У Србији самостално живи тек свака десета млада особа
Мамине мазе или таоци кризе
Више 60 одсто младих особа нема никакво радно искуство, двоје од троје не може да нађе посао, а четвртина се одлучује на брак до 25. године

Двадесетчетворогодишњи Милош је типичан представник генерације којој су размишљања о самосталном животу блиска колико и смиривање сукоба на Блиском истоку. Милош је већ две године апсолвент Правног факултета и ужива у свим благодетима продужене адолесценције, а у шали има обичај да каже да свој стан користи као хотел у коме руча и спава.

Ако је веровати истраживању које је спровела Коалиција младих, тек свака десета млада особа која је напунила 25 година и живи у Србији има представу о висини потрошачке корпе и информацију о томе на којим се шалтерима уплаћује рачун за комуналије. Другим речима, чак 90 одсто младих још се башкари у својој девојачкој или момачкој собици, пије прву јутарњу кафу у породичном кругу и живи на маминој кухињи.

Посао само „на црно”

И док психолози упозоравају да економска зависност повлачи са собом све остале зависности и представља сметњу емотивном и животном раздвајању од родитеља, економисти нас суочавају с чињеницама да половину свих незапослених у нашој земљи чине млади, односно да је велики број њих „запослен” у сивој економији.

Истраживање које је урађено на репрезентативном узорку младих Србије показало је да само три од десет студената Београдског универзитета дипломира, односно да један од десет академаца заврши студије у предвиђеном року. Подаци даље говоре да је половина свих незапослених у Србији млађа од тридесет година, да више 60 одсто младих особа нема никакво радно искуство и да двоје од троје младих уопште не може да нађе посао. Више од петине младих људи у нашој земљи су нерегуларно запослени и нису заштићени Законом о раду...

Директор Омладинског информативног центра Драгана Стојановић истиче да су волонтери ове невладине организације на протеклом музичком фестивалу „Егзит” анкетирали више од хиљаду младих људи на тему перцепције сопствене будућности и додаје да је чак 60 одсто њих отворено рекло да нема никакве шансе да се бави својом професијом.

– Разлог дуготрајног студирања није у томе што су наши млади лењи или мање интелигентни од својих вршњака из Европске уније, већ то што већина младих истовремено ради и студира. Додатни проблем у запошљавању младих настао је последњих неколико година када су у маси факултета који постоје на академском тржишту почели да се издвајају „факултети за продавање магле” који не одговарају потребама тржишта и само пролонгирају суочавање са реалношћу. Због тога не треба да чуди податак да је тек свака десета млада особа у ситуацији да живи самостално – закључује наша саговорница.

Она додаје да скоро сваки други студент Београдског универзитета изнајмљује приватни стан, али и додаје да се у њиховом случају не може говорити о финансијској независности и самосталном животу, будући да се њихов подстанарски статус финансира из породичног буџета.

Живот у заједници-готов развод

– Национални емотивни графикони говоре да се тек четвртина младих у Србији одлучује на брак до 25. године, а искуства правника и психолога који раде у саветовалиштима за брак и породицу говоре да је живот у заједници са његовим или њеним родитељима – један од главних разлога за развод брака. Уз то, сваки трећи брак се завршава разводом, јер већина младих нема никакво искуство заједничког живота с партнером пре брака, што индиректно говори да су из момачке и девојачке собице и без дана самосталног живота ушли у брачне воде – резимира наша саговорница.

Тежак положај младих људи у нашој земљи мотивисао је представнике преко 640 невладиних организација из целе Србије да прошле недеље упуте свој последњи захтев Влади Србије и њеном премијеру Војиславу Коштуници да прими делегацију Коалиције младих Србије, како би се покренули разговори и размотрио њихов предлог за формирање Управе за младе Републике Србије.
„Србија је једина земља у региону која нема државно тело које би се искључиво бавило младима и вероватно једина држава у Европи у којој чак две трећине младих особа никада није изашло изван граница своје земље. Наш захтев премијеру Србије јесте да се измени нови Закон о министарствима и да Министарство за науку и технологију добије ингеренције да се бави младима. На тај начин би наша држава, први пут након 2000. године, показала спремност за континуирану бригу према младима”, каже Драгана Стојановић. Она додаје да је током музичког фестивала „Егзит” прикупљено преко 2.500 потписа за формирање управе за младе Републике Србије, а акција сакупљања 10.000 потписа наставиће се по градовима Србије у наредном периоду.


Izvor: Politika / Катарина Ђорђевић