Ona sanjari, pokusava da ga zamisli, njegove pokrete, način na koji hoda, na koji se smeje; pokusava da ga zamisli kada je ljut i razocaran; kako gori od zelje i strasti. Pokusava da ga uporedi sa drugim muskarcima, mladjim, starijim; sa muskarcima iste profesije ili sličnih zivotnih stavova; sa muskarcima istog imena ili istog ethickog porekla.



Pokusava da zamisli sve ovo i vise od toga – pokusava da zamisli interakciju između njih dvoja: kako bi izgledalo kad bi postojala.



I ona pretpostavlja: on zamišlja isto.



Ona zna, on je jednom priznao svoja sanjarenja o njoj, o njima.



Ona zna da i on kao i ona razmišlja, preispituje se: šta da radi; kako da se postavi; šta je ispravno a šta pogresno i prema kome. Kako da uradimo nešto sto će nas lično učiniti srećnima a ima za potencijal da povrediti nekog drugog, ali ne bilo kog drugog nego kog koga isto volimo.



Šta je romansa? Šta je zelja za nedostiznom ili zabranjenom ljubavlju?



Ona sanjari ….

Zbog toga sanjarenja oni koji sanjare budu povredjni.
Romansa je trenutak, ili mnogo trenutaka, ili ceo zivot, to je romanticnost koju koju neko nadje u obicnim stvarima ili romanticnost koju neko vidi u nekim romanticnim stvarima.
A zelja za nedostiznom i zbranjenom ljubavlju kad neki decko zeli nedostiznu devojku i zabranjenu ljubav sa nekom devojkom, to je pravi pakao za devojku ako i ona to ne zeli, znam po sebi. Hiljadu puta sam pomislila da mi nema pomoci, da cu morati da stanem ispred oltara sa deckom i da kazem NE ili da uzmem pistolj i da ga ubijem i da idem u zatvor, ili da se ubijem u vencanici, uglavnom da mu dokazem da ga mrzim koliko god on sanjario.