BEOGRAD - Procenjuje se da oko milion ljudi u svetu godišnje, svojom željom, nasilno napusti svet, a u Srbiji je stopa suicida čak 18 odsto, što znači da se na 100.000 stanovnika naše zemlje njih 18 ubije, ili u odnosu na ukupan broj, preko 1.300 ljudi godišnje. Ukoliko se uzme u obzir da je evropski prosek 13, a svetski 16, izgleda da opet prednjačimo u mračnim statistikama. Upozoravajuće je da se ta stopa u Vojvodini trenutno više od 28, a prelazila je čak i zastrašujuću brojku od 34, zbog čega se novosadski Centar za prevenciju suicida „Srce“ danas posebnim aktivnostima pridružuje obeležavanju Svetskog dana borbe protiv samoubistva.

Međunarodna Asocijacija za prevenciju samoubistva u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, proglasila je 10. septembar međunarodnim danom za prevenciju suicida, s ciljem da se na taj način skrene pažnju na jedan od vodećih uzrok prerane smrti koji je moguće sprečiti.

Volonteri Centra „Srce“ će zato razgovarati danas sa građanima o tom problemu, a bilbordi sa objašnjenjima kako uspostaviti kontakt sa Centrom biće postavljeni na pet lokacija u Beogradu.

Prema policijskim podacima, najčešći oblici samoubistava u Srbiji su vešanje i samoubistvo iz vatrenog oružja, pogotovo u posleratnim godinama, a slede trovanje i sečenje vena.

Samoubistvo najčešće izvršavaju osobe između 50 i 70 godina starosti, pri čemu među ženama prednjače domaćice i penzionerke, a kod muškaraca penzioneri, radnici i zemljoradnici.

Suicid se najčešće javlja kod obolelih od depresije, koju karakteriše poremećaj raspoloženja - prisustvo izuzetne tuge, razočarenja, usamljenosti, beznađa, nedostatak vere u sebe, osećaj krivice i niže vrednosti.



Izvor: Glas Javnosti

U Novom Sadu postavljene table za prevenciju samoubistva
Godišnje se ubije više od 1.300 ljudi
Autor: E.B. | 11.09.2008. - 06:00

NOVI SAD - „Pre nego što pređeš ogradu, pokušaj s nekim da razgovaraš“, poruka je upozorenja na info-tablama koje su juče postavljene u Novom Sadu s ciljem da ljude u emotivnoj krizi i sa samoubilačkim namerama ohrabre da potraže pomoć. Table su povodom 10. septembra, Svetskog dana prevencije samoubistva, postavili volonteri Centra „Srce“, u saradnji sa Zavodom za izgradnju grada.



„Ova akcija ne iziskuje mnogo novca, već pažnje i posvećenosti. Ako uspemo da odvratimo bar ponekog sugrađanina od namere da počini samoubistvo, smatraću da smo učinili dobar posao“ - izjavio je direktor gradskog Zavoda za izgradnju grada Borislav Novaković. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji se godišnje ubije više od 1.300 ljudi.
Novaković kaže da je po stopi samoubistava, Srbija na nivou svetskog proseka, dok se Vojvodina smatra visoko rizičnim regionom. Oznake u Novom Sadu postavljene su na pet lokacija, na sredini Varadinskog mosta, na Keju žrtava racije, u Ulici Modene, Ulici dr Sime Miloševića u blizini Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata i Hajduk Veljkovoj ulici na ulazu u Klinički centar.
Centar za prevenciju samoubistava „Srce“ radi već 17 godina i jedini je u jugoistočnoj Evropi. Godišnje primi oko 1.200 poziva, a planira se i uvođenje besplatne telefonske linije.
Psihijatar Vojislav Ćurčić za B92 juče je izjavio da je zabrinjavajući podatak da se na samoubistvo sve češće odlučuju mladi ljudi, od 15 do 24 godine. On navodi da se u Srbiji radi na usvajanju strategije u cilju prvencije samoubistava.
- Strategija će uskoro biti završena i obuhvatiće sve koji mogu da pomognu u ovome, zdravstveni sektor, škole, medije vladine i nevladine organizacije - rekao je Ćurčić.

Izvor: Blic

U "redovnim" uslovima, rekao bih da je samoubistvo etički neutralna kategorija i da svaki čovek ima pravo da odluči o sopstvenoj sudbini, kao i da je jedini suvereni gospodar svog života. Drugi entiteti, koji pretenduju na pravo da odlučuju o nečijem životu (država i njeni instrumenti: vojska, zavodske sankcije i sl.), to pravo bi trebalo da imaju samo ako:
(1) je moguće dokazati da osoba nije sposobna da racionalno rasuđuje, ili
(2) se osoba ogrešila o obavezujuće društvene norme (npr. počinila je krivično delo), ili
(3) je osoba svojevoljno stavila svoj život na raspolaganje tom entitetu (npr. vojsci, radi odbrane zemlje).

Kod nas, međutim, indikativne su kategorije građana koje dižu ruku na sebe:


Iz ovoga je nedvosmisleno jasno da je to posledica beznađa zbog nezasluženo loše situacije u kojoj se inače vredni i funkcionalni članovi zajednice nalaze. Ovo je, opet, posledica toga što se državni aparat zloupotrebljava za pelješenje i iskorišćavanje građana a ne za njihovu zaštitu i prosperitet, što bi trebalo da je funkcija države... Ipak, to nije održivo stanje, odnosno ili će se nešto u državi korenito promeniti, ili će ona prestati da postoji.

18% од 100.000 било би 18.000, а не 18. Дакле, није у питању 18%, већ нпр. 1,8 промила.

Po mom misljenju to je samo nespremnost kad napustis svet koji si imao kao dete i predjes u svet odraslih... Neki to jednostavno nemogu da podnesu pa samim tim se unistavaju dok nedodju do stanja kad bi se ubili...

Kako molim?

"osobe između 50 i 70 godina starosti, pri čemu među ženama prednjače domaćice i penzionerke, a kod muškaraca penzioneri, radnici i zemljoradnici"

Ovi ljudi su nespremni da napuste dečji svet i pređu u svet odraslih? 

Ti su nauceni na rad a kad nemaju sta da rade dolaze u depresiju koja prelazi u kako bi bilo lepo da umrem i vec zavrsim sa ovim!!!

Mislim da je stvarni razlog depresije u koju zapadaju, materijalni momenat. Zloupotrebom državnog aparata od strane beskrupuloznih pojedinaca, radnici i penzioneri su dovedeni do toga da nemaju od čega da se izdržavaju i da izdržavaju svoje porodice. Mnogi penzioneri izdržavaju svoju već odraslu decu koja ne mogu da nađu posao. Priča tako Jelašić kako će povećanje (inače bednih) penzija da ugrozi državnu kasu, a ne obazire se na iznos plate u ustanovi u kojoj sam radi, ni na svoju platu... Pa onda primanja univerzitetskih profesora koji su praktično zaštićeni od svih zakona... Primera ima bezbroj...