Srpski ekonomisti šokirani Dinkićevim stavom da inflacija nije bitna
Ministra ne zanima pad životnog standarda

BEOGRAD - Ministar finansija Mlađan Dinkić ponovo je šokirao srpsku javnost, a naročito stručnu, izjavom da inflacija ne predstavlja opasnost za ekonomske reforme i da ima bitnijih stvari od toga. Dinkić je ovu izjavu dao u kontekstu vladinog plana da potroši milijardu evra u infrastrukturne investicije, što će nesumnjivo podići i ličnu potrošnju i inflaciju. To znači da Dinkića ne zanima ni što će kupovna moć građana opasti ili što visoka inflacija odbija strane i domaće privatne investitore.

Komentarišući ministrov stav, po kome par procenata inflacije manje-više nije bitno, kao "diletantsku školu", ekonomski stručnjak, profesor Danijel Cvjetićanin podseća da su takve tvrdnje davali i političari još od socijaliste Nikole Šainovića, koji "slabo poznaju državnu ekonomiju i misle da je država dobar investitor, a takvima izgleda da pripada i Dinkić". "Ministar sprovodi komandni model privrede, koji mu je smetao dok su ga primenjivali socijalisti, a u redu je kada ga praktikuju Dinkić i Miroljub Labus.

Ako se investira milijarda evra, inflacija će biti neuporedivo viša od planirane, a mi već sada imamo mnogo veći rast cena od zemalja koje su slične nama poput Crne Gore, Rumunije, Hrvatske, pa čak i Makedonije. To je jako loše - poručuje Cvjetičanin. Kako tvrdi ovaj ekonomista, iako Dinkić tvrdi da će ulaganjima povećati zaposlenost, istovremeno će doći i do rasta zarada i trošenja novca, što je direktan uzročnik inflacije, tako da ne stoji njegova izjava kako neće biti inflatornih pritisaka jer se milijarda koristi za investicije, a ne za ličnu potrošnju.

"Ako uloži u infrastrukturu, možda će dobiti pozitivne ocene nekih kapitalista koje ima u vidu kada bira investicione projekte, a možda će ga hvaliti i u Evropskoj uniji, ako bude radio kako njima odgovara" - smatra Cvjetičanin.

Ekonomistu Miladina Kovačevića, međutim, ne zabrinjava najava velikog investicionog projekta jer veruje da Dinkić neće ni uspeti da ga ostvari ove godine, i da je u pitanju preterivanje "koje je praktično normalno za političare". Po njegovim rečima, ministar računa na novac od prodaje "Mobtela", koji će, čak i da se u narednim mesecima preciziraju investicioni projekti, moći da troši tek u poslednja dva-tri meseca.

- Očekujem da inflacija bude do 12 ili 13 odsto, ako ne dođe do skoka cene nafte ili ako se sav taj novac nekim čudom stvarno ne sruči na Srbiju, kao što su se sručile poplave. Ipak, inflacija ne sme da bude jedini ekonomski cilj naše zemlje jer tu su i spoljnotrgovinski deficit, rast investicija i drugi parametri, tako da nema potrebe da inflaciju po svaku cenu držimo ispod 10 odsto - tvrdi Kovačević.

On smatra da Dinkićeva izjava da neće biti potrebe za daljim monetarnim restrikcijama, koja je inače suprotna porukama guvernera Radovana Jelašića, nema osnova, pošto već sada NBS nema instrumente da "povuče sav novac" kako bi održala makroekonomsku stabilnost. Tim pre, ističe Kovačević, ako dođe do realizacije investicionog plana, NBS će morati da dalje pooštri monetarnu politiku, čime se isušuje likvidnost privrede.
A. D. M

Ekonomisti upozorili na populizam ministra finansija
Dinkić brine samo za vlast
Sadašnji i bivši guverneri, Jelašić i Udovički, zatim Gligorov, Bajec, Pitić i privrednik Vukadinović upozorili na štetnost odluke ministra finansija da investira milijardu evra

BEOGRAD - Ako inflacija ove godine bude 14-15 odsto, krivica će biti svaljena na Narodnu banku Srbije, a ako bude jednocifrena, zasluge će sebi pripisati Vlada Srbije - izjavio je guverner Radovan Jelašić na jučerašnjem okruglom stolu na temu "Inflacija: uzroci i posledice". Svi učesnici su se složili da NBS ne može sama da se izbori sa inflacijom, a vlada kao nosilac fiskalne politike ne čini ništa da ispuni svoje obećanje MMF-u i vodi restriktivnu ekonomsku politiku. Takođe, došlo se do zaključka da vlada samo doliva ulje na vatru ulaganjem milijardu evra, što će sigurno imati efekat na inflaciju, umesto da se taj novac uštedi.

PETROVIĆ: DINKIĆEVA PREDIZBORNA KAMPANJA

Pavle Petrović, profesor Ekonomskog fakulteta, primetio je da se sada ponovo pojavljuje populistička fiskalna politika kod ministra Dinkića, kao u predizbornoj kampanji 2003. godine. Goran Pitić, predsednik UO Sosijete ženeral banke, mišljenja je da bi trebalo uvesti selektivne kredite za privredu i stanovništvo i da NBS samo pravda sebe da se bori sa inflacijom, a da stvarno sama ništa ne može da uradi.

- Inflatorna očekivanja privrednika rastu i ulazimo u eru inflatornog života. U ekonomskoj politici mora biti jedan prioritet iza kog će stajati i centralna banka i vlada. Vlada je MMF-u obećala da im je inflacija prvi prioritet, ali vlada sada nema kredibilitet. Monetarna politika je odsečena od fiskalne - rekao je Jurij Bajec, profesor na Ekonomskom fakultetu.

Dragoljub Vukadinović, predsednik Upravnog odbora "Metalca" rekao je da je ova firma prošle godine izgubila milion evra zato što je verovala državi da će inflacija biti 9,3 odsto, a na kraju je iznosila 18 odsto.

Kori Udovički, direktor Fonda za razvoj ekonomske nauke kaže da je bazna inflacija, bez uticaja PDV i rasta cene energenata, već dve-tri godine 13-14 odsto, ali posle predstojeće fiskalne ekspanzije, pitanje je šta nas čeka. Ona je istakla da je razlika između onoga što država potroši i njenih priliva prošle godine bila negativna, iako je predstavljeno da imamo suficit. "Potrebna je restriktivna fiskalna politika, a umesto toga smanjuju se porezi na plate. Država oporezuje one koji štede i investiraju i daju u potrošnju kroz penzije i plate", rekla je Udovički. Ona je dodala da bi uvođenje administrativnog ograničenja kredita možda bilo jeftinije rešenje od visokih kamatnih stopa.

Vladimir Gligorov, saradnik Međunarodnog instituta iz Beča, rekao je da ne stoje opravdanja da veća inflacija omogućava veću zaposlenost jer se to već pokazalo u zemljama u tranziciji. On je rekao da mere NBS kroz povećanje obavezne rezerve nisu delotvorne i da kamatne stope ne treba povećavati jer se tako produbljuje razlika između kamatnih stopa u zemlji i inostranstvu. Prema njegovim rečima ovo još više privlači čak i špekulativni kapital. "Sa fiksnim deviznim kursom, ne postoji kursni rizik, nema rizika od nevraćanja kredita i tako se daje mogućnost džabe zarade", kaže Gligorov.

Na kraju upozorenja ministru finansija, svi ekonomisti su se složili da je ključni uzrok rasta inflacije prekomerna tražnja. Tu prednjači priliv kratkoročnog kapitala za kreditiranje stanovništva, povećanje zarada i visoke doznake iz inostranstva.
M. Obradović