i zove umjetnost...gadja nas u grudi...hrani dusu...a ono sto ce nahraniti moju,ne znaci da ce i tvoju

drugo,na ukusu se i radi.
nije nam smisao sa vrhunske stvari dat samo rodjenjem i tom zicom sa kojom se neki nesumnjivo rode.
vrlo je bitno cime se i "hranimo" tokom zivota

Bicu bukvalista, i uzecu primer Mocarta.
Njegov opus mozemo da posmatramo kroz vise prizmi, ali hajde da krenemo od dve najcesce... teoriju muzike, i laicko razmatranje.
Racunovodja tumaci zavrsni racun koristeci odredjena strukovna pravila. Muzikolog analizi materije prilazi sa stanovista harmonskih zakona; egzaktnih pravila koja sugerisu kvalitet dela, i umesto "ovo mi se svidja", "ovo je prosecno", moze da kaze sta je u sadrzaju kvalitet, sta nije.
Sedni za klavir, probaj da odsviras nesto. Nista vise od par disonantnih tonova neces uspeti, jer ne poznajes zakone muzicke harmonije. Mocart ih je poznavao, i s te strane gledano njegova muzika je horizont kvaliteta. To ce da ti kaze svako u struci.
Na kraju dana, kad ti racunovodja i teoreticar muzike poture svoje "papire" pod nos, sa zavrsnim racunom nema sta da se slazes ili ne slazes... sistem 1+1=2, i tu boga nema... sa tvrdnjom muzikologa da je Mocart kvalitet ne moras, jer je muzika jezivo podlozna subjektivnom tumacenju, kao i svaki drugi vid umetnosti.
Posmatrao sam umetnicku sliku. Veliki crni kvadrat na platnu, oivicen belim. Nista posebno, rekao bih, nikakva umetnost. Pa, to sam i ja, potpuni antitalenat za crtanje mogao da naslikam. Ko je lud ovome da se divi?
Objasnjeno mi je da je sliku naslikao jedan od najvecih Ruskih avangardista 18. veka, Kasimir Malevich, kao simbol dekadencije svoje generacije. Postideo sam se malo, priznajem, ali mi je ta slika i dalje vrlo obicna. Gomili upucenih strucnjaka nije. Eto, tako se razlikuju ukusi.
Stupanj percepcije u odnosu na materiju koju posmatras, formiran ukus (o tome mozemo posebno da pricamo, sad bih se fokusirao na ovo), i emocija koju posmatrana materija izaziva u pacijentu (jer, hej, kao sto imas gomilu ljudi koji "seku vene" na Cecine balade, tako mozda nekog i monotonija crnog kvadrata "pogodi"), su presudni za ocenu.

odlicno si napravio paralelu izmedju naucnih istina i umjetnosti

to je "problem"...umjetnost je jezivo subjektivna


sjetih se knjizevne veceri Milorada Pavica kada su ga pitali da li se plasi da bi citaoci mogli pogresno razumjeti neka njegova djela na sta je on kratko odgovorio: " pisac kod koga ne postoji mogucnost da bude pogresno shvacen...tesko da moze biti dobar pisac".

umjetnost je ogromno polje asocijacija i ja negdje naslucujem da je svako ne moze "prezvakati"...da zaista trazi rafiniran ukus i senzibilitet...i da svako to jednostavno nema
i sasvim sigurno da nema za sve vidove umjetnosti i za sve one koje vaze za temelje stila i vrhunskog umjetnickog dometa.

Ako je umetnost zaista subjektivna, zasto je zabranjeno imati subjektivni sud o umetnosti?

Secam se da me je razredna u srednjoj skoli, inace profesor knjizevnosti, odgovarala od studija knjizevnosti pricom da su na nasem fakultetu uopste ne uci o knjizevnosti, vec se bubaju i deklamuju misljenja profesora...
Ona sama se zbog toga jako razocarala tokom sopstvenih studija, tako da je i mene tako usmeravala...

Da idem dalje... zasto je zabranjeno imati bilo kakav sud o umetnosti koji nije utemeljen na godinama, decenijama, zivotu posvecenom odredjenoj usko specijalizovanoj oblasti...

I ne samo umetnosti... odaberite bilo koju oblast zivota...

Npr. ja sam rekla za Mocarta da je on pisao tadasnju popularnu muziku i da je njegovo delo dobilo na tezini tek posle smrti... (inace, nesto slicno je rekao i cini mi se Kusturica pre par dana (da se veliki umetnici prepozaju posle smrti), no dobro)...
I ta recenica je bila kao noz u srce nekolicini sagovornika...

Ali... kao sto rekoh... odaberite bilo koju oblast zivota... npr. botaniku...

Da li je zaista potrebno zavrsiti studije da bi rekao da ti se svidja ruza, a da je kadifica bas dosadna?

Zasto se uvek trazi specijalizacija kako bi neki stav (pa cak i nezavisna informacija) imala na tezini?

Zasto samo clanovi odredjenog esnafa imaju pravo na sopstveni stav (koji je opet usaglasen sa stavom ostalih clanova tog esnafa)?

Sve u svemu... da li zaista postoji sloboda misljenja.. bar i ogranicena?

pa,ne sticem dojam da je zabranjeno imati sud o bilo cemu ,pa i subjektivan o subjektivnoj umjetnosti

naprotiv!

to sto cemo uvijek naici na one koji nam nas sud osporavaju (sto mislim da je i dobro- u cilju dobre rasprave kroz koju i dolazimo do saznanja o odredjenim stvarima,pa i o sebi samima) ne znaci da je zabranjeno reci sta mislis,vec da je nas sud o necemu podlozan sudu

e sad,jedno je nasa sloboda da bilo gdje kazemo sta god hocemo(bilo dobro utemeljeno i na mjestu ili bila nasa glupost i bezobrazluk)...ali je cinjenica da ne moze svako biti autoritet u tome i pisati udzbenike,drzati govore na televiziji o toj temi,pisati naucne radove i kreirati misljenja u akademskim krugovima i slicne stvari ...pa i njihov sud je podlozan sudu,zar nije?

drugo su forumi i kuloari,coskovi i separei u lokalima...recimo
ja imam dojam da smo bombardovani subjektivnim misljenjima,personalnom filozofijom...ne vidim da se ima pravo ,a ni nacina nekome to osporiti ili zabraniti ...

Ako su i oni sami umetnici (idu na akademiju ), možda ne žele da prihvate to kao činjenicu (što nije) da će biti poznati tek kada umru... Oni bi hteli slavu odmah  
Ako nisu umetnici, nego pasivni posmatrači, onda neznam zašto to takva reakcija... Možda zbog logike "crna ovca u belom stadu"  


Ljudi će daleko više slušati nekog ko ima diplomu od onog koji je nema, što, naravno, ne mora da znači. Ali mnogo je veća verovatnoća da češ slušati priču o kvantoj fizici od nekog lika sa diplomom nego od Pere iz komšiluka.
Stavovi imaju na težini kod specijalizovanih, jer oni znaju "materiju", učili su dosta o tome i znaju o čemu pričaju, i oni mogu da nameću svoje (pogrešne) stavove , dok neko drugi će, u najboljem slučaju, biti ignorisan.


Postoiji, jedini ograničavajući faktor je strah od reakcije okoline. 

Dobra vest, sloboda misljenja nije faktor koji neko stavlja na snagu... pa kao... hajde, let it be, nego je u nama. Ako ti mislis da je kadifa dosadan cvet, i zelis da to kazes naglas, samo napred.
Tu se vec postavlja pitanje ciljne grupe sa kojom ces to svoje razmisljanje da podelis. Drugari, kolege, komsije, cak i sagovornik na stanici za prevoz... dolaze u obzir...
Ali je suludo da odes na recimo Bioloski fakultet, sa ciljem da nekog ko znanje o kadifi od semena do uvenuca ima u malom prstu, i cvrsto smatra da je kadifa miss univerzuma medju cvecem, ubedis da je ruzna.
Pluralizam misljenja je moguc, stavise pozeljan, samo na razlicitim nivoima.

Daleko od toga da je njegovo delo dobilo na tezini tek posle smrti...
Zapravo, nakon sto se iz Salzburga preselio u Bec postao je vrlo slavan i cenjen kompozitor. Zasigurno ne koliko je trebalo, ali...
Popularizaciji klasicne muzike srednjeg veka u 19 i 20. veku doprino je razvoj tehnike, pa je tako i onaj iz sela u Rusiji, i onaj iz Chilea putem radija, televizije, a vec petnaestak godina i interneta mogao da bira sta ce da cuje. Da ne postoji ta mogucnost dostupnosti na dohvat ruke, mislim da bi svet malo znao za Mocarta, Betovena, Pikasa, Bajrona, ma koliko da su talentovani, i ma koliko da su mrtvi.

Znam, pravi sam Mocart freak, al' sta cu, njega sam najvise voleo da sviram u nizoj muzickoj